Јестива гљива — разлика између измена

Људи су употребљавали гљиве у исхрани још у доба [[Вавилон]]аца, [[стари Египат|старих Египћана]], али и [[Индијанац]]а. Такође су их користили и у [[Кина|Кини]] и [[Јапан]]у пре неколико хиљада [[година]], не само у [[кулинарство|кулинарству]], већ и због [[лек]]овитости појединих [[Врста (биологија)|врста]]. Стари [[Филозофија|филозоф]]и су јела спремљена од гљива називали „царском храном“, па чак и „храном богова“.<ref name="наше"/>

Гљиве се користе готово у свим светским [[Кухиња (кулинарство)|кухиња]]ма због пријатног [[укус]]а, али и богатства потребних [[хемијска супстанца|супстанци]]. Попут других живих бића, гљиве се највећим делом састоје из [[вода|воде]] (75-93%) и [[протеин]]а (2,5-7%), али су значајни и њихови други састојци: [[угљени хидрат]]и, неки [[минерал]]и (посебно је значајно присуство [[фосфор]]а), као и [[витамин]]и -{[[Ретинол|A]]}-, -{[[Витамин Ц|C]]}-, -{[[vitamin B1|B1]]}-, -{[[vitamin B2|B2]]}-, а код неких врста и -{[[Витамин Д|D]]}- и -{[[vitamin K|K]]}-. Такође, [[Мирис|арома]]тични састојци чине да гљиве могу бити [[зачин]] јелима и значајно подићи њихов [[квалитет]]. Оно што се може замерити гљивама је то што су тешко [[варење|сварљиве]], па је препоручљиво сецкати их или чак самлети пре употребе.<ref name="наше"/>