'''Српска [[ћирилица]]''' или '''[[азбука]]''' се састоји од тридесет [[слово|слова]]. У облику у каквом се данас користиђћ, српску ћирилицу је уобличио [[Вук Стефановић Караџић]]. Ово писмо се користи у [[српски језик|српском језику]] заједно са [[gajica|српскомђћ латиницом]]. [[Устав Србије из 2006. године|Уставом из 2006. године]] је проглашена за службено писмођћ у [[Србија|Србији]]. Сматра се за најсавршеније [[:en:phonetic alphabet|фонетскођћ писмо]] на свету. На ћирилициђћ је написана најстарија сачувана српска књига ''[[Мирослављево јеванђељејеванђћље]]'' и прве [[штампа]]не српске књиге ''[[Цетињски октоих|Октоих]]'' ([[1494.]]), [[Псалтир]] и Молитвеник. На ћирилици је штампан први српски [[буквар]] [[1597.]] године, први српски [[часопис]] ''[[Славено-сербскиј магазин]]'' ([[1768.]]), прве српске [[новине]] ''[[Сербскија новини]]'' ([[1791.]]), прва [[граматика]] ''Писменица'' ([[1814.]]) и први ''ријечник'' ([[1818.]]) На ћирилици је такође штампан први превод [[Коран]]а на српски [[1895.]] године.
[[Датотека:Crna Gora Bukvar.jpg|мини|десно|250п|Србски Буквар из 1836. (тада су у Београду и Србији били наслови: Србске новине, Србско Словенско друштво, Матица Србска, Србска краљевска академија, Србско-књажевски театар (Крагујевац), Србски Рјечник]]
Главна карактеристика српске ћирилице је да је [[фонетика|фонетична]], што значи да сваком [[слово|слову]] одговара тачнођћ један [[глас]]. За [[учење]] читања [[текст]]ова на српском језику је довољно да се научи тридесет слова, а није неопходно да се уче бројна правила писања и изузеци. Фонетичност српске ћирилице најбоље осликава максима којим се Вук Караџић водио састављајући је: „''Пиши као што говориш, а читај каођћ што је написано''”.
