Светолик Никачевић
Светолик Никачевић (Орашац (Прибојска Бања), 5. јун 1905 — Београд, 27. октобар 1987) био је српски филмски и позоришни глумац, један од најпопуларнијих глумаца у периоду измећу два рата.
| Светолик Никачевић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Светолик Никачевић |
| Датум рођења | 5. јун 1905. |
| Место рођења | Орашац (Прибојска Бања), Османско царство |
| Датум смрти | 27. октобар 1987. (82 год.) |
| Место смрти | Београд, Југославија |
| Рад | |
| Битна улога | Боксери иду у рај Јутро Рој Кад будем мртав и бео Вариола Вера Човек који је бацио атомску бомбу на Хирошиму |
| Веза до IMDb-а | |
БиографијаУреди
Уздигао се на висок уметнички ниво још пре рата 1941, када су сценом владали Љубинка Бобић, Мата Милошевић, Жанка Стокић, стваралачком снагом, лепотом и богатством свога дара. Поседовао је најлепше квалитете за тумачење драмских хероја – изузетно атрактивне појаве, беспрекорне дикције (спадао је међу неколико београдских глумаца који су најлепше и најправилније говорили на сцени), освајао је наклоност и публике и критике.
Пошто је завршио поштанско-телеграфску школу и трговачку академију, на сцену је први пут ступио у Народном позоришту у Скопљу 1922 [1]; од 1926. до 1928. је био стални члан Српског народног позоришта у Новом Саду где је остварио своје прве велике успехе; 1928. се враћа у Скопље где остаје до 1935, кад прелази у Народно позориште у Београду. Други светски рат проводи у заробљеничким логорима у Немачкој и Италији, а 1943. бежи у Швајцарску. После рата одлази у Јужну Америку и у Београд се враћа 1965. Кратко време је члан Савременог позоришта , па Југословенског драмског позоришта и поново Народног позоришта – од 1968. до 1977, кад одлази у пензију.[2].
Књижевни радУреди
Заједно са братом Миодрагом (1899, Средска, Призрен – 1981, Београд) за време Првог светског рата преко Солуна прелази бродом у Француску, где се обојица школују у Барселони, Екс-ан-Провансу и Болијеу. Солидног образовања и знања неколико језика, браћа своје литерарне склоности реализују кроз превођење, писање критика, есеја, приповедака, историјских студија, мемоара... до врло успешних драматизација [3] [4] [5]
ФилмографијаУреди
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1960-те | |||
| 1966. | Рој | Господар Милоје | |
| 1966. | Сан | Судија | |
| 1966. | Преноћиште | ||
| 1967. | Јутро | ||
| 1967. | Боксери иду у рај | Говорник | |
| 1967. | Кад будем мртав и бео | Вођа штрајкача | |
| 1967. | Дивље семе | Кмет | |
| 1968. | Силе (ТВ) | ||
| 1968. | Сарајевски атентат | Симо Милић (стари) | |
| 1968. | Вукадин | ||
| 1968. | Узрок смрти не помињати | ||
| 1968. | Код Лондона | ||
| 1968. | Власници кључева | ||
| 1968. | Под стакленим звоном | ||
| 1968. | Ноћ и магла | Емил Риго, муж | |
| 1968. | Једног дана, једном човјеку | ||
| 1968. | Дама с камелијама | ||
| 1968. | Дошљаци | ||
| 1969. | Рађање радног народа | Богољуб Љуба Станић | |
| 1969. | Скандал (ТВ) | ||
| 1969. | Плава Јеврејка | ||
| 1970-те | |||
| 1970. | Бубе у глави | ||
| 1970. | Случај Опенхајмер | Гордон Греј | |
| 1970. | Дан који треба да остане у лепој успомени | ||
| 1971. | Чедомир Илић | Јован Матовић | |
| 1971. | Велики посао | ||
| 1971. | Суђење Флоберу | ||
| 1971. | Нирнбершки епилог | Вилхелм Кајтел | |
| 1972. | Изданци из опаљеног грма |
1972. ((Коперник)) (Бискуп Дантишек) | |
| 1972. | Сарајевски атентат | Др. Елбауер бранилац Гаврила Принципа | |
| 1972. | Паљење Рајхстага | ||
| 1972. | Драги Антоан | ||
| 1972. | Човек који је бацио атомску бомбу на Хирошиму | Судија | |
| 1972. | Афера недужне Анабеле | ||
| 1974. | Девојка бржа од коња | ||
| 1974. | Црна листа | Господин Чарлс Монарчи | |
| 1975. | Познајете ли Павла Плеша? | ||
| 1975. | Живе везе | ||
| 1975. | Суђење (ТВ) | Судија | |
| 1976. | Другови морнари, Здраво! | ||
| 1976. | Човек који је бомбардовао Београд | Фелдмаршал Евалд вон Клајст | |
| 1977. | Црни дани | ||
| 1978. | Повратак отписаних | Министар | |
| 1978. | Шпански захтев | Гијом Де Крој, васпитач краља Чарлса V | |
| 1978. | Пуцањ у шљивику преко реке | Отац Миливојев | |
| 1979. | Јована Лукина | ||
| 1979. | Усијање | Блажо | |
| 1980-те | |||
| 1980. | Слом | Др. Срђан Будисављевић министар | |
| 1981. | Дувански пут | Др. Блажо | |
| 1982. | Земља ТВ филм | ||
| 1982. | Вариола Вера | Академик Костић | |
| 1982. | Време на летала | ||
| 1984. | Џогинг (филм) | Професор | |
| 1985. | Црвена барака | Ђенерал Јовановић | |
| 1986. | Лепота порока | Јагликин отац | |
| 1986. | Лијепе жене пролазе кроз град | Спира | |
| 1987. | Трето доба | ||
| 1987. | Бекство из Собиборa | Старац | |
| 1990-те | |||
| 1992. | Време, живот | ||
РеференцеУреди
- ^ "Зоран Максимовић Репертоар Српског народног позоришта (1918–1941)"
- ^ Олга Марковић: „Поговор“ – На леђима јежа, МПУС, Београд, 2004.
- ^ Већ друге године по објављивању „Српске трилогије", 1938, на сцени Народног позоришта у Београду појавила се представа „На леђима јежа" за коју се као аутор текста наводи Стеван Јаковљевић. Међутим, ради се о драматизацији коју су начинили браћа Миодраг и Светолик Никачевић. Овај покушај драматизације његовог дела, који је обухватио само део треће књиге, што ће рећи романа „Капија слободе", и то сегмент који има наслов „На леђима јежа", сâм романсијер овако је оценио: „Могу вам рећи да сам као писац и човек који је преживео све те часове задовољан драматизацијом"
- ^ Светолик Никачевић Срећни дани; Година издања: 1989. библиотека Сведочанства, књ.1
- ^ Светолик Никачевић;Ристо Витанов: Невенка Урбанова у сећању партнера. 1985.
Спољашње везеУреди
- Светолик Никачевић на сајту IMDb (језик: енглески)