Јован Аксух — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Сређивање using AWB
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
'''Јован Аксух''' ([[Средњовековни грчки језик|грчки]]: Ἰωάννης Ἀξούχ; око 1087 - око 1150) је био мега доместик [[Византијско царство|византијске]] војске током владавине цара [[Јован II Комнин|Јована II Комнина]] (1118-1143) и у почетним годинама владавине [[Манојло I Комнин|Манојла I Комнина]] (1143-1180).
 
== Владавина Јована II Комнина ==
Јован је био Турчин по рођењу. [[Јован Кинам]] га назива Персијанцем. Као дете је заробљен у Никеји 1097. године приликом крсташког [[Опсада Никеје (1097)|освајања]] престонице [[Килиџ Арслан|Килиџа Арслана]] ([[Први крсташки рат]]). Предат је као поклон цару [[Алексије I Комнин|Алексију I Комнину]] (1083-1118). Одрастао је у царској палати. Био је стални пратилац Јована II Комнина (1118-1143). Јован га је, по доласку на власт, поставио за мега доместика са титулом [[севаст]]а. Био је царев близак пријатељ и повереник. Након неуспешне побуне Јованове сестре [[Ана Комнина|Ане Комнине]] и [[Нићифор Вријеније|Нићифора Вријенија]], Јован II је њихову имовину поклонио Аксуху. Аксух је поклон мудро одбио схватајући да ће тиме погоршати своје односе са царском породицом и са вишим слојевима аристократије. Аксух је затражио милост за Вријенија и Ану. Цар га је послушао и отерао их у манастир. Јован II је био активан у ратовима на Балкану, Малој Азији и у Сирији. Аксух је често учествовао у његовим походима. Аксух је 1119. године извршио опсаду Лаодикеје коју су држали Турци Селџуци. Град је освојен што је омогућило брзу победу цара Јована II. Победа у рату отворила је Византинцима пут преко Мале Азије до Анталије и Киликије. Аксух је учествовао у борбама против [[Печенези|Печенега]] на Балкану (1122). Тада је рањен у стопало у [[битка код Бероје|бици код Бероје]]. Активно је учествовао у кампањама 1137. и 1138. године против [[Јерменско краљевство Киликија|Јерменског краљевства Киликије]], [[Кнежевина Антиохија|Кнежевине Антиохије]] и у северној Сирији. Тада је поново рањен.
 
== Долазак Манојла на власт ==
Јован II је умро 1143. године приликом припрема за освајање крсташке Кнежевине Антиохије. Погинуо је у лову погођен стрелом у главу. Јован Аксух је остао веран жељи покојног краља да на престо дође његов млађи син Манојло I (1143-1180). Старији синови Јована II, [[Алексије Комнин (савладар)|Алексије]] и [[Андроник Комнин (син Јована II)|Андроник]], умрли су пре оца, а млађи, [[Исак Комнин (син Јована II)|Исак]], покушао је да преузме власт. Аксух се брзо вратио из Киликије у Цариград и преузео је контролу над царским ризницама и манастиром Пантократора. Иако је забележено да је Аксух покушавао да убеди цара Јована II да је Исак бољи кандидат за престо, до краја је остао веран царевој жељи. Аксух је био много везан за Исака те је Манојло, барем на почетку своје владавине, сумњао у његову верност. Ипак, потврдио га је за мега доместика. Аксух му је положио заклетву верности.
 
== Манојло I Комнин ==
На царском двору је 1145/6. године дошло до жестоке дебате око поређења Јована II и Манојла у погледу војних способности. Аксух је хвалио Јована II на штету Манојла. Гласно је подржао Манојловог брата Исака. Исак је чак напао свога рођака, будућег цара [[Андроник I Комнин|Андроника]], мачем. Аксух је кажњен због пружања подршке Исаку ускраћивањем привилегије да носи царски печат. Аксух је командовао војском која је [[Византијско-нормански ратови|ратовала]] против [[Краљевина Сицилија|Нормана]] на Крфу 1148/9. године. Најпре је био командант копнених снага, а након смрти мегадукса [[Стефан Контостефан|Стефана Контостефана]], преузео је команду над флотом (1149). Покушао је да посредује у спору између византијских војника и [[Млетачка република|Млечана]], византијског савезника у овом рату. На крају је био приморан да спор реши силом. Аксухове снаге натерале су Нормане на повлачење. Верује се да је Аксух умро убрзо након тога, вероватно 1150. године или почетком 1151. године.
 
== Породица ==
Јован је имао сина [[Алексије Аксух|Алексија Аксуха]] који се удао за Марију, ћерку Јовановог најстаријег сина и савладара Алексија Комнина. Алексије је носио титулу протостратора, вицекоманданта византијске армије. Јован је имао и ћерку, Евдокију, која се удала за [[Стефан Комнин|Стефана Комнина]], унука Алексија I Комнина.
 
== Извори ==
{{refbegin|2}}
* [[Michael{{cite Angoldbook|Angold,ref= harv|last=Angold|first=Michael|authorlink=Michael]], (1984) ''Angold,|title=The Byzantine Empire 1025–1204, a political history'', |url=|location=|publisher=Longman, |year=1984|id=}}
* {{cite journal|last=Brand|first=Charles M.|title=The Turkish Element in Byzantium, Eleventh-Twelfth Centuries|journal=Dumbarton Oaks Papers|location=Washington, District of Columbia|publisher=Dumbarton Oaks, Trustees for Harvard University|volume=43|year=1989|pages=1–25|doi=10.2307/1291603|jstor=1291603|ref=harv|pages=1–25}}
* {{cite book|last1=Choniates|first1=Niketas|last2=Magoulias|first2=Harry J. (trans.)|title=O City of Byzantium: Annals of Niketas Choniates|year=1984|location=Detroit, Michigan|publisher=Wayne State University Press|isbn=978-0-8143-1764-8|url=http://books.google.com/books?id=O8arrZPM8moC|ref=harv}}
* {{cite book|last=Cinnamus|first=Ioannes|authorlink=John Kinnamos|title=Deeds of John and Manuel Comnenus|url=http://books.google.com/?id=iJFFvsgNO-QC|location=New York, New York and West Sussex, United Kingdom|publisher=Columbia University Press|year=1976|isbn=978-0-231-04080-8|ref=harv}}
* {{cite book | last=Guilland|first = Rodolphe | last = Guilland | chapter = Le grand domestique | pages = 405–425 | title= Recherches sur les institutions byzantines, Tome I| language = French | publisher = Akademie-Verlag | location = Berlin | year = 1967 | ref=harv|pages=405–425}}
* {{cite book|editor-last=Kazhdan|editor-first=Alexander Petrovich|editor-link=Alexander Kazhdan|title=[[The Oxford Dictionary of Byzantium]]|location=New York, New York and Oxford, United Kingdom|publisher=Oxford University Press|year=1991|isbn=978-0-19-504652-6|ref=harv}}
* {{cite book|last=Magdalino|first=Paul|author-link=Paul Magdalino|title=The Empire of Manuel I Komnenos, 1143–1180|location=Cambridge, United Kingdom|publisher=Cambridge University Press|year=2002|origyear=1993|isbnid=ISBN 0-521-52653-1|url=http://books.google.com/books?id=0cWZvqp7q18C|ref=harv}}
* {{cite book|last=Treadgold|first=Warren|authorlink=Warren Treadgold|title=A History of the Byzantine State and Society|url=http://books.google.com/?id=nYbnr5XVbzUC|location=Stanford, California|publisher=Stanford University Press|year=1997|isbnid=ISBN 0-8047-2630-2|ref=harv}}
{{refend|2}}