Теорија вероватноће — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
'''Теорија вероватноће''' је грана [[математика|математике]] која се бави анализом [[статистичка случајност|случајних]] феномена.<ref>[http://www.britannica.com/ebc/article-9375936 Теорија вероватноће, Енциклопедија Британика], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>. Кључни објекти који се разматрају у теорији вероватноће су [[случајна променљива|случајне променљиве]], [[стохастички процес]]и, и [[догађај (теорија вероватноће)|догађаји]]: математичке апстракције [[детерминизам|недетерминистичких]] догађаја или мерљивих количина. Иако је бацање новчића или нумерисане коцке случајан догађај, ако се понови много пута, низ ових случајних догађаја ће испољити одређене статистичке правилности, које се могу проучавати и предвиђати. Две кључне математичке теореме које описују овакво понашање су [[закон великих бројева]] и [[централна гранична теорема]].
 
Као математичка основа [[статистика|статистике]], теорија вероватноће је од велике важности за многе људске активности које укључују квантитативну анализу великих скупова података. Методе теорије вероватноће се такође примењују и на описивање комплексних система на основу само делимичног познавања њиховог стања, као у [[статистичка механика|статистичкој механици]]. Велико откриће у области [[физика|физике]] у 20. веку је била пробабилистичка природа физичких феномена на атомском нивоу, коју описује [[квантна механика]].
 
==Математичко представљање вероватноће ==
 
Математички, вероватноћа је дефинисана простором вероватноће названим <math>\Omega</math> (омега), што представља скуп свих могућих исхода једног експеримента вероватноће. Нека је <math>s</math> број могућих исхода, на пример, бацања новчића. Простор вероватноће <math>\Omega</math> овде садржи осам могућих исхода: <math>\{(GGG), (GGP), (GPG), (GPP), (PGG), (PGP), (PPG), (PPP)\}</math>, где <math>G</math> представља главе а <math>P</math> писма. Један ''исход'' вероватноће је подскуп простора вероватноће <math>\Omega</math>. Нотација за ограничавање једног простора вероватноће су витичасте заграде <math>\{\}</math>.
 
== Простор вероватноће ==
 
О вероватноћама говоримо једино у спрези са конципираним (не неопходно изведеним) експериментима и прво морамо дефинисати њихове могуће исходе. Рецимо, по здоговору, бацање новчића као резултат даје главу или писмо; без обзира на експерименталне и друге потешкоће, за старост једне особе је узет тачно један број и сваки позитивни број се узима као могућа старост. Бацање две коцкице резултује једном од 36 могућих комбинација (1,1), (1,2), ... , (6,6). Један могући исход као што је, на пример, ”сума 4” је сложени исход који се даље може разложити набрајањем: Сума 4 се јавља уколико је исход бацања коцкица (1,3), (2,2), или (3,1). Стога је врло битно правити разлику између елементарних (недељивих) и сложених (дељивих) исхода или догађаја. Сваки елементарни исход се зове тачка узорка, а њихов додатак представља простор узорка исхода или простор вероватноће догађаја у сложенијим експериментима. Конципирани експеримент је дефинисан простором узорка и мора га се описати и засновати на самом почетку.
 
Линија 56 ⟶ 54:
 
== Исходи вероватноће ==
 
Разматрањем једне руке [[покер]]а, можемо се запитати да ли садржи кеца или задовољава неки други услов. У принципу сваки такав исход се може описати спецификацијом тачака узорка које задовољавају задати услов. Тако, сваки сложени исход је представљен додатком тачака узорка и у теорији вероватноће ти појмови су синоними. За опис односа међу исходима користи се стандардна нотација из [[теорија скупова|теорије скупова]].
 
Линија 70 ⟶ 67:
[[Категорија:Дискретна математика]]
[[Категорија:Математичка анализа]]
 
 
 
 
[[id:Peluang (matematika)]]