Википедија

Сребреница — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
+
Ред 1:
{{Друго значење2|Сребреница}}{{Насељено мјесто у Босни и Херцеговини
| слика = Srebrenica.jpg
| опис_слике = Поглед на Сребреницу
| грб = Coat of arms of Srebrenica.svg
| мјесто = Сребреница
| ентитет = Република Српска
| општина = Сребреница
| надм висина =
| популација = {{decrease}} 2.607241
| попис = 2013
| површина =
| процена =
| година =
| поштански код = 75430
| позивни број = 056
| гшир = 44.11
| гдуж = 19.30
}}
'''Сребреница''' је градско насеље и сједиште [[општина Сребреница|општине Сребреница]] у источном дијелу [[Република Српска|Републике Српске]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. Према прелиминарнимконачним подацима [[popisПопис stanovništvaстановништва uу BosniБосни iи HercegoviniХерцеговини 2013.|пописаПописа становништва у БиХ 2013. године]], у насељеном мјестунасеље Сребреница укупно је пописаноима 2.607241 лицастановника.<ref name="прелимрсp2013">[http://www2.rzs.rs.ba/static/uploads/bilteni/popis/PreliminarniRezultati_Popis2013-drugo_izdanje_sa_kartama_Finalrezultati_popisa_po_naseljenim_mjestima/Rezultati_Popisa_2013_Naseljena_mjesta_WEB.pdf Попис„Попис становништва, домаћинстава и станова у БосниРепублици и ХерцеговиниСрпској 2013 на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, РепубличкиРЕЗУЛТАТИ заводПО заНАСЕЉЕНИМ статистику, Бања Лука, 2013.МЈЕСТИМА”]</ref>
 
[[Вук Стефановић Караџић]] у [[Српски рјечник|Српском рјечнику]] (1818) писао је назив ''[[wikt:Сребрница|Сребрница]]''.<ref>[[Вук Стефановић Караџић|Караџић, Вук Стефановић]]. ''[[Српски рјечник|Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма]] = -{Wolf Stephansohn's Serbisch-Deutsch-Lateinisches Wörterbuch = Lupi Stephani F. Lexicon Serbico-Germanico-Latinum}-'', Беч -{(Wien, Viennae)}- : -{Gedruckt bei den P. P. Armeniern}-, 1818., ppстр. 787.</ref>
 
== Географски положај ==
Сребреница, заједно са подручјем [[Осат]], захвата средишње рубно подручје источног дијела Републике Српске. Једним дијелом источни и цијели јужни дио општине лежи у завоју Дрине и представља састави дио ширег, веома живописног географског мозаика [[Подриње (регија)|Подриња]]. Географски, територија општине, укупне површине 533,4 -{km<sup>2</sup>}-, омеђена је сусједним општинама: са југа [[Општина Рогатица|Рогатицом]], са запада [[Општина Власеница|Власеницом]] и [[Општина Милићи|Милићима]], а са сјевера [[Општина Братунац|Братунцем]]. Њен источни дио силази на Дрину, која је, истовремено, и граница са [[Србија|Републиком Србијом]]. Урбано подручје града Сребренице простире се на сјеверним падинама површи Зелени Јадар, око уске долинске равни Црвене ријеке и Ћићевачког потока, саставница Крижевице. Сребреница лежи на 360 -{m}- надморске висине. Град се развија према сјеверној оси отворене долинске равни, на пресјеку координата 43º 59' {{nbsp}}59′{{nbsp}}СГШ и 19º 26' {{nbsp}}26′{{nbsp}}ИГД.
 
== Рељеф ==
По геоморфолошком изгледу рељефа овдје се може издвојити пет цјелина:
# Источни обронци планине [[Јавор]] — они чинеЧине хомогену цјелину [[палеозоик|палеозојских]] стијена, праћене [[терцијар]]ним изливом [[лава|лаве]]. Доминирају остаци заобљених вулканских купа обрасле бујном шумском вегетацијом, уским и стрмим тектонским процјепима, што је и утицало на њихову слабу међусобну повезаност комуникацијама. Простиру се јужно и југозападно од Сребренице. Површина предјела је тектонски разломљена, нарочито у средњем дијелу, гдје се појављује више долина кањонског и клисурастог типа са мањим ерозивним проширењима.
# Површ Зелени Јадар — оваОва благо заталасана површ изграђена од кречњака и доломита тријаске старости, а прекривена растињем и травом. ОнаФлувијалног је флувијалног карактера (обликовала ју је ријека [[Зелени Јадар]] са својим притокама). На странама изнад површи има пећинских отвора, што упућује на интензитет карстификације унутрашње кречњачке масе.
# Висораван Осат — карактеришеКарактерише је морфолошка разуђеност и орографски слијед динарског система (сјеверозапад, југоисток). На њој су висови: Чаурка (1.072 -{m}-), Кварац (1.087 -{m}-), Врањевина (1.104 -{m}-), Лучева раван (1.150 -{m}-), Бањево брдо (1.128 -{m}-), Крк (1.100 -{m}-), итд. Перспектива Осата је у развоју зимског туризма, с обзиром на повољне терене сјеверне експозиције и богатство сњежног покривача (од новембра до марта).
# Планина Сушица — наНа крајњем југу доминира кречњачки непроходни масив Сушица (1.243 -{m}-), са стрмим странама и литицама које гротескно надвисују корито [[Дрина|Дрине]]. Ту је и једно од скровишта реликтног четинара [[Панчићева оморика]].
# Кањон Дрине — овимОвим кањоном, својом грандиозношћу, доминирају стрме и бијеле литице између кречњачких масива [[Тара (планина)|Таре]] и Сушице. На том мјесту доминантна је дубинска, а на излазу из клисуре, према [[Бајина Башта|Бајиној Башти]] и [[Скелани]]ма, дошла је до изражаја бочна ерозија, што је морфолошки дефинасало котлину, пространију и равнију на десној, него на лијевој обали Дрине (Ристановић С, Река Дрина и Подриње, Београд 2000).
 
== Историја ==
Ред 36:
 
=== Средњи вијек ===
{{посебанглавни чланак|Сребреница у средњем веку}}
 
Сребреница се спомиње од друге половине [[14. век]]а као важно рударско мјесто,<ref name=OE>{{cite book|title=Опћа енциклопедија}}</ref> које је добило име по рудницима [[сребро|сребра]].<ref name=OE/>
 
Угарски краљ [[Жигмунд Луксембуршки]] је након рата против [[Краљевина Босна|Босне,]] из њеног састава издвојио Сребреницу и поклонио је [[Српска деспотовина|српском деспоту]] [[Стефан Лазаревић|Стефану Лазаревићу]] [[1411]]. године.<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/istorija/zfajfric-kotromanici_c.html |title=[Projekat Rastko&#93; Dr. Zeljko Fajfric: Kotromanici |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 2. 11. 2012.}}</ref> Стефан Лазаревић је своју владавину у тој области започео једним тешким чином. Кад су се у руднику Сребреници побунили рудари, наредио је да се коловође казне стављањем усијаних белутака под колена, и тако заувек остану осакаћени.<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/svecovek/ustrojstvo/manastiri/tronosa/szivojinovic-tronosa.html |title=SvecovekСвечовек — UstrojstvoУстројство |publisher=[[Пројекат Растко|Rastko.rs]] |date= |accessdate = 2. 11. 2012.}}</ref> У старом ћирилском српском документу који описује како је Сребреница освојена од Босне, за њене становнике се каже: "''Се„Се же вси јереси [[богумили|богомилские]] сут''".”<ref>Гласник Српског ученог друштва, Св. XX., књ. III. г. 1866., ppстр. 148.</ref>
 
У средњем вијекувеку је променилопроменила више господара док у [[16. век]]у није потпала под [[Османско царство|Турке]] у [[16. век]]у.<ref name=OE/>
 
=== Модерно доба ===
[[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|Војска Краљевине Србије]] је ослободила Сребреницу од [[Аустроугарска|Аустроугарске]] [[18. септембар|18. септембра]] [[1914]]. године.<ref>[[Политика (новине)|Политика]], бр. 3.812 од недеље 7. септембра 1914., насловна страна</ref>
 
=== Други свјетскисветски рат ===
За вријемевреме Другог свјетскогсветског рата у Сребреници је масовно пострадало српско становништво. Од Срба који су живјелиживели у Сребреници, остала је жива само једна дјевојчицадевојчица<ref name="Српски лист">{{cite web|title=Оклеветани рат, Последице прећутаних узрока|publisher=Српски лист: Гласник Српског клуба бр. 5, pp. 147-149, |pages=147—149|place=Београд, |date=март 2004.|url=http://www.srpskilist.org/files/oklevetani-rat.doc|last= Ристић|first=Слободан Н.|dateaccessdate=27. 1. 2011}} {{ср}}</ref> На други дан православног празника Тројица 14. јуна 1943, усташе су побиле 250 српских цивила.<ref name="Сребреница: парастос за жртве усташког злочина">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=62791 |title=Сребреница: парастос за жртве усташког злочина |author= |authorlink= |coauthors= |date=4. 6. 2012 |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=5. 6. 2012 }}</ref> Тог дана усташе су у Сребреници побиле преко 150 Срба, једну петочлану јеврејску породицу и једног муслимана који је био ожењен Српкињом са његовом породицом<!--појаснити-->.<ref name="Сребреница: парастос за жртве усташког злочина"/> Истог дана усташе су побиле 97 Срба у сребреничком селу [[Залазје]].<ref name="Сребреница: парастос за жртве усташког злочина"/>
 
=== Распад Југославије ===
{{main|Масакр у Сребреници|Масакр у Кравици}}
{{неутралност}}
У периоду од 1992. до 1995. године контролу над градом су имале бошњачке наоружане формације које су игнорисале резолуцију 824 Савета безбедности Уједињених нација од [[6. мај]]а [[1993]]., у којој се Сребреница проглашава демилитаризованом зоном под заштитом [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]]. Велика количина оружја, међусобно неповерење и нетрпељивост, доводила је до сталних одмазди над цивилним становништвом, које је било изложено убиствима и прогонима, углавном по националној основи. Муслиманско становништво [[19. април]]а [[1992]]. године је предало оружје, а град је стављен под контролу [[Република Српска|Републике Српске]].
 
У периоду од 1992. до 1995. године контролу над градом су имале бошњачке наоружане формације које су игнорисале резолуцију 824 Савета безбедности Уједињених нација од [[6. мај]]а [[1993]], у којој се Сребреница проглашава демилитаризованом зоном под заштитом [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]]. Велика количина оружја, међусобно неповерење и нетрпељивост, доводили су до сталних одмазда над цивилним становништвом, које је било изложено убиствима и прогонима, углавном по етничкој основи. Муслиманско становништво је предало оружје [[19. април]]а [[1992]]. године, а град је стављен под контролу [[Република Српска|Републике Српске]].
У мају исте године је поново преузимају снаге [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Републике БиХ]] и контролишу до [[1995]]. године, изводећи константно диверзантска дејства ка положајима [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] и цивилном становништву околних села.<ref>{{cite web|url=http://www.nin.co.rs/arhiva/2424/4.html |title=Magazin NIN — 2424, 13 JUN 1997 |publisher=Nin.co.rs |date= |accessdate = 2. 11. 2012.}}</ref> Постоје изјаве да је за 3 године ратовања страдало више од 3.500 жртава српске националности.<ref>{{cite web|url=http://www.novireporter.com/look/reporter/nr_article.tpl?IdLanguage=11&IdPublication=2&NrIssue=372&NrSection=7&NrArticle=4778 |title=Нови Репортер: Савез логораша Републике Српске |publisher=Novireporter.com |date = 28. 4. 2010. |accessdate = 2. 11. 2012.}}</ref>
 
У мају исте године је поново преузимају снаге [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Републике БиХ]] и контролишу до [[1995]]. године, константно изводећи диверзантска дејства ка положајима [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] и цивилном становништву околних села.<ref>{{cite web|url=http://www.nin.co.rs/arhiva/2424/4.html |title=Magazin NIN — 2424, 13 JUN 1997 |publisher=Nin.co.rs |date= |accessdate = 2. 11. 2012.}}</ref> Постоје изјаве да је за 3 године ратовања страдало више од 3.500 жртава српске националности.<ref>{{cite web|url=http://www.novireporter.com/look/reporter/nr_article.tpl?IdLanguage=11&IdPublication=2&NrIssue=372&NrSection=7&NrArticle=4778 |title=Нови Репортер: Савез логораша Републике Српске |publisher=Novireporter.com |date = 28. 4. 2010. |accessdate = 2. 11. 2012.}}</ref>
Док је Армија БиХ под командом [[Насер Орић|Насера Орића]] вршила злочине у околним сребреничким селима насељеним углавном српским становништвом, Војска Републике Српске је планирала заузимање града. У периоду од 1992. до 1995. године на простору Сребренице и околине је убијено 3.287 Срба.
 
Јула 1995. године, за само 7 дана снаге [[Војска Републике Српске|ВРС]] под командом генерала [[Ратко Младић|Ратка Младића]] у оквиру контраофанзиве под кодним именом Криваја 95, успоставиле су контролу над Сребреницом. и по бошњачкојПрема верзијиБошњацима и већимвећем деломделу западне штампе, као и по [[Међународни суд правде|Међународном суду правде у Хагу]], су тајовај злочин квалификовалије квалификован као [[геноцид.]]<ref>{{cite web|url=http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/31313/MSP-je-presudio-Srebrenica-je-genocid |title=Vesti online / Vesti / Srbija / MSP je presudio: Srebrenica je genocid |publisher=Vesti-online.com |date= |accessdate = 2. 11. 2012.}}</ref> над бошњачким становништвом за који је одговорна Војска Републике Српске и српске паравојне формације икоји су у тојтоку акцијиакције убили између 7 и 8 хиљада.000—8.000 Бошњака.<ref>http://www.icty.org/x/file/Outreach/view_from_hague/jit_srebrenica_en.pdf</ref> Постоје тврдње да је то највећи масовни злочин на простору Европе после Другог светског рата,<ref>[http://www.guardian.co.uk/law/2010/jun/10/hague-bosnian-serb-srebrenica-genocide Srebrenica genocide: worst massacre in Europe since the Nazis] [[Гардијан (новине)|Гардијан]]</ref><ref>[http://www.newsweek.com/2010/07/12/fromhow-srebrenica-tomassacre-baghdad.htmlled-iraq-war-74221 From Srebrenica to Baghdad], [[Њузвик]]</ref><ref>[http://articles.cnn.com/2011-05-26/world/srebrenicia.feature_1_execution-sites-serb-army-bosnian-serb?_s=PM:WORLD Srebrenica: Worst European atrocity since WWII], [[Si-En-En|CNN]]</ref><ref>[http://www.msnbc.msn.com/id/8540736/ns/world_news-europe/t/thousands-rally-srebrenica-anniversary/ Thousands rally on Srebrenica anniversary], [[MSNBC]]</ref> што српска страна — иако је у [[Меморијални центар Сребреница — Поточари|Меморијалном центру Поточари]] до сада већ укопано више од 6.500 пронађених жртава<ref>[https://www.potocarimc.org/index.php/memorijalni-centar potocarimc.org]</ref> — оштро негира и сматра да је број од 7-8 хиљада.000—8.000 знатно преувеличан и да је дело западне пропаганде и медијског рата против Републике Српске и српског народа.{{чињеница|date=01. 2014.}}. Српска страна тврди да су у попису сребреничких жртава били искључиво мушкарци (војни заробљеници),<ref>{{cite web|url=http://www.sense-agency.com/tribunal_%28mksj%29/zasto-nisu-popisivani-zarobljenici-u-novoj-kasabi.25.html?news_id=15047 |title=Zašto (Ni)Su Popisivani Zarobljenici U Novoj Kasabi &#124; Sense Agency &#124; Vest |publisher=Sense Agency |date= |accessdate = 19. 1. 2014.}}</ref> а не цивили (жене, деца, старци и немоћни) и да је већина изгинула током пробоја према Тузли приликом тешких борби са ВРС,<ref name=autogenerated1>{{cite web|url=http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Kovacevic-Najvise-srebrenicana-stradalo-u-proboju/lat/122122.html |title=Kovačević: Najviše srebreničana stradalo u proboju |publisher=Glassrpske.com |date= |accessdate = 19. 1. 2014.}}</ref>, ите да је велики део жртава прекопаван и довожен са других локација<ref name=autogenerated1 />, теи да је на Сребреничким надгробним плочама пописано неколико стотина живих људи;<ref>[http://srebrenica-genocide.blogspot.com/2010/04/500-victims-alive-not-true.html Srebrenica Genocide Blog: 500 victims alive? Not true], 21. април 2010.], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>, а тадашњи председник "Општинске„Општинске организације породица заробљених погинулих бораца и несталих цивила Сребреница"Сребреница”, а касније и сам градоначелник [[Младен Грујичић је]], изразио је сумњу да су у "Меморијалном центру у Поточарима" код Сребренице, покопане и српске жртве и приказане као бошњачке.<ref>[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=18323 РТРС:Грујичић: У Поточарима покопани и Срби], РТРС, Приступљено 9. 4. 2013.</ref> [[Народна скупштина Републике Србије]] је усвојила посебну [[Декларација о Сребреници|Декларацију о Сребреници]] којом осуђује тај злочин.
 
У знак сећања на жртве, у Сребреници је подигнут Меморијални центар. и свакеСваке године, [[11. јул]]а се одаје пошта жртвама масакра.
 
== Становништво ==
Према [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 1991.|Попису становништва БиХ из 1991. године]], насељено место Сребреница је имало 5.746 становника.<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ"/> Према коначним подацима [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|Пописа становништва БиХ 2013. године]] [[Резултати пописа становништва у Републици Српској 2013.|за Републику Српску]] које је издао [[Републички завод за статистику (Република Српска)|Републички завод за статистику]], у насељу Сребреници је пописано 2.241 становника.<ref name="p2013"/>
{{Главни чланак|Демографија Сребренице}}
 
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;"
|- style="background:#dfd;"
|| '''Националност<br />(насељено место)'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref>
| colspan="7" style="background:style=;"background-color:#F28500;"| '''Сребреница'''
| style="text-align:center; width:10em;" | [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|2013.]]
| style="text-align:center; width:10em;" | [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]]
| style="text-align:center; width:10em;" | [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|1981.]]
| style="text-align:center; width:10em;" | [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|1971.]]
|-
|''' style="background:style=;"background-color:#F5DEB3228B22;"| '''година[[Муслимани пописа'''(народ)|Муслимани]]/[[Бошњаци]]{{напомена|Муслимани су се на попису 2013. изјашњавали као Бошњаци.}}
| style="text-align:right; padding-top:0.0em; padding-right:1.0em; padding-bottom:0.0em; padding-left:0.0em;" |
|''' style="background:style=;"background-color:#C2B280;"| '''[[Попис становништва 1991. у БиХ|2013]].'''
| style="text-align:right; padding-top:0.0em; padding-right:1.0em; padding-bottom:0.0em; padding-left:0.0em;" | 3.673 (63,92 %)
|''' style="background:style=;"background-color:#C2B280;"| '''[[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991]].'''
| style="text-align:right; padding-top:0.0em; padding-right:1.0em; padding-bottom:0.0em; padding-left:0.0em;" | 2.473 (54,80 %)
|''' style="background:style=;"background-color:#C2B280;"| '''[[Попис становништва 1981. у СФРЈ|1981]].'''
| style="text-align:right; padding-top:0.0em; padding-right:1.0em; padding-bottom:0.0em; padding-left:0.0em;" | 1.858 (60,16 %)
|''' style="background:style=;"background-color:#C2B280;"| '''[[Попис становништва 1971. у СФРЈ|1971]].'''
|''' style="background:style=;"background-color:#C2B280;"| '''[[Попис становништва 1961. у ФНРЈ|1961]].'''
|-
| style="background:style=;"background-color:#f3fff3FF0000;" | [[Муслимани (народ)|МуслиманиСрби]]
| style="text-align:right; padding-top:0.0em; padding-right:1.0em; padding-bottom:0.0em; padding-left:0.0em;" |
|
| style="text-align:right; padding-top:0.0em; padding-right:1.0em; padding-bottom:0.0em; padding-left:0.0em;" | 31.673632 (6328,9240 %)
| style="text-align:right; padding-top:0.0em; padding-right:1.0em; padding-bottom:0.0em; padding-left:0.0em;" | 21.473406 (5431,8016 %)
| style="text-align:right; padding-top:0.0em; padding-right:1.0em; padding-bottom:0.0em; padding-left:0.0em;" | 1{{0|0.858}}921 (6029,1682 %)
|
|-
| style="background:style=;"background-color:#f3fff3C71585;" | [[СрбиЈугословени]]
| style="text-align:right; padding-top:0.0em; padding-right:1.0em; padding-bottom:0.0em; padding-left:0.0em;" |
|
| style="text-align:right; padding-top:0.0em; padding-right:1.0em; padding-bottom:0.0em; padding-left:0.0em;" | 1{{0|0.632}}328 (28{{0|0}}5,470 %)
| style="text-align:right; padding-top:0.0em; padding-right:1.0em; padding-bottom:0.0em; padding-left:0.0em;" | 1{{0|0.406}}496 (3110,1699 %)
| style="text-align:right; padding-top:0.0em; padding-right:1.0em; padding-bottom:0.0em; padding-left:0.0em;" | 921{{0|0.0}}89 (29{{0|0}}2,8288 %)
|
|-
| style="background:style=;"background-color:#f3fff34169E1;" | [[ЈугословениХрвати]]
| style="text-align:right; padding-top:0.0em; padding-right:1.0em; padding-bottom:0.0em; padding-left:0.0em;" |
|
| style="text-align:right; padding-top:0.0em; padding-right:1.0em; padding-bottom:0.0em; padding-left:0.0em;" | 328{{0|0.0}}34 (5{{0|0}}0,759 %)
| style="text-align:right; padding-top:0.0em; padding-right:1.0em; padding-bottom:0.0em; padding-left:0.0em;" | 496{{0|0.0}}56 (10{{0|0}}1,9924 %)
| style="text-align:right; padding-top:0.0em; padding-right:1.0em; padding-bottom:0.0em; padding-left:0.0em;" | 89{{0|0.0}}78 ({{0|0}}2,8852 %)
|
|-
| style="background:#f3fff3;" |остали [[Хрвати]]и непознато
| style="text-align:right; padding-top:0.0em; padding-right:1.0em; padding-bottom:0.0em; padding-left:0.0em;" |
|
| style="text-align:right; padding-top:0.0em; padding-right:1.0em; padding-bottom:0.0em; padding-left:0.0em;" | 34{{0|0.0}}79 ({{0|0}}1,5937 %)
| style="text-align:right; padding-top:0.0em; padding-right:1.0em; padding-bottom:0.0em; padding-left:0.0em;" | 56{{0|0.0}}81 ({{0|0}}1,2479 %)
| style="text-align:right; padding-top:0.0em; padding-right:1.0em; padding-bottom:0.0em; padding-left:0.0em;" | 78{{0|0.}}142 (2{{0|0}}4,5259 %)
|
|-
| style="background:#f3fff3;" | остали и непознато'''Укупно:'''
| style="text-align:right; padding-top:0.0em; padding-right:1.0em; padding-bottom:0.0em; padding-left:0.0em;" | <ref name="p2013"/>'''2.241'''
|
| style="text-align:right;"| 79padding-top:0.0em; (padding-right:1,37%).0em; padding-bottom:0.0em; padding-left:0.0em;" | '''5.746'''
| style="text-align:right;"| 81padding-top:0.0em; (padding-right:1,79%).0em; padding-bottom:0.0em; padding-left:0.0em;" | '''4.512'''
| style="text-align:right; padding-top:0.0em; padding-right:1.0em; padding-bottom:0.0em; padding-left:0.0em;"| 142 (4,59%)| '''3.088'''
|}
 
{| style="width:40%; background:none;"
|-
| style="width:50%; vertical-align:top; border:0 solid gray;"|
|''' style="background:style=;"background-color:#F5DEB3;"|'''укупно'''
{{Линијски дијаграм
| style="text-align:right;"| 2.607
| боја_позадине = white
| style="text-align:right;"| 5.746
| ширина = 350
| style="text-align:right;"| 4.512
| висина = 300
| style="text-align:right;"| 3.088
| падинг_лево = 70
|
| падинг_десно = 25
| падинг_горе = 10
| падинг_доле = 20
| број_серије = 3
| бр_x-вредности = 7
| ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2013
| y_макс = 6000
| y_мин = 0
| скала = да
| S02V01 = | S02V02 = | S02V03 = 1859 | S02V04 = 3088 | S02V05 = 4512 | S02V06 = 5746 | S02V07 = 2241
| назнаке = да
}}
| style="width:50%;"|
{{Попис
|извор=<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ"/><ref name="p2013"/>
|п1828=
|п1857=
|п1869=
|п1879=
|п1880=
|п1885=
|п1890=
|п1895=
|п1910=
|п1921=
|п1931=
|п1948=
|п1953=
|п1961=1.859
|п1971=3.088
|п1981=4.512
|п1991=5.746
|п2013=2.241
}}
|}
 
Линија 133 ⟶ 169:
* [[Народна библиотека Сребреница]]
* [[Сребреничке џамије]]
 
== Напомене ==
{{напомене}}
 
== Референце ==
{{reflist|2}}
 
== Спољашње везе ==
{{commonscat-inline|Srebrenica}}<br>{{wikinews-inline|Сребреница}}
{{портал|Република Српска|Босна и Херцеговина}}
* [http://www.srebrenica.gov.ba/ Званични сајт општине Сребреница] {{ср}}
{{Други пројекти
| commons = Srebrenica
| wikispecies =
| wiktionary =
| wikiversity =
| wikibooks =
| wikisource =
| wikiquote =
| wikinews = Сребреница
}}
* [http://www.srebrenica.gov.ba/ Званична страница општине Сребреница] {{ср}}
 
{{Општина Сребреница}}
 
{{нормативна контрола}}{{портал бар|Република Српска|Босна и Херцеговина}}
 
[[Категорија:Општина Сребреница]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сребреница”