Драгослав Бокан — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 19:
 
== Биографија ==
Драгослав Бокан рођен је 15. фебруара 1961. године у Београду. По оцу Илији потиче из [[Осредци (Грачац)|Осредака]] а по мајци Милки (рођ. Деветак) са [[Мала Градуса|Мале Градусе]]. Има рођеног брата Александра. После завршене [[Једанаеста београдска гимназија|гимназије на XI београдском]], дипломирао је режију на [[Факултет драмских уметности у Београду|Факултету драмских уметности]] и завршио постдипломске студије на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]]. Крајем осамдесетих сели се у [[Сједињене Америчке Државе]]. По повратку у Београд из САД, уз подршку [[Драгош Калајић|Драгоша Калајића]], добија запослење у [[Zgrada BIGZ-a|Београдском издавачко-графичком заводу (БИГЗ)]] као уредник специјалних издања ексклузивних књига езотеријске традиције [[Европа|европске]] културе. Помоћник му је био добитник [[НИН-ова награда|НИН-ове награде]] за [[2012]]. годину [[Александар Гаталица]]. После тога постаје један од оснивача и потписника [[Српска народна обнова|Српске народне обнове (СНО)]] у [[Нова Пазова|Новој Пазови]], председник омладине СНО и секретар паравојне формације „[[Бели орлови (паравојна формација)|Бели орлови]]”.<ref>[http://www.slobodnaevropa.org/content/plp_paravojne_formacije_dusan_silni_beli_orlovi_srpski_sokolovi/2008829.html Радио Слободна Европа - Паравојне формације]</ref>. Бокан је са Белим орловима прошао ратишта широм бивше Југославије, пре свега [[Рат у Хрватској|хрватско]] и [[Рат у Босни и Херцеговини|босанско ратиште]]. Бели орлови под командом Бокана никада нису оптужени за ратне злочине. Боканов рођени стриц Душан Бокан је погинуо на суров начин у [[Покољ на Велебиту 1993.|покољу у Равним Котарима 1993. године]]. Бокан је током рата основао своју странку под називом „Српски отаџбински савез”. Учествовао је на републичким изборима за председника 1992. године, као председник СОС, под слоганом „Вечна Србија је увек модерна”. Један је од првих држављана [[Република Српска|Републике Српске]] где је по наредби министра науке и образовања Републике Српске Велибора Остојића, заједно са кћерком [[Радован Караџић|Радована Караџића]] Соњом Караџић и познатим предратним музичким продуцентом Малколмом Мухаремом новоствореној држави осмислио име Република Српска.<ref>[[Погледи]], број 114, страница 18, 21. августа 1992.</ref> Био је саветник за медије [[Начелници Генералштаба Војске Југославије|начелника Генералштаба]] [[Војска Југославије|Војске Југославије]] [[Небојша Павковић|Небојше Павковића]].
 
Писао је за [[Погледи|часопис „Погледи”]], био главни и одговорни уредник часописа „Нове идеје”, стални је сарадник часописа „Еко кућа” и један је од оснивача београдског „Центра за стратешке пројекте”. Заједно са [[Дејан Мировић|Дејаном Мировићем]] и [[Младен Обрадовић|Младеном Обрадовићем]], суоснивач је Руско-српског културног центра. Написао је и објавио велики број новинских колумни и текстова за часописе „Прес” и „Стандард” а 2012. године изабран је за најбољег колумнисту у Србији, по избору часописа „The Man” у категорији човека године. Сарадник је и почасни члан [[Урбани књижевни круг|Урбаног књижевног круга]] из [[Канада|Канаде]].<ref>[http://www.urbanbookcircle.com/105710401056104010441053104810621048.html Сарадници Урбаног књижевног круга]</ref><ref>[http://www.urbanbookcircle.com/1054-1053104010521040.html Почасни чланови Урбаног књижевног круга]</ref>