[[Датотека:Urville-Tahiti-houses.jpg|мини|лево|250п|Призор са Тахитија, [[1842]]. година]]
Староседеоци Тахитија, пре контакта с Европљанима, нису познавали [[метал]]е и користили су технологију из [[Камено доба|каменог доба]]. Међутим, крчили су шуме и обрађивали плодна вулканска тла. Израђивали су [[кану]]е.<ref>{{cite book|author=Ben R. Finney. |title=Tahiti: Polynesian Peasants and Proletarians, |publisher=Transaction Publishers, (|year=2007). стр. |pages=11]}}</ref> Оруђе које су користили било је израђено од камена, кости, шкољки или дрвета. Процењује се да је у тренутку првог контакта с Европљанима [[1767]]. године на Тахитију живело више од 40.000 људи, а на осталим острвима од 15.000 до 20.000.<ref>{{harvnb|Finney|2007|p=13}}</ref> Европљани (првобитно Енглези) донели су на острва многе, дотада домороцима непознате болести, попут [[Дизентерија|дизентерије]], [[Мале богиње|малих богиња]], [[шарлах]]а, [[тифус]]а и [[Туберкулоза|туберкулозе]].<ref>{{harvnb|Finney|2007|p=18}}</ref> На те болести Тахићани нису имали никакав [[имунитет]] и то је исходовало смањењем њиховог броја с око 40.000 у 1767. године на око 16.000 у [[1797]]. години. Пописом [[1881]]. године побројено је 5.960 домородаца. Упркос још неким епидемијама које су се збиле након те године, број Тахићана почео је опет расти. Данас су Тахићани француски држављани и имају два изабрана заступника у француској скупштини и једног у сенату. Пунолетни Тахићани гласају на скоро свим француским изборима.<ref>{{cite book|author=Victoria S. Lockwood. |title=Tahitian transformation, |publisher=Lynne Rienner Publishers, (|year=1993). стр. |pages=73}}</ref>
