Вукан Немањић — разлика између измена

Претпоставља се да је рођен пре него што је Стефан Немања постао велики жупан и да је име добио по деди Стефана Немање али нема сагласности да ли је тај деда био велики жупан Вукан (од око 10941084. до око 1112), или, ређепрема мишљењеређем мишљењу, његов синовац Стефан Вукан.{{sfn|Логос|20162017|p= 97,114-116 са напоменама 570 и 108571}}

Као најстарији, прворођени, син Стефана Немање, Вукан је могао очекивати да буде одређен за наследника српског престола, али то се није догодило. Одлазак са власти Стефана Немање 25. марта [[1196]]. године и постављање на престо великог жупана његовог другорођеног Стефана,{{sfn|Логос|20162017|p=120143, 129148, 154}} који је касније прозван Првовенчани, нису изазвали отворени сукоб међу браћом док је био жив Немања. Није неумесно истаћи да Немања није држао превише до предности по рођењу а то је показао тридесетак година раније када је као најмлађи брат приграбио целу земљу од старије браће великог жупана Тихомира, кнеза Страцимира и кнеза Мирослава. Вукан је као велики кнез задржао Зету, Требиње, Топлицу и Хвосно. Ипак, Немањина жеља да га наследи средњи син Стефан је код старијег Вукана могла створити осећај повређености.

Вукан се угледао на раније владаре у Зети који су најкасније од 1077. године носили звање краља и сам је узео титулу „краљ краљевства Далмације и Диоклитије”, а са титулом краља Вукан се јавља у једном натпису из 1195. а од 1197. године у неколико сачуваних одлука градског већа Котора.{{sfn|Логос|20162017|p=127154 са напоменом 147}} Вукана је на непопустљиво држање према млађем брату подстакао и пример сукоба принчева Андрије и Емерика око краљевске круне у Угарској.

Изгледа да је Вукан разлаз Стефана и његове жене Евдокије око 1201. године искористио да покаже отворено неслагање са братом, јер га је прекорио због грубости према бившој жени, а Евдокији је дао пратњу до Драча. То је можда указало на почетак отвореног разлаза међу браћом.{{sfn|Логос|20162017|p=130155 }} То је поспешило угарске намере и у савезу са Вуканом 1202. године [[Мађари]] су продрли у Србију.{{sfn|Логос|20162017|p=130155 са напоменом 764}} Према писању Првовенчаног Вукан „остави заповеди господина и оца својега, и би преступник. Јер изведе иноплеменике на отачаство своје, и одузе ми земље и опустоши их”.<ref>[http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/stefan-sabrana/stefan-sabrana_03_c.html Стефан Првовенчани: Сабрани списи] Приступљено 25. 5. 2016.</ref> Судећи по папским писмима Вукан је био владар Србије у марту 1203. године и у једном делу 1204.<ref>Историја српског народа, I, Београд (1994). стр. 269, 270.</ref> Вукан је постао велики жупан и добио рашке земље и нишку област, а угарски краљ Емерик је узео за себе титулу српског краља и област источно од [[Велика Морава|Мораве]]. Тако Вукан постаде угарски вазал као и босански бан Кулин. Стефан се веровано склонио у Бугарску код Калојана. Врло брзо већ [[1203]]. године између Бугара и Мађара дође до сукоба ради области уз Велику и Јужну Мораву. Мађари су били приморани да се повуку из Браничева, а њихов штићеник Вукан из нишке области. Вукан је морао склопити некакав споразум са братом Стефаном који се могао [[1204]]. или [[1205]]. вратити у Србију на свој владарски престо, а Зету је оставио на управу старијем брату.{{sfn|Логос|20162017|p=130156}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Логос|first= Александар А. |title= Историја Срба, 2. измењено издање |year=2016I|location= Београд| year=2017|isbn=978-86-85117-3137-24 |url= http://www.academia.edu/35327198/%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%9E%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%90_%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%90_I_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_2017.pdf}}