Рајна-Палатинат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м сређивање |
|||
Ред 24:
}}
'''Рајна-Палатинат''' (варијанте: Порајње, Фалачка, {{јез-нем|Rheinland-Pfalz}}) је [[Административна подела Немачке|савезна држава]] на југозападу [[Немачка|Савезне Републике Немачке]].
Граничи се са немачким државама [[Северна Рајна-Вестфалија]], [[Хесен]], [[Сарланд]], [[Баден-Виртемберг]] као и државама [[Белгија|Белгијом]], [[Француска|Француском]] и [[Луксембург]]ом.
Већи градови су: [[Мајнц]] (главни град), [[Лудвигсхафен на Рајни|Лудвигсхафен]], [[Трир]], [[Кобленц]] и [[Кајзерслаутерн]].
[[Грб Рајне-Палатината|Грб ове државе]] говори много тога о њој. Састоји се из 3 компоненте: лава, [[крст Светог Ђорђа|крста Светог Ђорђа]] и точка, што су симболи некадашњих држава чланица [[Свето римско царство|Светог римског царства]]: [[Кнежевина Палатинат|Палатината]], [[Трир]]а и [[Мајнц]]а. Грб је крунисан златном [[вијенац|круном]] у облику листова [[винова лоза|винове лозе]], што симболично указује на чињеницу да је ово регион са највећом производњом [[вино|вина]] у Немачкој.
== Географија ==
Рајна-Палатинат је простор брда и ниских планина ([[Ајфел]], [[Вестервалд]], [[Хунсрик]], [[Таунус (планина)|Таунус]]) које раздвајају реке притоке [[Рајна|Рајне]], а најзначајније су [[Мозел]], [[Сар (река)|Сар]] и [[Лана (река)|Лана]]. Неке од планина ([[Ајфел]]) су геолошко подручје угашених вулкана. Највеће језеро ове провинције, [[Лахер (језеро)|Лахер]], налази се у кратеру некадашњег вулкана.
Географски, Рајна-Палатинат се може поделити на регионе: Вестервалд на северу, Ајфел на западу, Хунсрик у центру, Таунус и [[Рајнски Хесен]] на истоку и [[Палатинат (регион)|Палатинат]] на југу.
== Историја ==
[[Мартин Лутер]] је [[17. април]]а [[1521]]. у [[Вормс]]у, изведен пред скупштину [[Свето римско царство|царских]] кнезова и великодостојника и позван на покајање због својих [[Протестантска реформација|реформистичких]] ставова. Касније је проглашен отпадником од Цркве у познатом [[Едикт из Вормса|Едикту из Вормса]].
Код [[Дворац Хамбах|дворца Хамбах]] се маја [[1832]]. окупило више хиљада слободољубивих [[патриотизам|патриота]] из свих делова Немачке, као и неки Французи и Пољаци, да изразе захтеве за слободом, [[грађанска права|грађанским правима]] и националним уједињењем, а против [[цензура|цензуре]] и [[конзервативна политика|конзервативне политике]] тадашњих немачких држава.
Скуп није имао значајне ефекте у време свог одржавања, али се данас ови догађаји сматрају као [[камен темељац]] савремене јединствене и демократске [[Немачка|Немачке]] државе. На овом скупу је први пут прокламована застава црно−црвено−златно као [[застава Немачке]].
Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], ова област је била у Француској окупационој зони. Проглашена је за федералну државу Рајна-Палатинат [[30. август]]а [[1946]]. Ово је потврђено на референдуму [[18. мај]]а [[1947]].
Ред 57:
|}
{| {{
|-
|[[Кобленц]]
Ред 94:
* 1986: '''[[Римско царство|Римски]] споменици у [[Трир]]у'''
* 2002: Културни простор '''Средње Порајње''' између Бингена на Рајни и [[Кобленц]]а
* 2005: 550 километара дуги '''Горњегермаско-Ретски лимес'''
=== Школство ===
Ред 112:
== Привреда ==
Нејзначајнија [[привредна грана]] државе Рајна-Палатинат је [[пољопривреда]], а нарочито производња [[вино|вина]]. Пољопривредне површине покривају 37 % државе. Под [[сорте црног грожђа|сортама црног грожђа]] је 18.648 хектара, док [[сорте белог грожђа]] покривају 45.563 хектара. Чувено је [[бијело вино|бело вино]] из долине реке [[Мозел]].
Од осталих грана, значајна је [[хемијска индустрија]] ([[BASF]]), [[фармацеутска индустрија]] ([[Берингер Ингелхајм]]) као и погони [[аутомобилска индустрија|аутомобилске индустрије]].
=== Аутомобилизам ===
| |||