Мождане опне — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 5:
Кичмењаци, зависно од ступња еволутивног развоја, могу имати једну, две или три мождане опне.
===Мождане опне колосута и риба===
[[Колоусте]] и велики број врста [[рибе|риба]] имају само једну можданицу, тзв. '''примарну мождану опну''' (''meninx primitiva''). Изграђена је од структура компактног везивног ткива у коме се налазе [[крвни суд]]ови и [[меланофоре]]. Између ње и скелета (лобање и кичмених пршљенова) налази се шупљина (дупља) '''перименингеални простор''' испуњена растреситим везивним ткивом богатим [[масна ћелија|масним ћелијама]].
===Можданице сувоземних кичмењака===
Код копнених кичмењака ([[водоземци]], [[гмизавци]] и [[птице]]), осим [[сисари|сисара]] и неких риба ([[праве кошљорибе]]) примарна можданица се диференцира на две опне:
Ред 18:
Код неких птица долази до делимичне диференцијације лептоменинкса на:
* паучинасту можданицу (''arachnoidea'') и
* секундарну меку можданицу (''pia mater''),
===Можданице сисара===
[[Image:Illu meninges.jpg|десно|мини|250п|Мождане опне - шематски]]
[[Сисари]] имају диференциране три можданице:
* мека (''pia mater''), назива се још и секундарна мека можданица јер настаје диференцијацијом примарне меке можданице; належе на нервно ткиво
* паучинаста (''arachnoidea'')
* тврда (''dura mater'').
Мека и паучинаста можданица настају диференцијацијом, која је отишла даље него код птица, примарне меке можданице. Обе имају исто ембрионално порекло, настају од [[мезенхим]]ског материјала [[нервна креста|нервне кресте]] и [[мезодерм]]а по чему се разликују од тврде можданице која је чисто мезодермалног порекла.
Мека можданица сисара је богата крвним судовима који продиру у унутрашњост мозга и кичмене мождине и снабдевају их крвљу. Належе на ЦНС пратећи све бразде и вијуге и са [[епител]]ом појединиу делова мозга формира [[хориоидни плексус|хориоидне плексусе]]. Насупротот мекој, паучинаста можданица је сиромашна крвним судовима, али је зато богата [[лимфа|лимфом]]. Тврда мождана опна је добро прокрвљена и образује наборе:
*уздужни (сагитални) који залази између [[хемисфера мозга]];
*попречни који се увлачи између предњег и малог мозга.
Између тврде и паучинасте можданице налази се [[субдурални простор]], а између паучинасте и меке можданице је [[субарахноидни простор]] испуњен цереброспиналном течношћу.
===Мождане опне човека===
ЦНС човека је, као и код других сисара, обавијем са три мождане опне: тврдом, паучинастом и меком. Осим што га обавијају, ове опне му пружају потпору, штите га и преграђују његово ткиво.
====Тврда мождана опна====
Представља наставак густог везивног ткива које пријања на [[периост]] кости. На њој се разликују две површине:
*[[синусни ендотел]] је површина окренута према кости; има слој спљоштених ћелија које по грађи личе на [[фибробласт]]е;
* [[неуротелијум]] је површина окренута ка паучинастој можданици, сличне је грађе као претходна.
Субдурални простор садржи мало ткивне течности.
====Паучинаста можданица====
Обухвата два дела:
*арахноидну ''мембрану'' која се уствари састоји од пет до осам слојева спљоштених ћелија фибробласта који су међусобно повезани тако да представљају баријеру између субдуралног и субарахноидног простора чиме спречавају мешање ткивне течности и [[ликвор]]а;
* арахноидне трабекуле су у облику стубова изграђених од [[колагена влакна|колагених влакана]]; трабекуле су испреплетане (пауколик изглед) унутар субарахноидног простора.
Субарахноидни простор је на неким местима проширен у цистерне, испуњен ликвором и у њему се налазе:
* арахноидне трабекуле
* крвни судови
* [[макрофаг]]и
*[[лимфоцит]]и.
====Мека можданица====
Належе директно на нервно ткиво ЦНС-а и састоји се од неколико делова:
*[[спољашњи епител пије]], налази се на површини која је окренута ка паучинастој можданици;
* слој колагених влакана постављених паралелно испод претходног слоја;
*слој везивног ткива изграђен од колагених влакана, фибробласта и макрофага;
*унутрашњи слој пије који належе на површину нервног ткива.
[[Категорија:Нервно ткиво]][[Категорија:Нервни систем]]
| |||