Светолик Никачевић — разлика између измена

:Уздигао се на висок уметнички ниво још пре рата 1941, када су сценом владали [[Љубинка Бобић]], [[Мата Милошевић]], [[Жанка Стокић]], стваралачком снагом, лепотом и богатством свога дара. Поседовао је најлепше квалитете за тумачење драмских хероја – изузетно атрактивне појаве, беспрекорне дикције (спадао је међу неколико београдских глумаца који су најлепше и најправилније говорили на сцени), освајао је наклоност и публике и критике.

:Пошто је завршио поштанско-телеграфску школу и трговачку академију, на сцену је први пут ступио у Народном позоришту у Скопљу 1922 <ref>[http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/sveske_ms_53.pdf "ЗОРАН МАКСИМОВИЋ Репертоар Српског народног позоришта (1918–1941)"]</ref>; од 1926. до 1928. је био стални члан [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]] у Новом Саду где је остварио своје прве велике успехе; 1928. се враћа у Скопље где остаје до 1935, кад прелази у [[Народно позориште у Београду]]. Други светски рат проводи у заробљеничким логорима у Немачкој и Италији, а 1943. бежи у Швајцарску. После рата одлази у Јужну Америку и у Београд се враћа 1965. Кратко време је члан [[Позориште на Теразијама|Савременог позоришта]] , па [[Југословенско драмско позориште|Југословенског драмског позоришта]] и поново Народног позоришта – од 1968. до 1977, кад одлази у пензију.<ref>Олга Марковић: „Поговор“ – На леђима јежа, МПУС, Београд, 2004.</ref>.

:Заједно са братом Миодрагом (1899, Средска, Призрен – 1981, Београд) за време Првог светског рата преко Солуна прелази бродом у Француску, где се обојица школују у Барселони, Екс-ан-Провансу и Болијеу. Солидног образовања и знања неколико језика, браћа своје литерарне склоности реализују кроз превођење, писање критика, есеја, приповедака, историјских студија, мемоара... до врло успешних драматизација <ref>Већ друге године по објављивању „Српске трилогије", 1938, на сцени Народног позоришта у Београду појавила се представа „На леђима јежа" за коју се као аутор текста наводи Стеван Јаковљевић. Међутим, ради се о драматизацији коју су начинили браћа Миодраг и Светолик Никачевић. Овај покушај драматизације његовог дела, који је обухватио само део треће књиге, што ће рећи романа „Капија слободе", и то сегмент који има наслов „На леђима јежа", сâм романсијер овако је оценио: „Могу вам рећи да сам као писац и човек који је преживео све те часове задовољан драматизацијом"</ref> <ref>Светолик Никачевић Срећни дани; Година издања: 1989. библиотека Сведочанства, књ.1</ref> <ref>Светолик Никачевић;Ристо Витанов: Невенка Урбанова у сећању партнера. 1985.</ref>

| 1968. || [[Једног дана, једном човјеку (ТВ филм)|Једног дана, једном човјеку]] ||

| 1972. || [[Драги Антоан (ТВ филм)|Драги Антоан]] ||

| 1974. || [[Девојка бржа од коња (ТВ филм)|Девојка бржа од коња]] ||

| 1987. || [[EscapeБекство fromиз SobiborСорибора]] || Старац