Црвене алге — разлика између измена

Црвене алге се [[репродукција|размножавају]] [[бесполно размножавање|бесполно]] ([[вегетативно размножавање|вегетативно]] и [[спорулативно размножавање|спорулативно]]) и [[полно размножавање|полно]]<ref name="Блаженчић"/>.

 

 

Приликом спорулативног размножавања, ствара се одређени вид [[спора]] (зооспоре, планоспоре, апланоспоре, аутоспоре). Споре се стварају у [[спорангијама]] које могу бити моноспорангије, тетраспорангије и ретко полиспорангије. У моноспорангијама се налази по једна спора, док се у тетраспорангијама образују 4 споре. У спорангијама црвених алги се ретко образује више од 4 спора, а тада се оне зову полиспорангије. Код -{Bangiophyceae}- се моноспоре могу образовати у било којој вегетативној ћелији талуса, док се код -{Florideophyceae}- образују само у моноспорангијама<ref name="Блаженчић"/>. Моноспорама се размножавају представници класе -{Bangiophyceae}- и најпримитивнији представници из класе -{Florideophyceae}- (ред -{Nemalionales}-). Моноспоре немају бичеве, а једно време се могу кретати амебоидно. У спољашњој средини, после неког времена, добијају ћелијски зид и почињу да клијају<ref name="Блаженчић"/>. Највећи број врста црвених алги се размножава помоћу тетраспора. Према начину деобе и распореду тераспора постоје три типа тетраспорангија: крстасти, зонални и тетраедални. Тетраспорангије се углавном налазе на крајевима бочних грана ограниченог раста. Ретко се јављају у средини кончастог тела алги (интеркаларно). Тетраспорангије могу да се развијају појединачно или у групама; на целој јединци, или само на посебним деловима. Тетраспоре су, као и моноспоре, гимнопласти (немају сталан ћелијски омотач), а ћелијски зид настаје око њих тек када напусте тетраспорангију и причврсте се за подлогу<ref name="Блаженчић"/>.

 

 

== Распрострањеност ==