Краљевина Угарска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене Zoranzoki21 (разговор) на последњу измену корисника SrpskiAnonimac |
|||
Ред 1:
{{Друга употреба|Краљевина Угарска}}
{{Кутијица за бивше државе ср
| Изворно_име =
| Уобичајен_назив = Угарска
| Слика_застава = Flag of Hungary (1867-1918).svg
| Слика_грб = Coa Hungary Country History med (1915).svg
| Име_генитив = Угарске
| Слика_карта = Kingdom of Hungary counties.svg
| Текст_карта =
| Текст_испод_карте = Територија краљевине Угарске из 1882. године
| Континент = [[Европа]]
| Регија =
| Земља =
| Површина = 200.688
| Становништво = 19.254.599
| Престоница = [[Острогон|Естергом]]<br />[[Столни Београд|Секешфехервар]]<br />[[Будим]]<br />[[Братислава|Пожун]]<br />[[Будимпешта]]
| Званични_језици = [[латински језик|латински]]<br />[[мађарски језик|мађарски]]<br />[[немачки језик|немачки]]
| Религија = [[Католичка црква|Католичка]], [[Протестантизам|Протестантска]], [[Православље|Православна]]
| Валута = [[Мађарска форинта|Угарска форинта]]
| Законодавна_власт =
| Тип_владавине = [[Монархија]]
| Титула_владара = [[Краљ]]
| Владар1 =
| Владар2 =
| Владар3 =
| Ера =
| Година_почетак = [[јануар]] [[1001]].
| Година_крај = [[новембар]] [[1918]].
| Статус = Бивша држава
| Догађај1 =
| Датум_догађај1 =
| Догађај2 =
| Датум_догађај2 =
| Догађај3 =
| Датум_догађај3 =
| Застава_Претходник1 = Flag of Hungary (11th c. - 1301).svg
| Претходник1 = [[Кнежевина Угарска]]
| Застава_Следбеник1 = Flag of Hungary (1918-1919).svg
| Следбеник1 = [[Мађарска Демократска Република]]
| Портал =
}}
'''Краљевина Угарска''' ({{јез-лат|Regnum Hungariae}}, {{јез-мађ|Magyar Királyság}}, {{јез-нем|Königreich Ungarn}}, такође: ''Краљевина круне Светог Стефана'', ''Краљевина Мађарска'') била је држава у [[Средња Европа|Централној Европи]], која је постојала у периоду од [[1000]]. године, па све до [[1918]]. године, када је уследио њен распад.
== Називи ==
У касном средњем веку [[Латини|латински]] термини {{јез-лат|Natio Hungarica}} и {{јез-лат|Hungarus}} су се односили на све племиће краљевства. Појам Хунгарус (-{Hungarus}-), лојалност и патриотизам изнад етничког порекла је постојао међу становницима угарске краљевине. Према Иштвану Вербецију ({{јез-мађ|István Werbőczy}}), писцу Трипартитума, назив Нације хунгарика су носили само племићи, независно од националности, који су били поданици [[Круна Светог Стефана|Свете Круне]].
Латинско име {{јез-лат|Regnum Hungariae/Vngarie}}, регнум - краљевина, или једноставно Угарска ''(-{Hungaria}-)'' је био облик који се користио као назив у историјским документима, говорима, писмима од самог почетка Угарске краљевине па све до [[1840]]. године. Немачки назив {{јез-нем|Königreich Ungarn}}, се почео користити од [[1849]]. године па све до 1860. Мађарски назив {{јез-мађ|Magyar Királyság}}, се званично користио у четрдесетим годинама [[19. век]]а, па онда опет од од шездесетих година 19. века, па све до [[1918]]. године.
Имена Краљевине Угарске на језицима народа:
* {{јез-мађ|Magyar Királyság}},
* {{јез-срп|Краљевина Угарска}},
* {{јез-хрв|Kraljevina Ugarska}},
* {{јез-пољ|Królestwo Węgier}},
* {{јез-рум|Regatul Ungariei}},
* {{јез-слв|Kraljevina Ogrska}},
* {{јез-чеш|Uherské královstvo}},
* {{јез-сло|Uhorské kráľovstvo}},
* {{јез-нем|Königreich Ungarn}},
* {{јез-ит|Regno d'Ungheria}} и
* {{јез-ук|Королівство Угорщина}}.
Мађарски назив Угарске краљевине (Magyar Királyság) користи се и за [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Краљевину Мађарску]], која је постојала од 1920 до 1946. године. У српском језику се за краљевину која је постојала до 1918. године користи назив „Угарска“ (назив води порекло из латинског језика), док се за све друге облике мађарске државности после 1918. године користи назив „Мађарска“, који води порекло из мађарског језика.
== Званични језик ==
Званични језик на подручју Угарске био је [[Латински језик|латински]], све до [[1844]]. године. [[Мађарски језик]] постаје званичан између 1844. и [[1849]]. и после од [[1867]]. године.
== Историја Краљевине Угарске ==
{{Историја Мађарске}}
{{main|Историја Мађарске}}
=== Средњовековна Угарска ===
[[Средњи вијек|Средњовековна]] угарска краљевина је територијално била већа од средњовековне Француске и била је једна од највећих краљевина средњовековне Европе, тачније друга, а са популацијом је била трећа европска земља по насељености.
Краљевина Угарска је заузимала просторе данашње [[Мађарска|Мађарске]], данашње [[Словачка|Словачке]], па све до [[Трансилванија|Трансилваније]] (Ердеља) у данашњој [[Румунија|Румунији]], Карпатске Рутеније, [[Војводина|Војводине]] (данашње северне [[Србија|Србије]]), и још неке мање територије. Поред овога у коегзистенцији са централним угарским краљевством у персоналној унији су биле и [[Хрватска]] и [[Славонија]], које Аустроугарском нагодбом улазе у састав угарског дела царства. Све ове територије заједно са Краљевином Угарском су носиле заједнички назив [[Земље круне Светог Стефана]] и то од [[1102]]. до [[1918]]. године.
[[Датотека:Crown, Sword and Globus Cruciger of Hungary.jpg|мини|лево|Круна Светог Стефана]]
Први владари угарског краљевства су били из династије [[Арпадовићи|Арпадовића]]. У раном [[14. век]]у, ова династија је била замењена са [[Анжујци|Анжујском династијом]], а касније са [[Јагелонци]]ма и такође у разним периодима са нединастичким, ненаследним, владарима [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмундом Луксембуршким]] и [[Матија Корвин|Матијом Корвином]].
Становништво средњовековне Угарске било је етнички мешовито и укључивало је [[Мађари|Мађаре]], [[Словени|Словене]], [[Кумани|Кумане]], [[Саси|Сасе]], [[Секељи|Секеље]], [[Јаси (Мађарска)|Јасе]], [[Власи (Балкан)|Влахе]], итд. Мађари су у почетку чинили владајући слој угарског друштва, док су [[кметство|кметови]] били углавном Словени.
=== Отоманска и Хабсбуршка власт ===
У [[Мохачка битка|Мохачкој бици]] [[1526]], угарска армија је поражена од стране снага [[Османско царство|Османског царства]] које је предводио [[Сулејман I|Сулејман Величанствени]]. У епилогу те битке је погинуо тадашњи угарски краљ [[Лајош II Јагелонац|Лајош II]], док је бежао пред непријатељем, по изворима, када је пао са коња и удавио се у реци Челе ''(-{Csele}-)''.
После пораза угарске војске на Мохачу, централна влада угарске краљевине је ослабила и оставила пуно недоумица око власти. Новонасталу ситуацију су многи желели да искористе и почеле су борбе око превласти и сфере утицаја. Већина угарских племића је изабрала [[Јован I Запоља|Јована Запољу]] за новог владара [[10. новембар|10. новембра]] 1526. године. Мањи део племића, под немачким утицајем, који су се налазили у северном делу тадашње краљевине је подржао [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанда I]] који је био представник [[Хабзбурзи|Хабзбурговаца]] и [[Аустрија|Аустрије]]. Још за живота Лајоша II је био направљен споразум, у сврху стабилности и одбране краљевине од напасти са истока, да Хабзбурговци преузму власт ако Лајош II умре, а не остави наследника. То се управо и догодило. Фердинанд је изабран за краља северног дела краљевине у [[децембар|децембру]] 1526. године, и од овог времена аустријски хабзбуршки владари носе титулу ''Краља Угарске''. Јован Запоља је [[29. фебруар]]а [[1528]]. поред подршке које је имао у земљи, примио признање и подршку од [[султан]]а Сулејмана Величанственог. Угарском краљевином ''-{[[de facto]]}-'' управљају Хабсбурговци и Турци.
Борба за превласт и сукоб се се још више заоштрили када је Фердинанд појачао своју борбу и хтео да обухвати што више тадашње угарске територије и стави под свој утицај.
Током [[1529]]. године краљевина је била подељена између Хабзбуршке монархије и Османског царства. У овом периоду није било Османлија на некадашњим угарским територијама, осим у [[Срем]]у. Битка код [[Будим]]а [[1541]]. године, нови пораз угарске војске, означила је нову поделу Угарске краљевине, која је подељена на три дела и та подела је трајала све до краја [[17. век]]а. Иако су се границе у овом периоду доста мењале, Угарска је била оквирно овако подељена:
* '''Хабзбуршка Угарска''' (-{''Königliches Ungarn''}-, „Краљевска Угарска") - територија Хабзбуршке монархије, у оквиру које је Угарска наставила да постоји као хабзбуршки посед (види чланак: [[Хабзбуршка Угарска|Угарска под управом Хабзбуршке Монархије]]). Ова територија је захватала просторе данашње [[Словачка|Словачке]], северозападни део данашње [[Централна прекодунавска регија|Централне прекодунавске регије]] и [[Западна прекодунавска регија|Западну прекодунавску регију]] у данашњој Мађарској, [[Бургенланд]] и западну [[Хрватска|Хрватску]].
* Територија под директном управом '''Османског царства''', у оквиру које су сви облици угарске државности уништени и замењени облицима османлијске локалне управе (види чланак: [[Историја Мађарске у Османском царству|Мађарска под Османлијском управом]]). Ова територија је захватала просторе некадашње Угарске, који данас припадају Мађарској (укључујући [[Јужна прекодунавска регија|Јужну прекодунавску регију]]), Хрватској, Србији (Војводина) и Румунији (Румунски [[Банат]], итд).
* '''Трансилванија''' или '''Ердељ''' - посебна кнежевина под врховном влашћу Османског царства, која је обухватала преостале, источне, угарске територије. Ово подручје је било под контролом Јована Запоље који је постао турски полувазал и кога су контролисали султани.
После неуспеле инвазије Отоманске империје на Аустрију [[1683]]. године, Хабсбурговци су кренули у офанзиву против [[Турци|Османлија]]. До краја 17. века успели су да истерају Османлије из дела некадашње Угарске који није био под њиховом влашћу: Отоманских покрајина у Панонској низији и Ердеља. После ове промене поново је уједињена територија некадашње краљевине Угарске, али под контролом страних владара - Хабзбурговаца. Границе ове уједињене Угарске су се такође разликовале у односу на оне из времена пре Отоманске инвазије, јер су неки делови некадашње Угарске сада били организовани као посебне административне јединице унутар Хабзбуршког царства (Ердељ, Банат, Војна граница, итд).
У [[18. век]]у, Угарска добија свој парламент и конституцију, али чланови владиног савета ''(-{Helytartótanács}-)'' су и даље бирани од стране Хабзбуршке монархије, а такође и чланове економске управе је директно контролисао [[Беч]].
=== Аустроугарски период ===
{{главни|Аустроугарска}}
[[Датотека:Austria-Hungaria transparency.png|мини|лево|270п|Грб Аустроугарске]]
[[Аустро-угарска нагодба|Аустроугарском нагодбом]] из [[1867]]. године [[Хабзбуршка монархија]] је постала дуална монархија састављена од Аустрије и Угарске и добила назив [[Аустроугарска]]. Ова два дела монархије су имали заједничког владара, војску и министарства финансија и спољних послова.
Са великом помпом [[8. јун]]а 1867. Франц Јозеф је крунисан у [[Будим]]у круном Светог Стефана. Тиме је он престао да буде титуларни и постао актуелни краљ Угарске. Будим је постала његова резиденција као краља Угарске. Краљица [[Елизабета Хабзбуршка|Елизабета]] (-{''Erzsébet királyné''}-) је нарочито много времена проводила у Будиму са угарском аристократијом.
Аустроугарска економија се у овом периоду драматично мењала и раст је био драстичан у односу на остале [[Европа|Европске]] земље. Капиталистички начин привређивања је преовладао над феудалним и раширио се целом територијом монархије током педесетогодишњег постојања.
Истрошени и застарели средњовековни начин економије је полако нестајао и до раног почетка [[20. век]]а је потпуно нестао, тако да је економија целог царства почела да доживљава убрзани раст. Приход по глави становника је растао за 1,45% на годину, у периоду од [[1870]]. до [[1913]]. године. Поредећи са осталим економски најјачим државама тог доба [[Енглеска]] је, на пример, имала раст од (1,00%), [[француска]] (1,06%), [[Немачка]] (1,51%).
Овај уговор је остао пуноважан све до распада монархије [[1918]]. године, када се после [[Први светски рат|Првог светског рата]] и пораза [[Централне силе|Централних сила]], Угарска Краљевина распала, На централном подручју некадашње краљевине формирана је [[Мађарска Демократска Република]], а остали делови бивше краљевине су припали националним државама немађарских народа, који су насељавали Угарску краљевину.
72% територије која је чинила Краљевину Угарску у Аустроугарској припало постојећим суседним земљама Аустрији и [[Румунија|Румунији]] и новоформираним државама [[Чехословачка|Чехословачкој]] и [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]]. Новоформираној Пољској припао је Чарни Дунајец на Карпатима (део некадашље жупаније Арва), а град (жупанија) Фиуме ([[Ријека (град)|Ријека]]) припала је 1924. године Италији.
Нове границе су озваничене и ратификоване [[1920]]. године [[Тријанонски споразум|Тријанонским споразумом]], остављајући око 3,5 милиона етничких Мађара ван матице. Ово је било уређено у складу са споразумом познатим као [[14 тачака]] [[сједињене Америчке Државе|америчког]] председника [[Вудро Вилсон|Вудроа Вилсона]], и који, иако прихваћен, није био поштован у потпуности.
Последњи монарх Аустроугарске, [[Карл I од Аустрије|Карло I]], крунисан је 1916. у Будимпешти као Карло IV, краљ Угарске. Напустио је престо 13. новембра 1918. и отишао у Швајцарску.
=== Политичко наслеђе ===
{{главни|Краљевина Мађарска (1920—1946)}}
После распада Угарске, у новембру 1918. године формирана је [[Мађарска Демократска Република]], коју је 1919. године заменила [[Мађарска Совјетска Република]], на коју је извршена савезничка инвазија. После тога, у Мађарској долази на власт нови режим који поново проглашава краљевину 1920. године, али је ово била само формална краљевина без краља и постојала је до 1946. године, када је створена [[Народна Република Мађарска]].
== Територије и регије ==
Краљевина Угарска је током историје често мењала своје границе. Основни облик локалне администрације чиниле су жупаније, док су током средњег века на рубу државе биле организоване и бановине.
У периоду Аустроугарске, у саставу Краљевине Угарске се налазила аутономна Краљевина Хрватска и Славонија. За одређене делове Краљевине Угарске су се понекад користили и географски називи као што су Ердељ (Трансилванија), Горња Угарска, итд.
у једном делу српске и мађарске историографске литературе и наставе историје се за просторе на југу Краљевине Угарске употребљава назив „јужна Угарска". Овај назив, међутим, никада није био прецизно дефинисан, него је у различитим периодима употребљаван као географска ознака за различита подручја. Првобитно је коришћен као ознака за било које подручје на јужним границама Краљевине Угарске. За период хабзбуршке управе, овај појам се користи као ознака за простор „јужно од Печуја, Сегедина и Арада".{{Sfnm|1a1=Раденић|1y=1983|1p=495|2a1=Гавриловић|2y=1993|2pp=140, 155, 156|3a1=Гавриловић|3y=2002|3pp=211, 215|4a1=Љушић|4y=2007|4p=108|5a1=Кркљуш|5y=2008|5p=1421|6a1=Љушић|6аy=2010|6pp=282, 458, 461|7a1=Бјелица|7y=2011|7pp=509, 511, 512, 515|8a1=Крестић|8y=2013|8pp=15|9a1=Пејин|9y=2013|9pp=56, 114, 160}} У 19. веку, термин се обично односио на Бачку и Банат, иако је у мађарској литератури Бачка некада радије посматрана као део [[Алфелд (равница)|Алфелда]].{{Sfnm|1a1=Aleksov|1y=2006|1p=56}} Назив „јужна Угарска" није означавао јасан географски, историјски или политички ентитет, нити је у историји некада постојала административна територија са оваквим називом. На простору који је означаван „јужном Угарском" су у знатном броју живели Срби, који су током 18. и 19. века уживали своје привилегије, а на том простору је 1849. године основано и Војводство Србија и Тамишки Банат, које је административно издвојено из састава Угарске.
== Историјска запажања ==
У данашњој Мађарској се Краљевина Угарска схвата као држава која је била дугачка етапа у развоју и формирању данашње мађарске државе. Ово се огледа у данашњим националним симболима, државним празницима, језику и главном граду који је задржао свој стари изглед.
У мађарском језику се за обе ове државе (Краљевину Угарску и Републику Мађарску) користи назив "Magyarország", из чега је изведен и савремени српски назив „Мађарска“, а данашњи мађарски политичари потенцирају континуитет мађарске државности. Хиљадугодишњица постојања државе је обележена [[2000]]. године и озваничена ''Миленијумским актом 2000''.<ref name="millenniumact">[http://www.1000ev.hu/index.php?a=3¶m=9797 Text of the Millennium Act] {{застава|Мађарска}}</ref>
Са друге стране, критичари тезе о континуитету тврде да је Краљевина Угарска била [[Вишенационална држава|мултиетничка држава]], чега је веома мало остало, било територијално или демографски, у данашњој Мађарској.<ref name='brubaker'>{{cite journal|title=1.848 -{in}- 1998: The Politics of Commemoration in Hungary, Romania, and Slovakia|journal=Comparative Studies in Society and History|date=2002|first=Rogers|last=Brubaker|coauthors=Margit Feischmidt|volume=44|issue=|pages=700-744|id= |url=|format=|accessdate=[[20. јануар]] [[2008]]}}</ref> Ово се такође потврђује и рефлектује преко различитих назива за Краљевину Угарску и данашњу Мађарску у језицима којима говоре некадашњи становници земаља угарске круне (српски, хрватски, словачки, словеначки, итд.).
== Мапе ==
<center>
<gallery>
Слика:Hungary 11th cent.png|Мапа Краљевине Угарске из [[11. век]]а
Слика:Hungarians slavs vlachs 10th 12th 02.png|Етничка мапа Краљевине Угарске у 10-12. веку (према историчару Јовану Пејину)
Слика:Hungary 13th century.png|Мапа Краљевине Угарске из [[13. век]]а
Слика:Map of Hungary in 1490.png|Мапа Краљевине Угарске из 1490. године
Слика:Central europe 1572.png|Мапа Краљевине Угарске из 1572. године
Слика:Central europe 1683.png|Мапа Краљевине Угарске из 1683. године
Слика:Hungary1850.png|Мапа Краљевине Угарске из 1850. године
Слика:Kingdom of Hungary counties.svg|Мапа земаља Круне Светог Стефана из 1882
Слика:Cisleithania, Lands of the Crown of Saint Stephen, Bosnia and Herzegovina.svg|Мапа Краљевине Угарске из [[1914]], светло зелена боја на мапи
Слика:Hungary cantonized 1918.png|Предлог кантонизоване Угарске, у време њеног распада 1918. године
</gallery>
</center>
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Крестић|first=Василије|authorlink=Василије Крестић|title=Хрватско-угарска нагодба 1868. године|year=1969|location=Београд|publisher=САНУ|url=http://books.google.com/books?id=5pIOAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|chapter=Срби у одбрани угарских граница|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ|volume=књ. 2|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1982|pages=465-478}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|chapter=Срби у Угарској и Славонији од Карловачког мира до аустро-турског рата 1716-1718|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=55-61}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|chapter=Срби у Хрватској од бечког рата до рата 1716-1718|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=62-77}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Форишковић|first=Александар|authorlink=Александар Форишковић|chapter=Срби у Хабсбуршкој Монархији и покрет Фрање (Ференца) II Ракоција (1703-1711)|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=78-85}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|chapter=Срби у Угарској и Славонији од Пожаревачког мира до аустро-турског рата 1737-1739|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=163-175}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|chapter=Срби у Угарској и Славонији од аустро-турског рата 1737-1739. до краја XVIII века|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=195-216}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Раденић|first=Андрија|authorlink=Андрија Раденић|chapter=Борба за политичка права у Јужној Угарској|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|volume=књ. 6, св. 1|year=1983|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=496-554}}
== Спољашње везе ==
{{портал|Мађарска|Историја}}
{{Commonscat|Kingdom of Hungary}}
* [http://encyclopedia.jrank.org/HOR_I25/HUNGARY_Hungarian_Magyarorszdg_.html Угарска 1911. у енциклопедији Британика]
* [http://www.talmamedia.com/ Атлас Краљевине Угарске из 1914.]
{{Административна подела Аустроугарске}}
[[Категорија:Угарска|*]]
| |||