Путниково — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 24:
Ново српско насеље је имало обавезу да у што краћем року изгради православну цркву и школу. Зато су сеоски трибуни ишли са три оверене књиге у "прошњу" по целој држави, не били скупили новац за подизање објеката. Пуно је уписаних приложника у "Именик дародаваца Српске православне цркве у Путникову". Мештани верници су своје духовне потребе, у прво време задовољавали у цркви суседног места Томашевца. Њихов парох Благоје Веселиновић је у времену 1931-1938. године, долазио једном месечно у Путниково, због разних "треба". Касније колонију Путниково опслужују свештеници из Дебељаче. Прва црква у Путникову је освећена готова 1938. године. На свечаности освећења које су обавили томашевачки пароси, појало је Српско црквено певачко друштво из Томашевца, под хоровођом Браниславом Коларским. Иконостас је осликао сликар Рус, избеглица.<ref>Ранђел Раша Анђелковић: "Монографија Путниково 1924-2004.године - СПЦО Путниково, Београд 2005.године</ref>
 
Почела лиПочели су Путниковци да граде своју школу 1931. године. Грађевинске радове су извели маори из Орловата, Милета Војнов и Жива и Никола Петровачки. Школска зграда је брзо покривена, али радови су још две године слабо напредовали због беспарице. Тишлер из Ковачице је направио сав рагастол и патос. Школа је почела наставу од 1935. године и имала је статус: 9 одељење Државне основне школе у Уздину. Први учитељ у колонији Путниково, стигао је 1935. године из Бистрице код Велеса, Борисав Гичков.<ref>"Просветни гласник", Београд 1935. године</ref>
 
== Демографија ==