Стеван Шупљикац — разлика између измена

РођенВојвода српски, пуковник аустријски Стефан Шупљикац, рођен је 1786. године у [[Петриња|Петрињи]] у [[Хабзбуршка монархија|Аустрији]] (данашња [[Хрватска]]), а умро 1848. године у [[Панчево|Панчеву]] ([[Војводина]], [[Аустријско царство|Аустрија]] (данас [[Србија]]).

Шупљикац потиче из српске граничарске породице. Похађао је Карловачку гимназију, а филозофију завршио у Шопроњу. У [[Аустрија|аустријску]] војску је ступио [[1805]]., аи био у пуку свог оца. послеПосле стварања [[Илирске провинције|Илирских провинција]] [[1809]]., прешао је у [[Француска|француску војску]] и био ађутант маршала [[Огист Мармон|Огиста Мармона]]. Године [[1812]]. учествовао је са 1 и 3. хрватским пуком (-{Regiment provisoires croates}-) у саставу Француске армије у походу на [[Русија|Русију]] ушао у Москву. Током рата против [[Руска Империја|Русије]] (1812. године), француски цар [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон I]] одликовао га је због особите храбрости [[Национални Орден Легије части|Орденом легије части]].

Као граничарски капетан у Банату, Шупљикац је био 1828. године комадант места [[Дебељача]], а такође 12 година комадант места [[Глогоњ]].<ref>"Млада Србадија", Беч 1876. године</ref> Док је службовао у Плашком, купио је 1846. године једну Вукову књигу, у којој се потписао међу пренумерантима као: "Високоблагородни Г. Стефан Шупљикац от Витез, ћ.к. обрштер (пуковник) у Огулинској регименти".<ref>Вук Ст. Караџић: "Српске народне пјесме", трећи део, Беч 1846. године</ref> Учествовао је [[1848]]. у борбама против [[Италија|италијанских]] револуционарних снага за време [[Први рат за уједињење Италије|Првог италијанског рата за уједињење]]. Пуковник се налазио у Ровереду у Италији, на положају 1848. године<ref>"Дело", Београд 1914. године</ref>

На [[Мајска скупштина|Мајској скупштини]] [[Срби|Срба]] у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] ([[1. мај]]а 1848. године), Стеван Шупљикац је проглашен за првог војводу [[Српска Војводина|Српске Војводине]], у ком својству је приступио реорганизацији јединица за борбу против [[Мађари|Мађара]]. Није одмах хтео ступити на чело Српског покрета, док му цар аустријски није одобрио. По доласку у Српско Војводство да буде комадант, прво што је значајније учинио било је да пусти из заробљеништва непријатеље, припаднике других нација., Тумеђу је билокојима много Новосађана и уопште Бачвана. Дошао је међу Србе септембра 1848. године, и након одржане скупштине почео обилазити српске трупе, прво у Срему, па Бачки и Банату. Док је био у Карловцима имао је неколико дана грозницу, од које се није довољно залечио. Учествовао је 14. децембра у борби код Јарковца, где није имао већег успеха. Када се вратио у Панчево да дочека србијанске добровољце њих 3000, пред стројем му је позлило, и издахнуо је убрзо у једној оближњој кући, где су га пренели. Седећи на коњу успео је само да изговори: "Нек види Европа, нек цео свет види како брат брату у помоћ иде..."<ref>"Српска независност", Београд 1881. године</ref>

Шупљикчева команда над српском народном војском била је кратка. Шестог октобра је постао врховни војни заповедник српских народних одреда, али је убрзо ([[15. децембар|15. децембра]]) умро у Панчеву. Сахрањен је у [[Крушедол]]у.