Маса — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: вага → Вага (инструмент), њутн → Њутн (јединица); Уклоњена веза: Вага (2) |
м Разне исправке |
||
Ред 75:
Иако су инерцијална маса, пасивна гравитациона маса и активна гравитациона маса концептуално различити, ниједан експеримент није недвосмислено показао било какву разлику између њих. У [[Класична механика|класичној механици]], из Њутновог трећег закон следи да активна и пасивна гравитациона маса увек морају да буду идентичне (или бар сразмерне), али класична теорија не нуди никакав разлог због којег гравитациона маса мора да одговара инерцијској маси. То је само емпиријска чињеница.
[[Алберт Ајнштајн]] је развио своју [[Општа теорија релативности|општу теорију релативности]] почевши од претпоставке да ова коресподенција између инерцијалне и (пасивне) гравитационе масе није случајна: да ни један експеримент никада неће открити разлику између њих (слабија верзија [[Принцип еквивалентности|принципа еквиваленције]]). Међутим, у резултирајућој теорији гравитација није сила и стога није подложна трећем закону Њутна, тако да „једнакост инерцијалне и ''активне'' гравитационе масе [...] остаје једнако збуњујућа као и одувек”.<ref name="Rindler3">{{
Еквиваленција инерционе и гравитационе масе се понекад назива „Галилејовим приципом еквиваленције” или „[[Принцип еквивалентности|принципом слабе еквивалентности]]”. Најважнији исход овог принципа је примењив на слободно падајуће објекте. Претпоставимо да имамо објекат са инерционом и гравитационим масом, -{''m''}- и -{''М''}-, респективно. Ако једина сила која делује на предмет долази из гравитационог поља -{''g''}-, комбиновањем Њутновог другог закона и гравитационог закона добија се убрзање
Ред 134:
== Литература ==
* {{Cite book |
* {{Cite book|ref= harv|author=W. Rindler |year=2006|title=Relativity: Special, General, And Cosmological |url=https://books.google.com/?id=MuuaG5HXOGEC&pg=PA16 |publisher=[[Oxford University Press]] |id=ISBN 0-19-856731-6|pages=16–18}}
== Спољашње везе ==
| |||