Хаџи Проданова буна — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Proširivanje |
Нема описа измене |
||
Ред 12:
|командант2 = [[Сулејман-паша Скопљак]]
}}
| style="text-align: justified;" |„Хаџи-Проданова буна букнула је у недоба, са свим из ненада, без пристанка првих вођа у народу, и без икакве спреме; изложила је целе крајеве зверској освети турској, оквасила је коље мученичком српском крвљу: али је, при свем том, дала непобитних доказа да је народ још жив и крепак, и да десет година својега живота борбе за слободу није прошло без плода за народно васпитање Срба. На први одважан глас, летеле су стотине јунака у нову борбу за слободу отаџбине! Народ је био жив, народ је био крепак да пораз претрпи и да се нада успеху!''<ref>[http://archive.is/holeN Знаменити Срби 19. века (Год. 1, ст. 98 — 99)]</ref>▼
|}▼
[[Датотека:Hadži-Prodan vojvoda.jpg|мини|175п|''Хаџи-Продан'', вођа буне]]
'''Хаџи Проданова буна''' је била [[Срби|српска]] побуна из [[1814]]. против [[Османско царство|турског]] терора. На челу буне је био [[Хаџи Продан Глигоријевић]]. Буна се завршила победом [[Османски Турци|Турака]], а велику улогу у њеном гушењу је имао [[Милош Обреновић]], потоњи вођа [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] и кнез Србије. <ref name="Хаџи Проданова буна-Tvorac.com">{{cite web|author1=Владимир Стојанчевић|title=Хаџи Проданова буна|url=http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=1771&postdays=0&postorder=asc&start=0&sid=05cfa8a27f3e97b3767c84012eb2cd7a|language=српски}}</ref>
Буна је обухватила подручја три нахија: Пожешку (Чачанску), Крагујевачку и Јагодинску. У пределима Пожешке нахије, буна није трајала дуже од пар дана, али је зато, са већим интензитетом и бројношћу учесника настављена у суседној Крагујевачкој, затим Јагодинској нахији. Иако, на крају свог трајања, није дала ниједну значајнију битку, она се несрећно завршила због неорганизованости и разједињености народних представника. Кнез Милош, од Турака именован за оборкнеза Пожешке, Крагујевачке и Јагодинске нахије није пришао овој буни против Турака. Буна је избила као реакција на низ репресивних мера и намета које су Турци појачавали.<ref name="Хаџи Проданова буна-Tvorac.com"/> Непосредан повод био је сукоб код [[манастир Трнава|манастира Трнаве]] између Срба и Турака, чији су организатори били трнавски [[Ђакон Авакум|игуман Пајсије]] и Михаило, брат хаџи Продана, а који се свршио лоше по људе пожешког [[муселим]]а Латиф-аге. На чело буне стао је хаџи Продан, наставивши да организује чете и шири буну; обухваћене су [[крагујевачка нахија|крагујевачка]] и [[јагодинска нахија]].<ref name="Хаџи Проданова буна-Tvorac.com"/>
{{Quote box
|title =
▲ |quote
|author =
|source =
|align = left
|width = 33%
|bgcolor = #c6dbf7
Сем хаџи Продана, у буни није учествовао ниједан војвода из [[Први српски устанак|Првог устанка]], док је неколико и помагало Турцима. Милош Обреновић је одбио понуђено вођство, изговарајући се на неприпремљеност, недостатак оружја и непогодно годишње доба. Међутим, понудио је [[везир]]у [[Сулејман-паша|Сулејман-паши]] своју помоћ за гушење буне, уз обећање да ће бити опроштено свакоме учеснику буне који се преда, изузев хаџи Продана и његове браће. Заједно са рудничким [[муселим]]ом [[Ашим-бег]]ом, Милош је угушио буну, уз већи отпор у крагујевачкој нахији. После сукоба код [[Кнић]]а, где су устаници извојевали победу, али се потом разишли кућама, хаџи Продан је пребегао у [[Аустријско царство|Аустрију]].<ref name="Хаџи Проданова буна-Tvorac.com"/>
| |||