Википедија

Копнене воде — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Грррр...
Сређено и ресто,треба га преместити...
Ред 1:
'''Копнене''' или '''слатке воде''' су [[Вода|водене површине]] које се налазе на [[Копно|копну]] и чине их:
*[[текуће воде]] ([[Река|реке]],[[Речни извор|извори]] или врела,[[Речно ушће|ушћа]],[[Поток|потоци]],[[водопад]]и или слапови)
*[[стајаће воде]] ([[Језеро|језера]],[[Бара|баре]] и [[Мочвара|мочваре]])
Све копнене воде имају своје основне [[абиотичке карактеристике]].Основне услове живота у [[екосистем]]има копнених вода одређује комплекс [[Еколошки фактори|еколошких фактора]],као што су:[[хемијски састав воде]],[[притисак]],[[потисак]],[[температура]],[[светлост]] и [[струјања воде]].
 
<!--''Хемијски састав воде.-због'' на копну карактерише изузетно малемала колицинеколичина пастворенерастворене [[Кухињска со|кухињске соли]],копненезбог водечега оне имају сладак укус.
Притисак.-У воденим басенима услед масе тецности настаје притисак који се на сваких 10м дубине повецава за 1 атмосферу.На највецој дубини од око 1900м,измереној у Бајкалском језеру,влада притисак од 190 атмосфера. ▼
 
Потисак.-Због мање колицине расторених соли густина слатке воде је мања,па је и сила потиска слабијаЗбог тога тела у слаткој води привидно изгледају теза него у морској води.Зато се у језерима тезе плива него у морима. ▼
▲''Притисак.-У'' се јавља у воденим басенима услед [[масе]] тецноститечности настајеи притисак којиповећава се на сваких 10м10-{[[m]]}- дубине повецава за 1 [[Атмосфера (притисак)|атмосферу]].На највецојнајвећој дубини од око 1900м1900-{[[m]]}-,измереној у [[Бајкалско језеро|Бајкалском језеру]],влада притисак од 190 атмосфера.
Темпереатура.-Варира у односу на географски полозај,дубину воде и годисња доба.Температура копнених вода зависи и од надморске висине.
 
Струјања воде.-Језера,баре и моцваре се због привидног мировања воде називају стајаце воде.Медјутим ни језера,ни баре,ни моцваре никада не мирују.I у њима могу бити изразени:таласи,плима и осека,вертикалне и хоризонталне струје.-->▼
▲''Потисак.-Због'' мањеје колицинеу расторенихкопненим соливодама густинаслабији слаткеу водеодносу јена мања,па јемора и силаокеане потисказбог слабијаЗбогмање количине растворених соли односно мање густине тзв. ''слатке воде''.Због тога тела у слаткој води привидно изгледају тезатежа него у морској води.Зато се у језерима тезетеже плива него у морима.
{{клица-географија}}
 
''Температура'' копнених вода варира у односу на [[географски положај]],[[Дубина|дубину]] воде и [[годишња доба]],али зависи и од [[Надморска висина|надморске висине]].
 
▲''Струјања воде.-Језера'' представљају кретања привидно мирујућих вода у која спадају језера,баре и моцваремочваре које се због привидног мировања водетога називају стајацеи ''стајаће воде''.МедјутимМеђутим ни језера,ни баре,ни моцваремочваре никада не мирују.I и у њима могу бити изразениизражени:[[Водени талас|таласи]],[[плима и осека]],вертикалне[[вертикал]]не и хоризонталне[[хоризонт]]алне струје.-->
 
[[Категорија:Врсте вода]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Копнене_воде”