Ултраљубичасто зрачење — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Поправљене везе: етар → Етар (хемија), корона → Корона (астрономија) користећи Dab solver |
||
Ред 42:
[[Електромагнетски спектар]] ултраљубичастог светла се може поделити на велики број начина. Следећа подела је према предлогу [[Међународна организација за стандардизацију|међународног стандарда]], који одређује Сунчево зрачење (-{ISO-DIS-21348}-):<ref>ISO 21348 - "Process for Determining Solar Irradiances" [http://www.spacewx.com/ISO_solar_standard.html]</ref>
{| class="wikitable
|-
!Назив
Ред 111:
[[Сунце]] зрачи ултраљубичасто зрачење у подручју УВА, УВБ и УВЦ. [[Земља|Земљин]] [[озонски омотач]] зауставља 97 % – 99 % Сунчевог ултраљубичастог зрачења, у подручју УВА и УВБ, да стигне до површине Земље. Од ултраљубичастог зрачења које стигне до површине Земље, готово све отпада на УВА зрачење.<ref>[http://www.nas.nasa.gov/About/Education/Ozone/ozonelayer.html] "Ozone layer", 2007.</ref>
Обично прозорско стакло је 90 % прозирно за УВА зраке, али зауставља 90 % мање таласне дужине. Силикатно или [[кварц]]но [[стакло]] је прозирно за сво ултраљубичасто зрачење, па чак и за вакуумско УВ зрачење.<ref>"Soda Lime Glass Transmission Curve" [http://www.sinclairmfg.com/datasheets/sodalimecurve.htm]</ref>
Вакуумско УВ зрачење означава подручје од 100 до 200 -{nm}-, у којем је ваздух потпуно непрозиран. Та непрозирност се јавља због снажне апсорпције или упијања [[кисеоник]]а у ваздуху. У производњи [[полупроводник]]а се користи светлост таласне дужине мање од 200 -{nm}-, па се мора радити у гасу који не садржи кисеоник.
Ред 144:
=== Витамин Д ===
[[Витамин Д]] или калциферол је антирахитични витамин, а често се назива и витамином Сунца. Заједно са паратиреоидним хормоном регулише концентрацију [[калцијум]]ских јона у [[Крвна плазма|крвној плазми]]. Група витамина Д обухвата 7 витамина, али кад се говори о витамину Д у ужем смислу мисли се на смесу витамина '''Д2''' ([[ергокалциферол]]) и '''Д3''' ([[холекалциферол]]). [[Ергостерол]] (провитамин ергокалциферола) је биљног порекла, док је [[7-Дехидрохолестерол|7-дехидрохолестерол]] (провитамин колекалциферола). Најчешће су то бели кристали. Витамин Д је практично нерастворан у води, али се раствара у [[алкохол]]у, [[хлороформ]]у и [[
Витамин Д се у телу може синтетисити у [[кожа|кожи]] под утицајем Сунчевих ултраљубичастих зрака из провитамина. Али се може уносити и храном. Највише га има у рибљем уљу и месу, млеку и млечним прозводима и жуманцету, те гљивама. Дневни захтеви за витамином Д релативно су мали и одрасли га надокнађују излагањем [[Сунце|Сунцу]] или [[Храна|храном]]. Препоручена дневна количина (РДА) износи 5 - 10 -{μg}-.
Ред 264:
=== Спектрометрија ===
Спектроскопија вакуумског УВ зрачења користи ултраљубичасто зрачење кратке таласне дужине, знано као вакуумско ултраљубичасто зрачење (200 -{nm}- – 100 -{nm}-), као медијум проучавања. Ово зрачење узрокује пубуђење електрона у висока енергијска стања: тзв. [[Ридбергова формула|Ридбергове]] орбитале. Ова спектроскопија се користи за проучавање високопобуђених молекула. Објекти који емитирају ултраљубичасто зрачење морају бити загрејани на екстремно високе температуре, па се користе у астрономији за проучавање врућих звезда, звзданих [[Корона (астрономија)|корона]] и врућих [[маглина]].
=== Хигијена и УВ зрачење ===
| |||