Баварска — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м сређивање using AWB
Ред 8:
| главни_град = [[Минхен]]
| министар_председник = [[Хорст Зехофер]] ([[Хришћанско-социјална унија Баварске|ЦСУ]])
| владајућа_странка = [[Хришћанско-социјална унија Баварске|ЦСУ]] - [[Странка слободних демократа (Немачка)|ФДП]]
| последњи_избори = [[28. септембар|28. септембра]] [[2008]].
| следећи_избори = [[2013]].
Ред 24:
}}
 
'''Баварска''' ({{јез-нем|Freistaat Bayern}} - Слободна Држава Баварска) налази се у јужном делу [[Немачка|Немачке]] и по територији је највећа [[административна подела Немачке|немачка држава]]. Граничи се са: [[Баден-Виртемберг]]ом, [[Хесен]]ом, [[Тирингија|Тирингијом]] и [[Саксонија|Саксонијом]].
На истоку се граничи са [[Чешка|Чешком]] и на југу са [[Аустрија|Аустријом]]. Главни град Баварске је [[Минхен]].
 
Традиционално, Баварска се дели на три дела: [[Франконија|Франконију]] (горњу, средњу и доњу), [[Швабија|Швабију]] и [[Стара Баварска|Стару Баварску]] (Горњи Палатинат, Горња и Доња Баварска). Највећи градови су, поред Минхена, [[Нирнберг]], [[Аугзбург]], [[Вирцбург]] и [[Регензбург]].
 
Још од 1962. године на власти је партија [[Хришћанско-социјална унија Баварске|ЦСУ]] (-{CSU}-).
 
== Географија ==
Ред 46:
* [[Верниц]], [[Алтмил]], [[Наб (река)|Наб]] и [[Реген (река)|Реген]] (леве).
 
Река Ин на свом ушћу у Дунав носи више воде него Дунав.
 
Франконија припада сливу реке [[Мајна]]. На североистоку Горње Франконије извиру неке притоке реке [[Лаба|Елба]].
 
Језера:
Ред 61:
== Историја ==
 
У време [[Гај Јулије Цезар|Јулија Цезара]], данашња Баварска је била [[Келти|келтска]] земља, а у време [[Октавијан Август|Августа]] су јужно од Дунава [[Антички Рим|Римљани]] основали провиције [[Норик]] и [[Реција]]. Почетком 6. века овде је настало [[Германи|германско]] племе ''[[Бајувари]]''<ref>[http://www.die-bajuwaren.de/Wir_ueber_uns_frame.htm die-bajuwaren.de - Die Entstehung der Bajuwaren]</ref><ref>[http://www.archaeologie-bayern.de/mitt/mitt048.htm Die Bajuwaren - Von Severin bis Tassilo - 488—788]</ref>. [[Бонифатије Мисионар|Свети Бонифације]] их је у раном 8. веку превео у хришћанство<ref>Jarnut, Jörg: Bonifatius und Bayern, in: Ehbrecht, Wilfried; Lampen, Angelika; Post, Franz – Joseph; Siekmann, Mechthild (editors): Der weite Blick des Historikers. Einsichten in Kultur-, Landes- und Stadtgeschichte. Peter Johanek zum 65. Geburtstag, Köln; Weimar; Wien 2002.</ref>. Народ Баварске је од тада био снажно привржен хришћанству, односно [[католицизам|римокатоличкој цркви]]. Једино је у Франконији значајан утицај [[лутеранизам|лутеранства]].
 
[[Породица Вителсбах]] је владала Баварском од [[1180]]. до [[1918]]. Баварска је постала краљевина [[1806]]. када је накратко завладала [[Тирол]]ом и [[Салцбург]]ом. Године [[1815]]. [[Рајна-Палатинат|Рајнски Палатинат]] је постао део Баварске краљевине. [[Лудвиг II од Баварске]] (1845—1886) је владао као краљ Баварске 1864—1886. Због пораза у [[Аустријско-пруски рат|Аустријско-пруском рату]] 1866, Баварска је била принуђена да се [[1871]]. придружи [[Немачко царство|Немачком царству]].
 
Краљ [[Лудвиг III од Баварске|Лудвиг III]] је абдицирао новембра 1918. После тога је у Баварској настао период немира који је кулминирао у наслином гушењу комунистичке побуне. Баварска је била регија у којој се 20-их година појавио [[нацизам|национал-социјалистички]] покрет. После [[Други светски рат|Другог светског рата]], Рајнски Палатинат је издвојен из Баварске и данас је део државе [[Рајна-Палатинат]]. Тешко порушена у рату, Баварска се обновила и данас је једна од привредно најпросперитетнијих регија Европе.
 
Бајерн (-{''Bayern''}-) се са -{''y''}- пише тек од [[20. октобар]] [[1825]]. када је краљ [[Лудвиг Аугуст од Вителсбаха|Лудвиг I]] наредио да се -{''Baiern''}- промени у -{''Bayern''}-.<ref>König Ludwig ordnete am 20. Oktober 1825 an, dass der Name „Baiern“ statt mit einem „i“ von da an als „Bayern“ mit einem „y“ zu schreiben sei. Siehe zum Beispiel: Hans Nöhbauer: ''Die Chronik Bayerns''. 3. Auflage. Chronik Verlag, München. {{page|year=1994|isbn=978-3-570-14430-5|pages=303}}</ref>