|
[[Датотека:prvi_profesori.jpg|лево|мини|Првих осам редовних професора]]
Развој Универзитета може се пратити од 1808. године, када је '''Доситеј Обрадовић''' основао '''Велику школу''', која је радила до 1813. године.
У Крагујевцу је 1838. године основан [[Београдски Лицеј|'''Лицеј''']], а ''Законом о устројству Велике школе'' од 24. септембра 1863. године, '''Лицеј''' је трансформисан у [[Велика школа|'''Велику школу''']]. Ова установа смештена је у здање које је један од најбогатијих Срба тога времена капетан '''[[Миша Анастасијевић''']], поклонио '''своме„своме отечеству'''отечеству“. Велика школа је имала значајну репутацију, не само у Кнежевини (Краљевини) Србији, него и у европским размерама. Њени најистакнутији наставници школовали су се на водећим иностраним универзитетима, а затим, са катедри ''Велике школе'', одржавали интензивну сарадњу са својим ранијим професорима и колегама. Осим Мише Анастасијевића велики задужбинари су били [[Лука Ћеловић]], [[Ђока Влајковић]], краљица [[Наталија Обреновић]] и други.<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/03/12/srpski/D05031103.shtml Сто година универзитета („Глас јавности“, 12. март 2005)]</ref>
Почетком 1905. године изгласан је ''Закон о Универзитету'' који је зајемчио аутономију Универзитета. ''Универзитет у Београду'' представљао је средиште научног, образовног и културног живота и центар отпора сваком тоталитаризму. Сав наставни кадар ''Велике школе'' тада је распуштен и избор новог наставног кадра поверен осморици највећих стручњака који су били првих осам редовних професора ''Београдског универзитета''. Били су то: [[Јован Жујовић]], [[Сима Лозанић]], [[Јован Цвијић]], [[Михаило Петровић Алас]], [[Андра Стевановић]], [[Драгољуб Павловић]], [[Милић Радовановић]] и [[Љубомир Јовановић]].
[[Датотека:Muzej Vuka i Dositeja, Februar 2016.png|мини|десно| 240п250п|Некадашња зграда Велике школе у Београду, данас [[Вуков и Доситејев музеј]]]] ▼[[1905]]. године '''Београдски универзитет ''' је имао 16 редовних и 18 ванредних професора и 778 студената. У његов састав улазили су Филозофски, Правни и Технички факултет као и Богословски факултет. ▼
Настава је била обустављена за време [[Други светски рат|рата]]. После ослобођења Београда универзитет је поново почео са радом и тако је 5. децембра 1944. године формирана Комисија за обнову универзитета. Чланови ове комисије били су: биолог [[Синиша Станковић]], психолог [[Борислав Стевановић]], историчар [[Васо Чубриловић]], физичар [[Сретен Шљивић]], психолог [[Баја Бајић]], физиолог [[Јеврем Недељковић]], правник [[Јован Ђорђевић (правник)|Јован Ђорђевић]], физиолог [[Стеван Ђелинео]], затим књижевни историчар [[Петар Колендић]], који је одмах поднео оставку, па хемичар [[Александар М. Леко|Александар Леко]] и фитопатолог [[Младен Јосифовић]].<ref>[http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/02/article-09.html Чистка на универзитету 1944-45.]</ref>
[[Јован Жујовић]],
Из Београдског универзитета настали су [[Универзитет у Скопљу]] (1949), [[Универзитет у Новом Саду]] (1960), [[Универзитет у Нишу]] (1965), [[Универзитет у Приштини (српски)|Универзитет у Приштини]] (1970), [[Универзитет Црне Горе|Универзитет у Подгорици]] (1974) и [[Универзитет у Крагујевцу]] (1976).<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2004/02/27/srpski/D04022605.shtml Рођендан, и то 99. („Глас јавности“, 27. фебруар 2004)]</ref>
[[Сима Лозанић]],
У јануару 2010. заузео је 299. место на листи коју је саставила организација Вебометрик где је рангирање било на основу утицаја и значаја на интернету.<ref>[http://prijemni.infostud.com/vesti/BU_medju_prvih_300_u_svetu/59/13839/ БУ међу првих 300 у свету (17. јануар 2010)]</ref> Универзитет у Београду је 2012. године први пут доспео на „шангајску листу“ као један од 500 најбољих универзитета, нашао се на ранг листи међу позицијама 401-500.<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=08&dd=16&nav_category=12&nav_id=635229 УБ коначно на шангајској листи (Б92, 16. август 2012)]</ref> Наредне 2013. године се његов пласман поправио и нашао се на позицијама 301-400. Исте 2013. године први пут је рангиран и на једном од научних поља, из математике, где се нашао на 101-150 месту.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Univerzitet-u-Beogradu-medju-350-najboljih-na-svetu.sr.html Универзитет у Београду међу 350 најбољих у свету („Политика“, 15. август 2013)]</ref> Пласман на позицијама 301-400 на Шангајској листи задржао је и током 2014. и 2015. године,<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/BU-zadrzao-mesto-na-Sangajskoj-listi.sr.html Универзитет у Београду поново међу 400 најбољих на свету („Политика“, 15. август 2015)]</ref> док је 2016. године био на позицијама 201-300.
[[Јован Цвијић]],
[[Михаило Петровић Алас]],
[[Андра Стевановић]],
[[Драгољуб Павловић]],
[[Милић Радовановић]] и
[[Љубомир Јовановић]].
▲[[Датотека:Muzej Vuka i Dositeja, Februar 2016.png|мини|десно|240п|Некадашња зграда Велике школе у Београду, данас [[Вуков и Доситејев музеј]]]]
▲[[1905]]. године '''Београдски универзитет''' је имао 16 редовних и 18 ванредних професора и 778 студената. У његов састав улазили су Филозофски, Правни и Технички факултет као и Богословски факултет.
Настава је била обустављена за време [[Други светски рат|рата]]. После ослобођења Београда универзитет је поново почео са радом и тако је 5. децембра 1944. године формирана ''Комисија за обнову универзитета''. Чланови ове комисије били су:
биолог [[Синиша Станковић]],
психолог [[Борислав Стевановић]],
историчар [[Васо Чубриловић]],
физичар [[Сретен Шљивић]],
психолог [[Баја Бајић]],
физиолог [[Јеврем Недељковић]],
правник [[Јован Ђорђевић (правник)|Јован Ђорђевић]],
физиолог [[Стеван Ђелинео]], затим
књижевни историчар [[Петар Колендић]], који је одмах поднео оставку, па
хемичар [[Александар М. Леко|Александар Леко]] и
фитопатолог [[Младен Јосифовић]].<ref>[http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/02/article-09.html Чистка на универзитету 1944-45.]</ref>
Из Београдског универзитета настали су:
[[Универзитет у Скопљу]] (1949),
[[Универзитет у Новом Саду]] (1960),
[[Универзитет у Нишу]] (1965),
[[Универзитет у Приштини (српски)|Универзитет у Приштини]] (1970),
[[Универзитет Црне Горе|Универзитет у Подгорици]] (1974) и
[[Универзитет у Крагујевцу]] (1976).<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2004/02/27/srpski/D04022605.shtml Рођендан, и то 99. („Глас јавности“, 27. фебруар 2004)]</ref>
У јануару 2010. заузео је 299. место на листи коју је саставила организација '''Вебометрик''' где је рангирање било на основу утицаја и значаја на интернету.<ref>[http://prijemni.infostud.com/vesti/BU_medju_prvih_300_u_svetu/59/13839/ БУ међу првих 300 у свету (17. јануар 2010)]</ref>
Универзитет у Београду је 2012. године први пут доспео на „шангајску листу“ као један од 500 најбољих универзитета, нашао се на ранг листи међу позицијама 401-500.<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=08&dd=16&nav_category=12&nav_id=635229 УБ коначно на шангајској листи (Б92, 16. август 2012)]</ref>
Наредне 2013. године се његов пласман поправио и нашао се на позицијама 301-400.
Исте 2013. године први пут је рангиран и на једном од научних поља, из математике, где се нашао на 101-150 месту.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Univerzitet-u-Beogradu-medju-350-najboljih-na-svetu.sr.html Универзитет у Београду међу 350 најбољих у свету („Политика“, 15. август 2013)]</ref>
Пласман на позицијама 301-400 на Шангајској листи задржао је и током 2014. и 2015. године,<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/BU-zadrzao-mesto-na-Sangajskoj-listi.sr.html Универзитет у Београду поново међу 400 најбољих на свету („Политика“, 15. август 2015)]</ref> док је 2016. године био на позицијама 201-300.
== Ректор ==
| 