Википедија

Стефан Владислав II — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 25:
}}
 
'''Стефан Владислав II Немањић''' био је обласни господар у Угарској и Србији, а затим и краљ на северу Србије (1321–1324).{{sfn|Логос|20162017|p=225-226186, 278, 229285-230287}} Владислав II је био син краља [[Стефан Драгутин|Драгутина]] и угарске принцезе [[Каталина Арпадовић|Каталине]].
 
Године [[1292]]. године, Владислав II је од краља Угарске Андрије III привремено добио на управу херцештво [[Славонија|Славонију]], а после смрти краља Драгутина (у марту 1316. године), Владислав II је почео да влада државом свог оца.{{sfn|Логос|20162017|p=153278, 219285-287 292}} То је било велико властелинство које се назива и ''[[Сремска земља|Сремска краљевина]]''. Према [[Дежевски споразум|Дежевском споразуму]] из 1282. Владислав II је требало тек после смрти свога стрица краља [[Стефан Урош II Милутин|Стефана Уроша II Милутина]] да преузме српски престо. Зато се Владислав II није прогласио за краља 1316. него је био само обласни господар на северу Србије, али није немогуће да је узимањем имена престолонаследника Стефан изазвао сукоб са краљем Милутином, који је брзо победио и затворио Владислава II.
 
После Милутинове смрти (1321. године), Владислав је ослобођен и поново је, уз помоћ Мађара, завладао земљама свог оца. Тада се прогласио и за краља као Стефан Владислав II, али су га победиле присталице Милутиновог старијег сина краља [[Стефан Урош III Дечански|Стефана Уроша III Дечанског]] у близини Рудника. Владислав II се склонио 1324. године у [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарску]]. После тога земљама краља Владислава II у [[Босна|Босни]] (Усором и Соли) је завладао бан [[Стефан II Котроманић|Стефан II]].{{sfn|Логос|20162017|p=225-226287, 230292. Узимајући у обзир да су у Босни пре овог бана Стефана била три бана истог имена он би требао бити назван Стефан IV Котроманић}}
 
Бивши краљ Владислав II је умро у Угарској после 1326.
Ред 41:
== Владавина и борба са Стефаном Дечанским ==
[[Датотека:King Stefan Vladislav II.jpeg|250px|мини|лево|Новчић са ликом краља Владислава]]
Краткотрајан период мира у Српској краљевини прекинут је Драгутиновом смрћу у марту 1316. године. Пред смрт се краљ Драгутин замонашио и узео име Теоктист. Пре тога је на сабору предао власт своме сину Владиславу. У једном тренутку, убрзо након Драгутинове смрти, Милутин је затворио Владислава и преузео његову област.<ref>{{harvnb|ИСН|1999|pp=472-3}}</ref>. Затворени Владислав је уклоњен, привремено, као један од могућих наследника краља Милутина. Краљ Милутин је ушао у угарску [[Мачва|Мачву]] и од 1316. око Мачве је почео трајни спор са повременим ратовима између [[Срби|Срба]] и [[Мађари|Мађара]].{{sfn|Логос|20162017|p=224, 229285}}
 
Од свих Милутинових и Драгутинових синова као најозбиљнији наследник престола од 1316. остао је Милутинов син [[Константин Немањић|Константин]]. [[Стефан Урошиц Немањић|Урошиц]] је умро, Стефан Урош III је прогнан у Цариград, а Владислав је затворен 1316. године и онемогућен. Милутин је Константина прогласио за наследника и дао му име Стефан. Ослепљени Стефан Урош III, међутим, није заборављен у Византији. Црквени кругови, нарочито Светогорци и бањски игуман Данило, утицали су на краља Милутина да промени свој став и допусти Урошу III да се врати у Србију. Милутин му је на управу доделио жупу Будимљу (предео око Берана){{sfn|ИСН|1999|p=496}}.
 
Милутин је умро крајем октобра 1321. у Неродимљи након краће болести. Није познато где су се у том тренутку налазили Милутинови синови, а између Милутинове смрти и крунисања за краља Стефана Уроша III протекло је више од два месеца.{{sfn|Логос|20162017|p=225286}} Око преузимања круне дошло је до борбе са Стефаном Константином, који је после пораза убијен.
 
Драгутинов син Владислав ослободио се заробљеништва и успоставио своју власт у очевим земљама. Носио је краљевску титулу и имао је двор са властитим достојанственицима. Није познато да ли је очеву државу обновио у пуном обиму. Босански бан се већ 1323. године назива господарем [[Усора (област)|Усоре и Соли]], а нејасан је положај Рудника{{sfn|ИСН|1999|p=497}}. Спор је избио око Рудника. У јесен 1323. године трговци у Руднику давали су поклоне краљу Владиславу, а пред крај те године трг је дошао у руке Стефана. Владислављеве присталице и трговац [[Менче Менчетић]] затворили су се у рудничку тврђаву Островицу. Краљ је позатварао дубровачке трговце због пружања подршке Менчетићу. Споразум са [[Дубровачка република|Дубровником]] склопљен је јуна 1324. године. Две године касније је краљ Стефан Урош III поново Дубровчанима издао повељу са уобичајеним повластицама<ref>{{harvnb|ИСН|1999|pp=498-499}}</ref>.
Ред 104:
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Калић|first=Јованка|authorlink=Јованка Калић|title=Београд у средњем веку|url=http://books.google.com/books?id=HFsBAAAAMAAJ|year=1967|location= Београд|publisher=Српска књижевна задруга}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Логос|first= Александар А. |title= Историја Срба, 2. измењено издање |year=2016I|location= Београд| year=2017|isbn=978-86-85117-3137-24 |url= http://www.academia.edu/35327198/%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%9E%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%90_%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%90_I_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_2017.pdf}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Ћоровић|first= Владимир|authorlink= Владимир Ћоровић|coauthors= |title= Историја српског народа|year=1997|url= http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index_l.html|publisher= |location= |id=}}
* Мала енциклопедија „Свезнање“, Народно дело, Београд, 1937.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Стефан_Владислав_II”