Јан Сибелијус — разлика између измена

 

Једно време је студирао право, а са 14 година почео је учити певање, а студирао је [[теорија музике|теорију]], композицију и виолину. У почетку су најјаче потицаје његовом стварању дале легенде из народног епа „[[Калевала]]", но никада није уносио у своја дела народну мелодију и ритмику, већ је компоновао у њиховом духу. Током 1891. године оженио се шест година млађом Аино Јарнефелт, из породице композитора [[Армас Јарнефелт|Армаса Јарнефелта]] и са њом је у срећном браку поживео до краја живота. Године 1897, добио је државну стипендију, која му је омогућила да се у целини посвети компоновању. Након многих путовања по Европи, створио је музичка дела, која су му била више интернационална, а по стилу класицистичка, са снажним упливом [[Клод Дебиси|Дебисијевог]] музичког [[импресионизам|импресионизма]] и тонске рафинисаности, а исто тако и под утицајем Европске позне романтике, синтетизујући ове тековине свог времена и градећи на њима свој лични стил. Након великог броја [[Композиција (музика)|композиција]], компонованих у првом периоду, између 1888. и 1905. године (временски размак од 17 година и чак око 50 нумерисаних ''опуса''), Сибелијус донекле смањује број дела која ствара, а у формалној и мелодијско - ритмичкој структури тежи све већој концентрацији музичког материјала и прочишћавању личног стила. Тако у другом свом стваралачком периоду, између 1905. и 1924. године, ствара низ дела (то је још око 55 ''опуса'', али распоређених на период од 19 година), која су по прегледности тема и по формалној и мелодијско - ритмичкој структури, значајно сконцентрисана у мањем броју засебних целина, ставова.

 

Последњи јавни наступ имао је [[1924]]. године, а на њему је диригирао своје ремек-дело „[[Sedma simfonija Žana Sibelijusa|Седму симфонију]]", која је била и задња симфонија коју је написао и која је у свој својој прегледности, остварила концентрацију музичких мисли и структуре. Ваља овде приметити да је Сибелијус последње дело (''опус 116'') компоновао 1929. године - значи, још 11 ''опуса'' у наредних пет година - и да је од тада живео у повучености имања ''Јаверпаа'' недалеко од [[Хелсинки]]ја, последњих 28 година свог дугог живота. Пред крај живота, уништио је рукопис своје несуђене Осме Симфоније, који је у међувремену начинио.