Петар Јагодић Куриџа — разлика између измена
Нова страница: '''Петар Јагодић''', у народу познат као '''Куриџа''', рођен је око 1666. године у селу Билишане|Б… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 2. јул 2017. у 00:29
Петар Јагодић, у народу познат као Куриџа, рођен је око 1666. године у селу Билишанима, у обровачком крају, Буковица, Далмација.
Био је свештеник у цркви Светог Петра у Биовичину Селу. Као познати борац за социалну правду ставио се на чело народног устанка познатија као Куриџина буна који је 1704. године букнула на подручју Буковице и Равних Котара против млетачке власти, односно скупљача „дециме“ (пореза). Ради тога је 9. јула 1706. године осуђен на 40 година тешке тамнице. Казну је издржао у тамници у Венецији. За тих 40 година робства ништа није знао о својој ћерки Магдалини (Манди) која је живела сама у Билишанима. Једина веза са светом био му је Грк Петар Жпиро, што је редак пример људског милосрђа[1].
Ослобођен је 9. јула 1746. године. Иако је у тамници оглувео и ослепео није му дозвољено да се врати у Билишане. Умро је у Задру 9. априла 1749. године[2].
Надимак
Надимак "Куриџа" је добио од Турака, што у преводу значи Неверни поп(Каур - неверник и Хоџа - поп). Данас међ' далматинским Србима постоји презиме Куриџа.