Ђурђу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 35:
У том живописном градићу на Дунаву било је много Срба.
Бугарску књигу купио је Константин Икономовић житељ Ђурђевски. Пренумерант је у то време и Константин поп Лука из места.
Књигу руског историчара Гилфердинга, преведену на српски језик од стране Милићевића, набавили су у Букурешту Срби Ђурђевчани 1857. године. Били су то први људи места: Анастас Анастасијевић "староста" (кнез), Ђорђе Јовановић секретар код "старосте", Недељко Андрејевић трговац, Михаил Аврамовић комисионер, Никола Шљивић комисионер, Николај Поповић житељ, Максим Тодоровић житељ.<ref>Гилфердинг: "Писма из историје Срба и Бугара", превод, Београд 1857. године</ref> Године 1871. затворено је Ђурђевачко српско училиште (школа). Покојни Григорије Поповић је завештао тој школи 300 златника аустријских годишње. Очекивало се да ће његов син наследник Николај Поповић то одржати.
| |||