Шпанско освајање Јукатана — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{прерађивање}}
{{чишћење}}
'''Шпанско освајање Јукатана''' представља освајање које су предузели шпански [[конкистадор]]и против касних посткласичних држава и ентитета
Овај део освајања и колонизације Америке почиње у раном 16. веку, али показао се далеко тежим, него освајање царства Инка или царства Астека.
Освајање је трајало 170 година, док није пао задњи Ица центар на језеру [[Петен Ица]] [[1697]]. Шпанци су заузели већину Јукатана до [[1546]], сем
За разлику од [[Астеци|Астека]] или [[Царство Инка|царства Инка]] Маје нису имале један политички центар, чијим падом би престао колективни отпор. [[Маје]] су биле
Током почетних освајања главни мотив за конквистадоре је била пљачка, односно злато и сребро. За разлику од Астека и Инка, Маје нису имале злата, тако да конквистадори нису имали велику мотивацију да их покоре. Касније постају интересантни, када почиње доделивање земље и радне снаге
==Први сусрети (1511)==
Прво шпанско искрцавање на [[Јукатан]] десило се случајно, када је шпански брод доживео бродолом, јужно од [[Јамајка|Јамајке]]. Седамнаест чланова посаде је покушало чамцем да дође до [[Куба|Кубе]], али струје су их одвуке западно, па су након две недеље дошли до Јукатана. [[Маје]] су их заробиле и поделиле неколицини поглавица као робове. Један део је жртвован. Следећих година део преосталих је умро или од болести или од исцрпљености.
[[Слика:Mayamap.png|десно|350п|мини|
==Ране експедиције (1517.-1519.)==
Следећи контакт је био [[1517]]
Та експедиција је слично завршила. Били су разочарани малом количином злата, коју су прикупили, али вратили су се са причом о богатом царству на западу.
Због тога [[
==Први покушај освајања (1527.-1528.)==
Конквистадори су били заузети освајањем богатог Мексика, тако да је прошло неколико година да би тек [[1526]]. [[
Како су Шпанци напредовали налазили су већ празне градове. После Шпанци почињу да нападају. Домороци се нису предавали. Пружали су отпор. Монтејо се вратио на обалу и основао је [[1528]]. тврђаву на обали, али више није имао никаквог успеха у покушају подјармљивања домородаца. Због тога се вратио у [[Мексико]], да би скупио већу војску.
Ред 27:
Монтејо се вратио [[1531]]. са већом војском и заузео је Кампече, лучки град од Маја. Док је градио тврђаву у Кампечеу, послао је свога сина Франциско Монтеја Млађег са војском у унутрашњост. Поједине вође Маја су тврдиле да су савезници. Наставио је до [[Чичен Ица|Чичен Ице]], где је успоставио главни град шпанског Јукатана. Међутим после неколико месеци Маје се буне, па су Шпанци били присиљени да побегну у [[Хондурас]].
Старији
==Коначно освајање (1540.-1546.)==
==Ица Маје из Петена==
Ица Маје из
Два фрањевца су [[1618]]. дошла из Мериде са задатком да покрсте Ицу. Нашли су да се ту Маје придржавају још увек својих традиционалних обичаја и веровања. Поглавица од Ица је мисионаре гостољубиво примио, али мисионари нису успели да покрсте Маје. Гувернер Јукатана је [[1622]]. послао 20 Шпанаца и 140 покатоличених Индијанаца према подручју Ица Маја. Ице су побиле
Током [[1695]]. три фрањевца и 4 покатоличена Маја певача кренули су према Тајасалу, главном граду Ица. Били су добро примљени, а бројне Ице су
Шпанци су спалили целу Маја библиотеку пуну књига. Данас на целом свету постоје само три [[Кодекси Маја|кодекса Маја]] (књиге). Касније се цела војска дала у посао уништавања Маја идола. Тако је окончана задња независна домородачка држава Средње Америке.
==Види још==
Ред 46:
*[[Чичен Ица]]
[[Категорија:Мексико]]
[[Категорија:Историја Мексика]] [[Категорија:Историја Шпаније]] [[Категорија:Колонијално освајање]] [[da:Spaniens erobring af Yucatán]]
|