Википедија

Дјед Мраз (словенска култура) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 89.216.163.38 (разговор) на последњу измену корисника SrpskiAnonimac
ознака: враћање
за почетак
Ред 1:
[[Датотека:MerryOldSantaDed Moroz 72.jpg|мини|200п|ИлустрацијаСтатуа ДедаДједа Мраза у [[1881Вологда|Вологди]], Томасу НастРусији]]
'''Деда Мраз''', такође '''''Божић Бата''''', је [[измишљени лик]] који доноси деци поклоне на [[Бадњи дан|Бадње вече]], [[Божић]] или на дан [[Свети Никола|Светог Николе]] (у западној култури) или за [[Нова година|Нову годину]] (у источноевропским државама). Верзије и име овог лика варирају међу различитим [[култура]]ма, [[религија]]ма и [[народ]]има.
Порекло овог лика је из старих религија [[Германи|германских]] и [[Словени|словенских]] народа. Покрштавањем ових народа, њихова веровања су комбинована са ликом [[хришћанство|хришћанског]] [[епископ]]а [[Свети Никола|Николе]].
 
'''Дјед Мраз''' ({{јез-рус|Дед Мороз}}, {{јез-блр|Дзед Мароз}}, {{јез-укр|Дід Мороз}}) [[Словени|словенски]] је [[измишљени лик]] који доноси поклоне дјеци и често их лично испоручују у [[Новогодишња ноћ|Новогодишњој ноћи]]. Лик је сличан британској [[Отац Божић|персонификацији Божића]].<ref>{{cite web|title=Our Kazakhstan Journey: Ded Moroz and Snyegurochka|url=http://jocelyneandsven.blogspot.com/2009/12/ded-moroz-and-snyegurochka.html|website=Our Kazakhstan Journey|accessdate=6. 1. 2018|date=13. 12. 2009}}</ref>
Уобичајена представа Деда Мраза на Западу је да је он старији брадати човек обучен у црвени капут који лети са саоницама које вуку [[ирвас]]и са торбом пуном поклона за добру децу. Његов дом се налази на [[Сјеверни пол|Северном полу]] или у [[Лапонија|Лапонији]]. Руска варијанта Деда Мраза нема ирвасе и саонице, а као његов пратилац и помоћник узима се лик [[Сњегурочка|Сњегурочке]].
 
Дједа Мраза прати [[Сњегурочка]], његова унука и помоћник, која носи дугу сребрно-плаву одјећу и крзнену капу<ref>{{cite web|title=Snegurochka Is a Part of the Russian Christmas Tradition|url=http://goeasteurope.about.com/od/russianculture/a/snegurochkathesnowmaiden.htm|website=TripSavvy|accessdate=6. 1. 2018|language=en}}</ref> или круну у облику пахуље.<ref>{{cite web|title=Christmas in Ukraine - Ukrainian Christmas Eve Celebrations - Christmas Traditions & Customs in Ukraine|url=http://www.worldofchristmas.net/christmas-world/ukraine.html|website=www.worldofchristmas.net|accessdate=6. 1. 2018|language=en}}</ref> Она је јединствени атрибут Дједа Мраза, с обзиром да слични ликови у осталим културама немају женске сапутнике.
== Порекло ==
=== Сатурналије ===
{{main|Сатурналија}}
Сатурналија је био римски празник у част [[Сатурн]]а, бога земљорадње. Она се обележавала неколико дана у децембру око дана зимске [[краткодневица|краткодневице]]. Сатурналија је обележавана пијаним [[оргија]]ма, глупирањем и заменом улога, тако да су [[ропство|робови]] тих дана постајали господари, а њихови господари су их служили. [[Тит Ливије]] наводи да се Сатурналија почела славити [[217. п. н. е.]],<ref>{{cite web|url=http://penelope.uchicago.edu/~grout/encyclopaedia_romana/calendar/saturnalia.html |title=Saturnalia |publisher=Penelope.uchicago.edu |date= |accessdate = 25. 12. 2010.}}</ref> као начин за одржавање морала који је опао услед римских пораза од [[Ханибал]]а у [[Други пунски рат|Другом пунском рату]].
 
Дјед Мраз носи крзнени капут дуг до пета, полукружну крзнену капу и на ногама ''[[валенки]]''. Он има дугу сиједу браду. Хода уз помоћ магичног [[штап за ходање|штапа]]<ref name="Ded Moroz is Russia's Famous Version of Santa Claus">{{cite web|title=Ded Moroz is Russia's Famous Version of Santa Claus|url=http://goeasteurope.about.com/od/russianculture/a/dedmorozrussiansanta.htm|website=TripSavvy|language=en}}</ref> и понекад јаше [[Тројка|тројку]].
Важна одлика овог празника је било даривање, чиме су хтели да обезбеде богату летину следеће године.
 
Пребивалиштем Дједама Мраза у Русији се сматра град [[Велики Устјуг]] у [[Вологодска област|Вологодској области]].<ref name="Ded Moroz is Russia's Famous Version of Santa Claus"/> Пребивалиште Дједа Мраза у Бјелорусији је [[Бјаловјешка шума]].
=== Рани хришћански узори ===
[[Датотека:Boyana Angel.jpg|мини|десно|Средњовековна фреска са ликом светог Николе из [[црква Бојана|цркве Бојана]] код [[Софија|Софије]].]]
[[Свети Никола]] је једна од инспирација за Деда Мраза. Он је био епископ [[Мира (Ликија)|Мире]] у [[Ликија|Ликији]], покрајине [[византијско царство|византијске]] [[Анадолија|Анадолије]].
 
== Развој лика ==
Према предању, Никола је васкрсао троје деце, које је локални месар заклао у време глади, па се отуда слави као заштитник деце. Поред тога је и заштитник морнара. Али Никола је најчувенији по својим поклонима сиротињи, а нарочито давањем [[мираз]]а трима осиромашеним кћеркама побожног хришћанина да не би постале робиње и [[проституција|проститутке]].<ref name=msnbc>{{cite news |author= |coauthors= |title=Santa Claus: The real man behind the myth |url=http://www.msnbc.msn.com/id/34525202/ns/technology_and_science-science/ |quote= |work=[[MSNBC]] |date = 22. 12. 2009. |accessdate = 27. 12. 2009.}}</ref> Никола је убацио кроз прозор врећу са златницима. Током векова, прича се мењала, тако да је у једној верзији Никола убацио врећу са златницима кроз димњак, који су упали у чарапе које су се сушиле.
 
Поријекло лика Дједа Мраза претходило је хришћанству као словенски чаробњак зиме, у неким књигама је син бога Велеса и Маре.<ref name="CBSNews">{{cite web|title=Meet Russia's Antidote To Santa|url=http://www.cbsnews.com/news/meet-russias-antidote-to-santa/|accessdate=6. 1. 2018|language=en|date=24. 12. 2007}}</ref> У словенској митологији, Мраз је снијежни демон.<ref>{{cite book|last1=Dixon-Kennedy|first1=Mike|title=Encyclopedia of Russian & Slavic Myth and Legend|date=1998|publisher=ABC-CLIO|isbn=9781576070635|url=https://books.google.ba/books?id=eD5AkdM83iIC&printsec=frontcover&dq=parents+pay+ransom+to+ded+moroz&hl=en&sa=X&ei=XtnHVNCgC5DlgwTb14PwBw&redir_esc=y#v=snippet&q=Morozko&f=false|language=en}}</ref>
У старости се разболео и преминуо 6. децембра 343. године. Свети Никола се и слави тога дана, што је у ствари 19. децембар по новом календару.
 
Под утицајем православне традиције, лик Дједа Мраза је трансформисан. Од 19. вијека особине и легенда Дједа Мраза су обликоване књижевним утицајем. Комад „[[Сњегурочка (комад)|Сњегурочка]]” аутора [[Александар Островски|Александра Островског]] била је веома утицајна, као и „[[Сњегурочка — прољећна бајка]]” [[Николај Римски-Корсаков|Николаја Римски-Корсакова]] са [[либрето]]м заснованим на комаду.<ref name="Ded Moroz is Russia's Famous Version of Santa Claus"/><ref name="How to Celebrate Christmas in Eastern Europe">{{cite web|title=How to Celebrate Christmas in Eastern Europe|url=http://goeasteurope.about.com/od/easterneuropeanculture/a/christmascustomseasterneurope.htm|website=TripSavvy|language=en}}</ref> На крају 19. вијека лик Дједа Мраза је постао веома популаран.<ref>{{cite web|title=Ded Moroz – Russiapedia Of Russian origin|url=http://russiapedia.rt.com/of-russian-origin/ded-moroz/|website=russiapedia.rt.com|accessdate=6. 1. 2018|language=en}}</ref>
=== Утицаји германског паганизма и фоклора ===
[[Датотека:Georg von Rosen - Oden som vandringsman, 1886 (Odin, the Wanderer).jpg|left|мини|Слика [[Один]]а коју је насликао [[Георг вон Росен]] 1886. године.]]
Бројне паралеле су повучене између Деда Мраза и [[Один]]а, главног божанства [[германи|германских]] народа пре њиховог покрштавања. Пошто су многи од ових елемената невезани са хришћанство, постоје теорије о [[паганизам|паганском]] пореклу разних обичаја.<ref>{{Cite book|last=McKnight|first=George Harley|title=St. Nicholas: His Legend and His Rôle in the Christmas Celebration and Other Popular Customs|url=https://books.google.com/books?id=S4MtGxqMEpEC|year=1917|publisher=G.P. Putman's sons}}</ref>
 
Послије [[Руска револуција|Руске револуције]], божићна традиција су активно обесхрабљиване јер су сматране „буржоарским и вјерским”.<ref name="Vzglyad">{{cite web|title=В Москве штраф за елку без чека будет до 5000 долл|url=http://vz.ru/society/2005/11/29/14107.html|website=vz.ru|accessdate=6. 1. 2018|language=ru|date=25. 11. 2005}}</ref> Слично томе, Дјед Мраз је 1928. године проглашен „савезником свештеника и [[кулак]]а”.<ref name="Petrone">{{cite book|last1=Petrone|first1=Karen|title=Life Has Become More Joyous, Comrades: Celebrations in the Time of Stalin|date=2000|publisher=Indiana University Press|isbn=0253337682|page=85|url=https://books.google.com/books?vid=ISBN0253337682&id=O_DSAvPZ7GAC&pg=PA85&lpg=PA85&ots=VmH4K7zvZn&dq=Postyshev+New+Year%27s+holiday&sig=hJhRHf8ExeT0JMS8KXRIsNvYj2g|language=en}}</ref> Поред тога, слика Дједа Мраза је стекла свој садашњи облик за вријеме Совјетског Савеза, поставши главни симбол Новогодишњих празника, тиме потискујући Божић. Неке божићне традиције су оживљене након чувеног писма [[Павле Постишев|Павла Постишева]], које је објављено у Правди 28. децембра 1935. године.<ref name="CBSNews"/><ref name="Vzglyad"/> Постишев је вјеровао да је поријекло празника, који су били предхришћански, било мање важно од користи које би могли донијети совјетској дјеци.<ref name="Petrone" />
Один је понекад спомињан, како предводи велику групу ловаца кроз небо током германског празника Јола.<ref name=AMERIODIN>{{Cite book|title=THE ENCYCLOPEDIA AMERICANA|url=https://books.google.com/books?id=4hbhBsRAOAoC&pg=PA307|year=1920|pages=307-}}</ref> Две књиге са [[Исланд]]а, [[Поетска Еда]], састављена у 13. веку из претходних извора, и [[Прозна Еда]], коју је у 13. веку написао [[Снори Стурлусон]], описују Одина како јашње осмоногог коња по имену [[Слејпнир|Слеипнир]] који може да прескочи велике раздаљине, што је подстакло поређења са Деда Мразовим [[ирвас]]има.<ref name=COLLISLEIP>''[[Collier's Encyclopedia]]'' (1986) (pp. 414)</ref> Даље, Один је називан бројним именима у скандинавској поезији, од којих нека описују његов изглед или улогу. Међу њима су ''-{Síðgrani}-'',<ref name="Síðgrani">''-{[[Alvíssmál]]}-'' (6)</ref> ''-{Síðskeggr}-'',<ref name="Síðskeggr">''-{[[Gylfaginning]]}-'', ''-{[[Grímnismál]]}-'' (48), ''-{[[Nafnaþulur]]}-'', ''-{[[Óðins nöfn]]}-'' (6)</ref> ''-{Langbarðr}-'',<ref name="Langbarðr">''-{Nafnaþulur}-'' и ''-{Óðins nöfn}-'' (7)</ref> (сва значе „дугобради“) и ''-{Jólnir}-''<ref name="Jólnir">''-{Óðins nöfn}-'' (7)</ref> („Јолска фигура“).
 
<gallery mode="packed">
Према Филис Сикер, деца би оставила своје чизме напуњене [[шаргарепа]]ма, [[slama|сламом]] или [[шећер]]ом код димњака да их поједе Слепнир. Один би затим наградио љубазност те деце заменивши храну за Слепнира поклонима или слаткишима. Она тврди да је овај обичај опстао у [[Немачка|Немачкој]], [[Белгија|Белгији]] и [[Холандија|Холандији]] после прихватања хришћанства и постао је повезан са светим Николом, а може се и данас видети како деца у неким кућама остављају чарапе код димњака.<ref name=SIEFSLEIP>{{harvnb|Siefker|2006|pp=171-173}}</ref> Овај обичај је дошао у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]] кроз холандску колонију [[Њујорк|Нови Амстердам]], пре британског освајања у 17. веку у еволуирао је у качење чарапа на камин.
Ded Moroz.jpg|Дјед Мраз у Великом Устјугу, Русија
Новогодние марки Украины Дед Мороз.jpg|Дјед Мраз на украјинској поштанској марки
SnowDedMoroz.jpg|Снијежна структура Дједа Мраза у Самари
Дед Мороз.jpg|[[Виктор Васнецов]]: Дјед Мраз 1885.
Parade Ded Moroz (7).jpg|Парада Дједа Мразова у Москви
</gallery>
 
== Дјед Мраз у савременој Русији ==
У бившим деловима Аустроугарске, деци се дају слаткиши на дан светог Николе (6. децембар по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]]. Бројни други утицаји светковина паганских Германа су се уградили у модерно прослављање Божића и Нове године, као што су [[божићна шунка]], [[јолски балван]] и [[новогодишње дрво|новогодишња јелка]].
[[Датотека:Vladimir Putin 7 January 2008-7.jpg|мини|десно|[[Владимир Путин]], предсједник Руске Федерације у посјети резиденцији Дједа Мраза у Великом Устјугу 7. јануара 2008. године]]
 
Дјед Мраз је веома популаран у савременој Русији.<ref name="Father Frost and the Snow Maiden deliver Russia's winter warmer">{{cite web|title=Father Frost and the Snow Maiden deliver Russia's winter warmer|url=https://www.independent.co.uk/news/world/father-frost-and-the-snow-maiden-deliver-russias-winter-warmer-1316564.html|website=The Independent|language=en|date=31. 12. 1996}}</ref> Градоначелник Москве је 1998. године град Велики Устјуг прогласио домом руског Дједа Мраза.<ref name="Reveling in Russian Santa’s fairytale home">{{cite web|last1=Taplin|first1=Phoebe|title=Reveling in Russian Santa’s fairytale home|url=https://www.rbth.com/articles/2010/12/15/reveling_in_russian_santas_fairytale_home05209.html|accessdate=6. 1. 2018|language=en|date=15. 12. 2010}}</ref> Између 2003. и 2010. године, поштанска служба у Великом Устјугу је примила око 2 милиона писама из цијеле Русије и свих дијелова свијета која су била адресирана на Дједа Мраза.<ref name="Reveling in Russian Santa’s fairytale home"/><ref name="smalltowns">{{cite web|last1=Tilipman|first1=Anton|title=Великий Устюг|url=http://www.towns.ru/towns/ustug.html|website=www.towns.ru|accessdate=6. 1. 2018|language=ru|date=17. 1. 2005}}</ref><ref name="Великий Устюг - родина Деда Мороза">{{cite web|title=Великий Устюг - родина Деда Мороза|url=http://www.christmasdivision.ru/stati/velikij-ustjug-rodina-deda-moroza|accessdate=6. 1. 2018|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160317142602/http://www.christmasdivision.ru/stati/velikij-ustjug-rodina-deda-moroza|archivedate=17. 3. 2016|language=ru|date=8. 10. 2007}}</ref><ref name="Ded Moroz is Russia's Famous Version of Santa Claus"/><ref>{{cite web|title=Veliky Ustyug - Homeland of Father Frost < Tourism < Vologda|url=http://vologda-oblast.ru/main.asp?V=118&LNG=ENG|accessdate=6. 1. 2018|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100703224118/http://vologda-oblast.ru/main.asp?V=118&LNG=ENG|archivedate=3. 7. 2010|language=en}}</ref> [[Предсједник Руске Федерације]] [[Владимир Путин]] је 7. јануара 2008. године посјетио резиденцију Дједа Мраза у Великом Устјугу у склопу прославе православног Божића.<ref>{{cite web|title=Putin and his deputy show off Russian Christmas traditions - Monsters…|url=http://news.monstersandcritics.com/europe/news/article_1385131.php/Putin_and_his_deputy_show_off_Russian_Christmas_traditions|accessdate=6. 1. 2018|archiveurl=https://archive.is/20130128235211/http://www.monstersandcritics.com/news/europe/news/article_1385131.php/Putin_and_his_deputy_show_off_Russian_Christmas_traditions|archivedate=28. 1. 2013|language=en|date=7. 1. 2008}}</ref>
=== Претхришћански обичаји становника Алпа ===
[[Датотека:Krampus at Perchtenlauf Klagenfurt.jpg|мини|десно|Човек у костиму Крампуса]]
[[Крампус]] се представља као пратилац светог Николе. Његово порекло је из традиција становника [[Алпи|алпских]] области из предхришћанског периода. За разлику од светог Николе који дели поклоне, Крампус је [[демон]] који упозорава и плаши неваљалу децу. У обим областима, младићи се традиционално облаче у костиме Крампуса у прве две недеље децембра (посебно у вече 5. децембра, дан пре дана светог Николе по грегоријанском календару) и тумарају улицама плашећи децу са зарђалим оковима и звонима
 
Западни [[Санта Клоз]] ушао је у Русији током „турбулентних” деведесетих година 20. вијека када је западњачка култура продрла у постсовјетску Русију.<ref>{{cite web|title=Russia's Grandfather Frost fights the invading Santas - Europe, World - The Independent|url=https://www.independent.co.uk/news/world/europe/russias-grandfather-frost-fights-the-invading-santas-627602.html|accessdate=6. 1. 2018|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110910235543/https://www.independent.co.uk/news/world/europe/russias-grandfather-frost-fights-the-invading-santas-627602.html|archivedate=10. 9. 2011|language=en|date=24. 12. 2000}}</ref><ref name="Meet Russia's Antidote To Santa">{{cite web|title=Meet Russia's Antidote To Santa|url=http://www.cbsnews.com/stories/2007/12/24/world/main3645123.shtml|accessdate=6. 1. 2018|language=en|date=24. 12. 2007}}</ref> Опоравак Русије почетком 21. вијека довео је до поновног нагласка на словенски карактер Дједа Мраза.<ref name="Santa Claus is an 'illegal immigrant' declares top Kremlin official in Christmas 'Cold War'">{{cite web|title=Santa Claus is an 'illegal immigrant' declares top Kremlin official in Christmas 'Cold War'|url=http://www.dailymail.co.uk/news/worldnews/article-1091967/Santa-Claus-illegal-immigrant-declares-Kremlin-official-Christmas-Cold-War.html|website=Mail Online|accessdate=6. 1. 2018|language=en|date=5. 12. 2008}}</ref> То је укључивало курсеве које је спонзорисала Влада Русије и владе њених субјеката, а који су се одржавали сваког децембра, са циљем да се успостави одговарајућа словенска норма за улоге Дједа Мраза и Сњегурочку током Новогодишњих празника.<ref name="Meet Russia's Antidote To Santa"/><ref name="Ded Moroz Is No Santa Claus video - CNET TV">{{cite web|title=Ded Moroz Is No Santa Claus video - CNET TV|url=http://cnettv.cnet.com/ded-moroz-santa-claus/9742-1_53-50012880.html|accessdate=6. 1. 2018|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110716052019/http://cnettv.cnet.com/ded-moroz-santa-claus/9742-1_53-50012880.html|archivedate=16. 7. 2011|language=en|date=24. 12. 2007}}</ref><ref>{{cite web|title=Moscow school set to instruct a new generation of Santas|url=http://en.rian.ru/russia/20051206/42334770.html|website=en.rian.ru|accessdate=6. 1. 2018|language=en|date=6. 12. 2005}}</ref> Људи који се налазе у улогама Дједа Мраза и Сњегурочке обично наступају на дјечијим забавама током сезоне зимских празника, давајући поклоне и борећи се против зле вјештице, [[Баба Јага|Бабе Јаге]], која дјеци наводно жели да украде поклоне.<ref name="Father Frost">{{cite web|title=Father Frost|url=http://russiansantas.com/father-frost.html|website=russiansantas.com|accessdate=6. 1. 2018|language=en}}</ref>
=== Немачки утицаји ===
[[Датотека:Christkindlesmarkt prolog 2009.jpg|мини|лево|Кристкинд на нирнбершком божићном вашару 2009.]]
У 16. веку, реформација [[Мартин Лутер|Мартина Лутера]] изазвала је антикатолички покрет у Немачкој. Пошто [[Протестантизам|протестанти]] не славе свеце, била им је потребна нова божићна традиција, па је [[Беба Исус]] (-{Christkind}-) постао тај који доноси поклоне. Ипак временом је постало бесмислено да беба доноси поклоне, па је Исуса Христа заменила вила. До 19. века Кристкинд је носио златни плашт по угледу на [[нирнберг|нирнбершког]] златног анђела. У другим немачким градовима носи бело одело и звездани венац. Свакој девојчици представља велики част да је изаберу за Кристкинда.
 
У новембру и децембру 2010. године, Дјед Мраз је био један од кандидата за маскоту [[Зимске олимпијске игре 2014.|Зимских олимпијских игара]] 2014. године у Сочију.<ref name="Reveling in Russian Santa’s fairytale home"/>
Међутим, деца певају Кристикинду песме посвећене светом Николи, што указује на преплитање ове две верске фигуре.
 
=== Варијације Дједа Мраза међу националним мањинама у Русији ===
[[Отац Божић]] (Вајнахтман) се такође појављује у северним евангелистичким деловима Немачке. Занимљиво је да се упркос свом протестанском пореклу, Кристкинд више слави међу католичким становништвом, док је Отац Божић распрострањенији међу протестантима.
 
Многе националне мањине у Русију има називе на својим матерњим језицима за Дједа Мраза. На примјер, на башкирском и татарском језику, Дјед Мраз је познат као [[Киш Бабај]]. На јакутском језику је познат као [[Чис Кан]], док је на нентском познат као [[Јамал Ири]].<ref name="Chys Khan">{{cite web|title=Chys Khan, the master of cold, and snow maiden Khaarchana from Yakutia|url=http://gov.karelia.ru/Photos/photo_e.html?id=19892|website=gov.karelia.ru|accessdate=6. 1. 2018|date=1. 12. 2010}}</ref>
=== Холандски утицаји ===
[[Датотека:Sint in spanje.jpg|лево|мини|Холандски Синтерклас у одећи које подсећа на одећу [[бискуп]]а и Црни Пит 2005. године]]
У [[Холандија|Холандији]] и [[Белгија|Белгији]], Свети Никола ([[Синтерклас]]) има помоћнике који се зову [[Црни Пит]] (''-{Zwarte Piet}-'' на [[холандски језик|холандском]] или ''-{Père Fouettard}-'' на [[француски језик|француском]]).
 
== Међународне везе Дједа Мраза ==
Његов празник 6. децембра уз давање поклона се проширио на многе државе. Међутим, у Холандији славе у вече 5. децембра, на прослави која се зове ''-{pakjesavond}-''. Током [[Протестантска реформација|протестанске реформације]] у 16. и 17. веку, многи [[Протестантизам|протестанти]] су заменили доносиоца поклона да Дететом Христом (''-{Christkindl}-''), а датум за поклањање поклона се преместио са 6. децембра на Бадње вече.{{sfn|Forbes|2007|pp=68-79}}
 
Дјед Мраз је у медијима представљен у сталном [[детант]]у са бројним „дупликатима” из разних земаља, као што је естонски Јоулувана ({{јез-ест|Jõuluvana}}), фински Јоулупуки ({{јез-фин|Joulupukki}}) и остале фигуре сличне Санта Клозу, Оцу Божићу и Светом Николи.<ref>{{cite web|title=Santa Claus Shakes Hands With Father Frost|url=http://www.rferl.org/content/article/1064346.html|website=RadioFreeEurope/RadioLiberty|accessdate=6. 1. 2018|language=en|date=1. 1. 2006}}</ref><ref>{{cite web|title=Russian Father Frost expects to celebrate Christmas in London|url=http://www.interfax-religion.com/?act=news&div=7952|website=www.interfax-religion.com|accessdate=6. 1. 2018|language=en|date=24. 11. 2010}}</ref><ref>{{cite web|title=Father Frost and Santa Claus meet in Minsk|url=http://www.belarus.by/en/press-center/photo/belarusian-father-frost-and-finnish-santa-claus-_ti_102_0000000512.html|website=www.belarus.by|accessdate=6. 1. 2018|language=en|date=23. 11. 2010}}</ref><ref>{{cite web|title=Ded Maroz ("Father Frost") meets Santa Claus in Turku, Finland|url=https://www.youtube.com/watch?v=YA1uCx_3SY0|accessdate=6. 1. 2018|language=en|date=31. 12. 2008}}</ref> Поједини људи такође кажу да је Дјед Мраз дјед Санта Клоза. Детант напори укључивали су један-на-један састанке, групне састанке и пријатељска такмичења, као што је годишње Новембарско Санта Клоз такмичење у [[Целе]]у у [[Њемачка|Њемачкој]].<ref>{{cite web|title=Vologda / Press Releases of the Oblast Government|url=http://vologda-oblast.ru/inform.asp?id=35325&LNG=ENG|accessdate=6. 1. 2018|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110722210218/http://vologda-oblast.ru/inform.asp?id=35325&LNG=ENG|archivedate=22. 7. 2011|language=en|date=27. 11. 2009}}</ref><ref>{{cite web|title=Vologda / Press Releases of the Oblast Government|url=http://vologda-oblast.ru/inform.asp?id=31077&LNG=ENG|accessdate=6. 1. 2018|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110722210120/http://vologda-oblast.ru/inform.asp?id=31077&LNG=ENG|archivedate=22. 7. 2011|language=en|date=27. 11. 2008}}</ref><ref>{{cite web|title=Santa Claus Championships hit Switzerland and Germany CCTV-International|url=http://english.cctv.com/program/cultureexpress/20091203/101296.shtml|website=english.cctv.com|accessdate=6. 1. 2018|language=en|date=3. 12. 2009}}</ref>
Традиција о светом Николи има много паралела са [[германска митологија|германском митологијом]], посебно са богом Одином. Ово укључује браду, шешир и копље (данас штап) и торбу коју држе његове слуге да ухвате несташну децу. И Свети Никола јаше белог коња као и Одиновог Слеипнира који може да лети кроз ваздух. Писма од слаткиша које Црни Петар даје деци асоцирају на Одиново стварање [[Руне|рунских слова]]. Песме које се рецитују током прославе и песме које певају деци се посвећене су Одину као богу поезије.
 
Традиционални састанак руског Дједа Мраза и финског Јоулупукија одржан је 2015. године упркос покушаја политичке изолацију Русије на Западу због сукоба у Украјини.<ref>{{cite web|title=Father Frost and Joulupukki Will Meet at Russian-Finnish Border|url=https://sputniknews.com/art_living/201512151031769134-father-frost-joulupukki-meet-russian-finnish-border/|website=sputniknews.com|accessdate=6. 1. 2018|language=en|date=15. 12. 2015}}</ref>
Постоје разне објашњења о пореклу помагача. Најстарији објашњење је да помагачи симболизују два [[обични гавран|гаврана]] [[Хугин]]а и [[Мунин]]а који су били Одинови весници. У каснијим причама Одинови помагачи представљају побеђеног ђавола- Ђавола су победили или Один или његов помоћник [[Норви]], црни отац ноћи. Норви је обично приказан са граном од [[бреза|брезе]] исто као и Црни Пит.
 
=== ГЛОНАСС праћење Дједа Мраза ===
Друга, савременија прича је да је Синтерклас ослободио [[етиопија|етиопског]] дечака-роба Пита са [[Мира (Ликија)|мирске]] тржнице, и да је дечак био толико захвалан да је одлучио да остане са Светим Николом као помагач. Црни Петар имају отприлике исти однос према холандском Синтеркласу као и амерички вилењаци према Деда Мразу. Према предању, Синтерклас има своје Црне Питове за сваки задатак: постоје Црни Питови који наводе брод од [[Шпанија|Шпаније]] до Холандије и Црни Питови који се пењу на кровове и спуштају поклоне кроз димњак, или се сами спуштају кроз димњак. Црни Петар има црно лица јер се спушта низ гарав димњаци. Он држи алате за чишћење димњака (платнену торбу и грану брезе).<ref>[https://web.archive.org/web/20071210085146/http://www.anno.nl/anno/anno/i002800.html Anno: Zwarte Pieten, Groene Pieten]; Retrieved on 2007-12-07</ref> Током година овој причи су придодате и друге, тако на пример Црни Пит задужен за навигацију може да води у погрешном правцу. Ово пружа разлоге за смех на годишњим парадама Синтеркласа који долазе у Холандију, или се користи да се похвали напредак деце у школи тако што Црни Пит даје погрешан одговор, просто питање као што је „колико је 2+2?“, тако да дете има прилику да каже тачан одговор.
 
У новембру 2009. године, по први пут, Руска Федерација је направила конкуренцију систему [[НОРАД праћење Санта Клоза]] са системом ГЛОНАСС праћење Дједа Мраза, који је намјеравао да помоћу ГЛОНАСС-а прати Дједа Мраза током Новогодишње ноћи.<ref>{{cite web|title=What on earth is happening with "Russia's GPS"?|url=http://tech.fortune.cnn.com/2009/12/01/what-on-earth-is-happening-with-russias-gps/|website=Fortune|accessdate=6. 1. 2018|language=en|date=1. 12. 2009}}</ref>
Поклони који се дају у току празника често праћени песмама, која исмевају догађаје у последњих годину дана који су повезани са примаоцем.
 
Веб-сајтови на руском језику (језик који тренутно не нурди конкурентски НОРАД праћење Санта Клоза) укључили су ове могућности: „праћење у реалном времену” Дједа Мраза, „новости” о Дједу Мразу током цијеле године, образац за слање имејла Дједу Мразу, фотографије, видео снимке, аудио стриминг руских пјесама, пјесмица и стихова из дјечијих писама упућених Дједу Мразу, информације о Великом Устјугу у Володској области и о могућностима укључивања у такмичење и освајања награда.<ref>{{cite web|title=Путешествия Деда Мороза|url=http://dmglonass.ru/|website=dmglonass.ru|accessdate=6. 1. 2018|language=ru}}</ref>
[[Датотека:Jan Steen – Het Sint-Nicolaasfeest (2).jpg|мини|200п|Стенова слика „[[Празник Светог Николе]] “.]]
Веровање да Деда Мраз улази у куће кроз [[димњак]] може потицати од приче о Синтеркласу како баца новац кроз прозор, а у новијој верзији приче, баца новац низ димњак ако наиђе на закључане прозоре. На слици холандског сликара [[Јан Стен|Јана Стена]] „Празник светог Николе“, одрасле особе и мала деца гледају на димњак са неверицом, док се друга деца играју са својим играчкама. [[Огњиште]] је поштовано као светиња и извор доброчинства, а у популарном веровању вилењаци и [[вила (митологија)|виле]] доносе поклоне кроз овај пролаз. Улазак Деда Мраза у домове на Божићно вече је постало део америчке традиције кроз Мурово делу „Деда Мразова посета“, у којем га писац описује као вилењака.{{sfn|Walsh|2001|pp=}}
 
== Регионалне разлике и контроверзе ==
=== Британски утицаји ===
[[Датотека:Scrooges third visitor-John Leech,1843.jpg|десно|178п|мини|Скруџов други посетилац - Дух садашњег Божића, обојена верзија оригиналне илустрације [[Џон Лич|Џона Лича]] који ју је насликао за роман [[Чарлс Дикенс|Чарлса Дикенса]] „[[Божићна песма]]“ (1843).]]
 
Постоје еквиваленти Дједа Мраза и Сњегоручке широм бившег Совјетског Савеза, као и у земљама бившег Источног блока и земљама бивше Југославије. Након распада Совјетског Савеза, неке од ових земаља су уложиле напоре да се удаље од совјетског и руског насљеђа кроз сопствене древне традиције.
Старинске представе дариваоца поклона из црквене историје, међу које спада и Свети Никола, су спојене са британским ликом [[Отац Божић|Оца Божића]], да створи лик познат Британцима и Американцима као ''-{Santa Claus}-''. У Британији Отац Божић потиче најкасније из 17. века, а његове преживеле слике из тог доба га приказују као веселог дебелог брадатог мушкарца обученог у дугу, зелену одећу од крзна. Он је представља дух доброг весеља за Божића, а у роману Чарлса Дикенса „Божићна песма“ је представљен као ''Дух садашњег Божића'', као велики срдачни човек у зеленом капуту са крзненим ивицама који води Ебинезера Скруџа кроз ускомешане [[лондон]]ске улице за садашње божићно јутро.
 
=== Азербејџан ===
[[Датотека:Gavle christmas goat 2006.jpg|лево|мини|Јолска коза у Шведској 2006.]]
 
У Азербејџану назив за Дједа Мраза је Шахта Баба ({{јез-азер|Şaxta Baba}}, а назив за Сњегурочку је Кар Кизи ({{јез-азер|Qar Qızı}}. У претежно муслиманској, али секуларној земљи , гдје су хришћани у великој мањини, ова традиција опстаје као веома популарна. Шахта Баба доноси поклоне дјеци током прославе Нове године, међутим Кар Кизи је веома ријетко присутна прославама.
И у другим земљама, лик светог Николе је, такође помешан са локалним фолклором. Као пример преживелог [[Нордијски паганизам|паганског]] лика, у [[нордијских земаља|нордијским земљама]] првобитни доносилац поклона у време Божића је била [[Јолска коза]].
 
=== Бјелорусија ===
Међутим, током 1840-их, у нордијским причама вилењак под имену „[[Томте]]“ или „Нис“ је почео да испоручују божићне поклоне у [[Данска|Данској]]. Томте је био представљен као низак, брадати мушкарац обучен у сиву одећу и са црвеним шеширом. Ова нова верзија вековног фолклорних створење је очигледно био инспирисан Деда Мраза традиције које су сада шири и на Скандинавију. До краја 19. века ова традиција се такође проширила и на [[Норвешка|Норвешку]] и [[Шведска|Шведску]], где је заменила Јолску козу. Исто се догодило у [[Финска|Финској]], али је ова више људска фигура задржало име Јолска коза. Иако је традиција о Јолској кози као доносиоцу поклона сада већ изумрла, коза од сламе још увек чест божићни украс у целој Скандинавији.
 
У Бјелорусији назив за Дједа Мраза је Дзиед Мароз. Он није историјски лик из бјелоруског фолклора.
=== Америчке варијације ===
У британским колонијама Северне Америке и касније у Сједињеним Америчким Држава, британски и холандске верзије даваоца поклона су даље обједињене. На пример, у „Историји Њујорка“ (1809) [[Вошингтон Ирвин|Вошинтона Ирвина]] Синтерклас је преименован у [[Санта Клаус]]а (ово име је први пут америчка штампа користила 1773.), али је изгубио свој бискупску ношњу и био је први пут насликан као дебељушкати холандски морнар са лулом у зеленом зимском капуту. Ирвингова књига је била сатира холандске културе у Њујорку, па је већи део ње шаљиве природе.
 
Званична резиденција бјелоруског Дједа Мраза је Бјаловјешка шума.
[[Датотека:Jonathan G Meath portrays Santa Claus.jpg|мини|десно|Амерички дечји продуцент [[Џонатан Мет]] у улози Деда Мраза]]
Године 1821, књига Новогодишњи поклон „за оне мале од пет до дванаест“ је објављена у Њујорку. У њој се налази -{Old Santeclaus}-, поема анонимног аутора која описује старог човека у саоницама које вуку ирваси који доноси поклоне деци. Неке модерне идеје су наизглед постале канонске после објављивања поеме анонимног аутора „Посете од светог Николе“ (данас познатија као „Ноћ пре Божића“) у месту [[Трој (Њујорк)|Трој]] у држави [[Њујорк (држава)|Њујорк]] 23. децембра 1823. Песма је касније приписана [[Клемент Кларк Мур|Клементу Кларку Муру]]. Многи од Деда Мразових модерних атрибута су установљени у овој песми, као што су као вожња на санкама које слећу на кровове, улазак кроз димњак и пуна торба играчака. Свети Никола је описан као „буцмаст и дебео, прави весели стари вилењак“ са „малим округлим стомаком“ који се „тресе као пуна здела желеа када се смеје“, упркос томе што „минијатурне санке“ и „мали ирваси“ још увек показују да је Деда Мраз такође мален.
 
=== Бугарска ===
Како су године пролазиле, Деда Мраз је у популарној култури еволуирао у велику, крупну особу. Један од првих уметника који је дефинисао модерни изглед Деда Мраза је [[Томас Наст]], амерички карикатуриста из 19. века. Године 1863, слика Деда Мраза који је насликао Наст појавила се у недељнику Харперс викли.
 
У Бугарској назив за Санта Клауса је Дјадо Коледа ({{јез-буг|Дядо Коледа}}), док је Дјадо Мраз ({{јез-буг|Дядо Мраз}}) сличан руском лику који нема хришћанску конотацију и био је популаран током комунистичке власти. Међутим, он је у великој мјери одбачен од 1989. године, када се Дјадо Коледо вратио као популарнија фигура.
Прича да Деда Мраз живи на [[Сјеверни пол|Северном полу]] такође може бити Настово дело. Његова слика Божића у издању [[Харпер викли]]ја од 29. децембра 1866. је била колаж гравира под називом Деда Мраз и његова дела, што је укључивало и натпис „-{Santa Claussville, N.P}-“.
 
=== Казахстан и Киргистан ===
Књига за децу [[Лајман Френк Бом|Лајмана Френка Бома]] ''Живот и авантуре Деда Мраза'' из 1902. је даље популарисала Деда Мраза. Већина прича о Деда Мразу није била устаљена у то време, што је дозволило Бауму да додели свом Неклаусу разноврсне бесмртне помоћнике, дом у Смејућој долини Хохахо и десет ирваса, који не могу да лете, али који прелазе велике раздаљине скоком. Деда Мраз је стекао бесмртност, захваљујући гласовима оних који су били природно бесмртни. Ова књига је такође објаснила Деда Мразове мотиве за његов рад - срећно детињство међу бесмртнима. Када му је бесмртни Ак, главни дрвосеча света, показао јад и беду деце у спољашњем свету, Деда Мраз је тражио начин да врати радост у живот све деце, измисливши играчке као главно средство за постизање тог циља.
 
Назив за Дједа Мраза у Казахстану и Киргистану је Ајаз Ата.
Изглед и појава Деда Мраза је додатно популарисана кроз цртеже [[Хадан Сандблам|Хадана Сандблама]] на божићним рекламним постерима [[Кока-кола|Кока-Коле]] из 1930их. Ово је подстакло погрешно веровање да је Деда Мраза измислила Кока-кола или да Деда Мраз носи црвену и белу одећу јер су то боје Кока-коле. Кока-кола није била први произвођач безалкохолних пића која је користила модерни изглед Деда Мраза у својим рекламама. Вајт рок бевереџес је користила Деда Мраза да продаје [[кисела вода|киселу воду]] 1915. године, а затим у рекламама за своје слатко пиће зачињено [[ђумбир]]ом из 1923. године.
 
=== Пољска ===
[[Датотека:Chicago Santa Claus 1902.jpg|мини|лево|Човек обучен у костим Деда Мраза прикупља новац да [[Волонтери Америке|Волонтере Америке]] на тротоару у [[Чикаго|Чикагу]] 1902. године]]
Слику о Деда Мразу као добронамерном лику је ојачала његова повезаност са добротворством и [[човекољубље]]м, посебно од организација као што је [[Војска спаса]]. Волонтери обучени као Деда Мраз су обично постали учесници кампања за прикупљања средстава за помоћ сиромашним породицама у време Божића.
 
Иако нема традиционалне аналогије Дједа Мраза у пољском фолклору, било је покушаја да се он уведе као Ђиадек Мроз ({{јез-пољ|Dziadek Mróz}} током комунистичког периода. Комунисти, противни религији уопште, сматрали су Божић и традиционалног Светог Николу „идеолошким непријатељима”. Због тога су пропагандним активностима покушали да замијене Ђиадеком Мрозом. Власти су често инсистирале на увођењу фигуре у предшколским и школским установама, као и на догађајима за дјецу. Тиме је се такође требала створити илузија о културним везама са Совјетским Савезом.
Идеја о супрузи Деда Мраза исто може дело америчких писаца половином 19. века. Песникиња [[Кетрин Ли Бејтс]] је 1889. године популарисала госпођу Мраз у песми „Добри Деда Мраз на вожњи санкама“ (''-{Goody Santa Claus on a Sleigh Ride}-''). Популарна песма [[Џорџ Мелакрино|Џорџа Мелакрино]] „Госпођа Деда Мраз“ (''-{Mrs. Santa Claus}-'') из 1956. године и књига за децу „Како је госпођа Деда Мраза спасила Божић“ (''-{How Mrs. Santa Claus Saved Christmas}-'') [[Филис Макгинли]] су помогле у стандардизовању лика и улоге овог измишљеног пратиоца Деда Мраза.
 
=== Румунија ===
У неких сликама са почетка 20. века, Деда Мраз је приказиван како он лично прави своје играчке малој радионици. На крају, појавила се идеја да је имао бројне [[вилењаци|вилењаке]] који су задужени за израду играчака, али и даље су играчке ручно израђивали вилењаци на традиционални начин.
 
Године 1948, након што су комунисти дошли на власт у Румунији, одлучено је да прослава Божића буде забрањена. Децембар 25. и 26. су постали радни дани и званична прослава није одржавана. Као замијена за Мош Крачун ({{јез-рум|Moş Crăciun}}), уведена је нова фигура, Мош Герила ({{јез-рум|Moş Gerilă}}). Он је дјеци поклоне доносио 31. децембра.
Концепт Деда Мраза је наставио да инспирише писце и уметнике, као што је романа [[Сибери Квин|Сиберија Квина]] „Путеви“ (''-{Roads}-''), која се ослања на историјске легенде да исприча причу о Деда Мразу и пореклу Божића. Други савремени додацима причи и Деда Мразу су „[[Рудолф, ирвас црвеног носа]]“, песма која је постала популарна по песми [[Џин Отри|Џина Отрија]], на текст [[Монтгомери Вард|Монтгомерија Варда]].
 
Званично, прослава Нове године почињала је 30. децембра, када се прослављао Дан Републике, с обзиром да је на тај дан краљ Михај I абдицирао 1947. године.
У данашњој уобичајеној америчкој верзији Деда Мразове санке по целом свету вуку девет ирваса. Њихова најчешћа имена су: Дешер (''-{Dasher}-'') - најбржи, Денсер (''-{Dancer}-'') - плесач, Прансер (''-{Prancer}-'') - брз задњим ногама, Виксен (''-{Vixen}-'') - [[поларна лисица]], Комета (''-{Comet}-'') - [[комета]], Купидон (''-{Cupid}-'') - [[Купидон]], Донер (''-{Donner}-'') - [[гром]], Блицен (''-{Blitzen}-'') - [[munja|муња]], Рудолф (''-{Rudolph}-'') - познатији као ирвас са светлећим црвеним носем.
 
Након [[Румунска револуција 1989.|Румунске револуције]] 1989. године, Мош Герила је изгубио утицај, а на његово мјесто поново долази Мош Крачун.
=== Словенски утицаји ===
[[Датотека:SnowDedMoroz.jpg|мини|лево|200п|Снежна фигура Деда Мраза у [[Самара|Самари]].]]
Код Словена, Деда Мраз је некада био зли чаробњак који је волео да залеђује људе. Заједничке особине ових богова су одредиле и почетно веровање у Деда Мраза - он је у почетку отимао децу и одводио их у свом џиновском џаку. Да би откупили децу, родитељи су морали да му дају поклоне. Ипак, са протоком времена, све се окренуло наопачке; под утицајем хришћанства, лик Деда Мраза је измењен, постао је љубазан и почео је да даје поклоне деци. Затим је усвоји неке одлике холандског Синтеркласа.<ref name="Of Russian origin: Ded Moroz">{{cite web
| url=http://russiapedia.rt.com/of-russian-origin/ded-moroz/
| title=Of Russian origin: Ded Moroz
| accessdate = 26. 11. 2010.
| publisher=RT.com
| language=en
}}</ref>
 
=== Таџикстан ===
Од 19. века атрибуте и легенде о Деда Мразу су обликовали књижевни утицаји. Деда Мраз је, заједно са [[Сњегурочка|Сњегурочком]], био је обликован од вилењака у оно што је данас. Бајка „[[Сњегурочка (бајка)|Сњегурочка]]“ руског писца [[Александар Островски|Александра Островског]] је у том погледу имала велики утицај, заједно са [[Сњегурочка (опера)|истоименом опером]] [[Николај Римски-Корсаков|Николаја Римског-Корсакова]] заснованом на том делу.<ref name="Christmas Customs in Eastern Europe: Eastern Europe's Traditional Christmas Celebrations by Kerry Kubilius">{{cite web
| url=http://goeasteurope.about.com/od/easterneuropeanculture/a/christmascustomseasterneurope.htm
| title=Christmas Customs in Eastern Europe: Eastern Europe's Traditional Christmas Celebrations by Kerry Kubilius
| accessdate = 26. 11. 2010.
| publisher=About.com
| language=en
}}</ref><ref name="Ded Moroz, the Russian Santa: Ded Moroz, or 'Grandfather Frost' is Russia's Santa Claus by Kerry Kubilius">{{cite web
| url=http://goeasteurope.about.com/od/russianculture/a/dedmorozrussiansanta.htm
| title=Ded Moroz, the Russian Santa: Ded Moroz, or 'Grandfather Frost' is Russia's Santa Claus by Kerry Kubilius
| accessdate = 26. 11. 2010.
| publisher=About.com
| language=en
}}</ref>
 
У Таџикистану је настављена традиција Дједа Мраза, који у Таџикистану носи назив Бобои Барфи ({{јез-таџ|Boboi Barfi}}), док Сњегурочка носи назив Барфак ({{јез-таџ|Barfak}}).
До краја 19. века Деда Мраз је постао најпопуларнији међу разним митским фигурама које су биле задужене за даривање поклона за Нову годину. Деда Мраз је савршено одговарао руској традицији, тако да постоји распрострањено погрешно мишљење да је он вековима познат [[Руси]]ма.<ref name="Of Russian origin: Ded Moroz"/>
 
Године 2012, младић обучен у костим Дједа Мраза избоден је до смрти у Душанбео док је маса узвикивала „Невјерниче!”. Убиство је било мотивисано вјерском мржњом, како је навела таџикистанска полиција.
[[Датотека:Ded Moroz 72.jpg|мини|десно|Деда Мраз у плавом капуту]]
Године 1915. Свети синод [[Руска православна црква|Руске православне цркве]] је позвао на бојкот [[Новогодишње дрво|новогодишњих јелки]], пошто је ова традиција потицала из Немачке, са којом је [[Руска Империја|Русија]] била у [[Први светски рат|рату]]. У [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]] новогодишње јелке су биле забрањене до 1935. године јер су сматране „буржујским и религиозним веровањем“.<ref name="Vzglyad">{{ru icon}}[http://vz.ru/society/2005/11/29/14107.html Fir Markets]</ref> Деда Мраз је 1928. био проглађен за „савезника попова и [[кулак]]а“.{{sfn|Petrone|2000|pp=85}} И поред свега тога, слика Деда Мраза је свој коначни облик добила у Совјетском Савезу. Деда Мраз је постао главни симбол Нове године која је заменила Божић као најомиљенији празник предреволуционарне Русије. Украшавање новогодишње јелке је поново оживело после писма [[Павел Постишев|Павела Постишева]], објављеног у [[Правда (новине у Русији)|Правди]] 28. децембра 1935. у којем је затражио да се новогодишње јеле поставе у школе, домове за децу, [[пионирска палата|пионирске палате]], дечје клубове, позоришта и биоскопе.<ref name="Vzglyad"/> Постишев је веровао да је порекло обичаја, које је у сваком случају потицало из предхришћанског периода, мање важно од радости које он може пружити совјетској деци.{{sfn|Petrone|2000|pp=85}} Деда Мраз је 1937. године први пут дошао у [[москва|московски]] [[Дом савеза]]. У потоњим годинама, позивање на украшавање новогодишње јелке у Дому савеза је постало питање престижа за совјетску децу. Изглед совјетског Деда Мраза су дефинисали совјетски филмски радници током 1930их. Боја Деда Мразове одеће се мењала неколико пута. Да не би био поистовећиван са [[Санта Клаус]]ом, боја одеће је често била плава. [[Јосиф Стаљин]] је наредио да Деда Мразови у Дому савеза носе само плаве капуте.<ref name="9 Holiday Characters From Around the World by Ethan Trax, 4 Dec 2010">{{cite web
| url=http://www.mentalfloss.com/blogs/archives/43013
| title=9 Holiday Characters From Around the World by Ethan Trex, 4 Dec 2010
| accessdate = 7. 12. 2010.
| publisher=Mental Floss
| language=en
}}</ref>
 
Дана 11. децембра 2013, Саидали Сидиков, први замијеник шефа Комитета за емитовање ТВ и радија у Влади Таџикистана, у интервјуу је нагласио „Дјед Мраз и његова помоћница Сњегурочка и Новогодишње дрво неће се појавити на државној телевизији ове године, јер ове личности и особине које имају немају директну везу са нашим националним традицијама, иако у њима нема ништа штетно”. Међутим, сљедећег дана ова изјава је осуђена и планиране прославе су укључивале ове личности, иако су поједини вјерске личности то негодовале.
И у другим земљама Совјетског Савеза, источног блока и у СФРЈ уведен је лик Деда Мраза уместо тадашњих несекуларних ликова, а даривање поклона се вршило пред Нову годину. После 1989. у [[Пољска|Пољској]], [[Румунија|Румунији]] и [[Бугарска|Бугарској]] руска варијанта Деда Мраза је ишчезла и замењена је његовим предратним еквивалентима. У [[Хрватска|Хрватској]] и [[Словенија|Словенији]] као доносиоци поклона паралелно постоје Дјед Мраз (Дедек Мраз), Свети Никола (Миклавж) и Дјед Божићњак (Божичек).<ref name="Slovenia's Christmas Traditions: Christmas in Slovenia by Kerry Kubilius">{{cite web
| url=http://goeasteurope.about.com/od/othercountries/a/sloveniaschristmastraditions.htm
| title=Slovenia's Christmas Traditions: Christmas in Slovenia by Kerry Kubilius
| accessdate = 26. 11. 2010.
| publisher=About.com
| language=en
}}</ref><ref name="Croatia Christmas Traditions: Christmas in Croatia by Kerry Kubilius">{{cite web
| url=http://goeasteurope.about.com/od/bulgariaandthebalkans/a/christmastraditionscroatia.htm
| title=Croatia Christmas Traditions: Christmas in Croatia by Kerry Kubilius
| accessdate = 26. 11. 2010.
| publisher=About.com
| language=en
}}</ref>
 
=== ДомУкрајина ===
[[Датотека:Uummannaq-santa-claus-turf-hut.jpg|мини|десно|Рестаурисана традиционална грендландска кућа на острву Уманак која за децу из Данске представља Деда Мразов дворац и где они њему шаљу писма.]]
 
Украјина је 2014. године покушала да замијени Дједа Мраза са Светим Николом, који је популарнији у западној Украјини.
Деда Мразов дом традиционално обухвата и радионицу где прави поклоне - често уз помоћ вилењака или других натприродних бића - које дели доброј деци на Божић. Неке приче и легенде спомињу цела села око његове куће и радионице, које насељавају његови помоћници.
 
=== Узбекистан ===
У северноамеричкој традицији, Деда Мраз живи на [[Сјеверни пол|Северном полу]], која према Пошти Канаде лежи унутар територије која је њена надлежност, са кућом чији је поштански број -{H0H 0H0}-.<ref>{{cite web|author=Canada Post |url=http://www.canadapost.ca/personal/corporate/about/jobs/traditions-e.asp |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080408034050/http://www.canadapost.ca/personal/corporate/about/jobs/traditions-e.asp |archivedate = 8. 4. 2008. |title=Canada Post - Employment Opportunities - Traditions |publisher=Web.archive.org |date= |accessdate = 21. 12. 2010.}}</ref>
 
Године 2012. Узбекистан као претежно муслиманске земља, удаљила се од прославе Божића и његових историјских ликова.
Такође постоји град под именом [[Норт Пол (Аљаска)|Норт Пол]] на [[Аљаска|Аљасци]], у ком се налази туристичка атракција позната као „Деда Мразова кућа“. Поштанска служба САД користи [[ЗИП код]] овог града 99705 као свој промотивни поштански број за Деда Мраза.
 
== Види још ==
Свака [[Нордијске земље|нордијска земља]] тврди да се дом Деда Мраза налази у граница њихове територије. Норвешка тврди да Деда Мраз „живи“ у [[Дробак]]у. У Данској се говори да он живи на [[Гренланд]]у (у близини острва [[Уманак]]а). У Финској планина [[Корватунтури]] се дуго назива Деда Мразовим домом. Два тематска парк [[Деда Мразово село]] и [[Дедин парк]] се налазе у близини града [[Рованиеми]]ја. У [[Русија|Русији]] званични дом Деда Мраза се налази у граду [[Велики Устјуг]].
* [[Свети Никола]]
 
* [[Санта Клоз]]
== Обичаји ==
* [[Синтерклас]]
[[Датотека:Papai noel - santa claus from brazil.JPG|мини|Дете у Деда Мразовом крилу]]
* [[Отац Божић]]
Широм света постоје различити обичаји везани за Деда Мраза који се изводе да би деца добила поклоне. Неки обичаји (као што су посета местима где се организује додела поклона) врше се у недељама или данима које претходе Божићу и Новој години, док се други, као што је припрема закуске за Деда Мраза, су специфични само за Бадње вече. Други обичаји, као што су качење чарапа које треба да буду напуњене поклонима су старински обичаји, док су [[радар]]ско „праћење“ Деда Мразових санки кроз ноћ које врше амерички [[НОРАД]] и руски [[ГЛОНАСС]] новијег датума.
 
Деда Мраз се појављује у недељама пред Божић у робним кућама или тржним центрима, или на весељима. Заслуге за ову праксу су приписане Џејмсу Едгару, који је почео да ради то 1890. у робној кући у [[Броктон (Масачусетс)|Броктону]]. Деда Мраза глуми глума, често уз помоћ осталих глумаца (често запослених у тржном центру) обучених у вилењаке или друга створења из прича везаних за Деда Мраза. Деда Мразова улога је да промовише продавницу која дели мале поклоне деци, или да обезбеди сезонски доживљај деци слушајући њихове жеље док им она седе у крилу, понекад уз сликање. Ако деца открију да је тај Деда Мраз лажан, глумци обично одговоре да они само помажу правом Деда Мразу који је изузетно заузет у то доба године. На породичним весељима, Деда Мраза понекад глуми мушка глава куће или неки други одрасли члан породице.
 
Писање писама Деда Мразу је постао обичај код деце. Ова писма обично садрже списак жељених играчака и потврде о добром понашању Многе поштанске службе дозвољавају слање писама Деда Мразу, а на њих одговарају радници поште или спољни сарадници, као што су чланови добротоворних организација. Према [[Светски поштански савез|Светском поштанском савезу]], [[Поштанска служба САД]] има најстарији организовани покушај одговарања на писама Деда Мразу од стране неког националног поштанског система. Ова пракса је почела 1912. године, а од 1940. године се назива „Операција Деда Мраз“ чији је циљ да су писма Деда Мразу прослеђена добротворним организацијама, великим корпорацијама, локалним послодавцима и појединцима како би се испунили дечји снови.
 
== Критике ==
[[Датотека:FatherChristmastrial.jpg|мини|200п| Извод из '''Испитивања и суђење старом Оцу Божићу''(1686) [[Џосија Кинга|Џосије Кинга]], објављено убрзо пошто је [[Божић]] је поново постао празник [[Енглеска|Енглеској]].]]
Иако Деда Мраз има своје порекло и у хришћанству, он је временом постао [[секуларизам|секуларна]] представа Божића. Стога, неки протестанти не воле секуларну природу Деда Мраза и материјалистичку природу које поклањање поклона даје овом празнику. Оваква осуда Божића није феномен везан само за 20. век, већ потиче од протестанских група из 16. века и била је доминантна међу [[пуританци]]ма из 17. века у Енглеској и колонијалној Америци који су забрањивали празник или као пагански или као католички, јер се у Новом завету не помиње тачан датум Христовог рођења. Божић је са [[Енглеска рестаурација|Енглеском рестаурацијом]] постао легалан, али пуритански отпор овом празнику је у [[Нова Енглеска|Новој Енглеској]] опстао скоро два века.<ref>{{cite web|url=http://www.apuritansmind.com/Christmas/DankoChristmasBanned.htm|title=When Christmas Was Banned - The early colonies and Christmas}}</ref>
 
После [[Енглеска рестаурација|Рестаурација]] монархије и без пуританаца који више нису имали утицај у Енглеској,<ref>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20050313041241/http://www.bbc.co.uk/history/society_culture/society/ten_ages_gallery_03.shtml |title=BBC - History - Ten Ages of Christmas |publisher=Web.archive.org |date = 13. 3. 2005. |accessdate = 21. 12. 2010.}}</ref> забрана Божића је сатирично описано у делима као што је „Испитивање и суђење старом Оцу Божићу“ [[Џосија Кинга|Џосије Кинга]].
 
Дански свештеник Пол Недергаард из Копенхагена је изазвао контроверзу када је 1958. године изјавио да је Деда Мраз „пагански [[гоблин]]“, јер се лик Деда Мраза користио на материјалу за прикупљање прилога једне данске добротворне организације. Још једна истакнута верска група која из сличних разлога одбија да слави Деда Мраза или Божић су [[Јеховини сведоци]]. Бројне друге хришћанске групе су истакле различита мишљење о Деда Мразу, који се крећу од прихватања до одбацивања.<ref>[http://www.av1611.org/othpubls/santa.html Santa Claus: The great imposter], Terry Watkins, [[Dial-the-Truth Ministries]].</ref><ref>[http://www.familiesonlinemagazine.com/christian-parenting/christian-santa.html To Santa or Not to Santa], Sylvia Cochran, Families Online Magazine.</ref>
 
Неки хришћани воле да празник усредсреде на стварно рођење [[Исус]]а, признајући да Божић потичу из паганских фестивала као што су [[Римско царство|римске]] [[Сатурналије]] и германски [[Јол]] које је асимилирало [[рано хришћанство]]. Део протестаната из истих разлога више практикује секуларизовану верзију празника, верујући да је потискивање Христовог рођења у Божић погрешно.<ref>[http://apuritansmind.com/Christmas/WilliamsonChristmas.htm], G.I. Williamson, A Puritan's Mind.</ref>
 
Међу друге разлоге за критиковање Деда Мраза су брига о комерцијалној страни празника и негативан утицај на децу због лагања о постојању Деда Мраза.
 
== Слични обичаји ==
=== Шпански обичаји ===
{{main|Три краља}}
[[Датотека:Reyes Magos en centro comercial.jpg|мини|200п|Три краља у једном тржном центру у Шпанији]]
У [[Шпанија|Шпанији]] и некадашњим шпанским колонијама поклони се деци дају на празник [[Богојављење]], долазак [[tri mudraca|тројице мудраца]] (или тројице краљева), који пада 12 дана после Божића, 6. јануара по грегоријанском календару. По Новом завету, тројица мудраца је дошло са истока на [[камила]]ма пратећи звезду и донело малом Исусу поклоне. У овим земљама, три мудраца добијају писма са жељама од деце и доносе поклоне деци ноћ пред овај празник. У Шпанији, сваки од мудраца представља по један континент познат у време Христовог рођења: [[Европа|Европу]] (Мелкијор), [[Азија|Азију]] (Каспар) и [[Африка|Африку]] (Балтазар). У неким крајевима, деца припремају пиће за сваког мудраца и храну за камиле, по веровању да је ово једина ноћ у години када они једу.
 
=== Италија ===
{{main|Бефана}}
[[Датотека:Befane.jpg|мини|лево|150п|Лутке Бефане]]
У Италији деци поклоне доноси вештица [[Бефана]] сваког 6. јануара, такође на Богојављење. По легенди, тројица мудраца су питала једну старицу да им објасни како да стигну до места Христовог рођења. Није знала да им одговори, али им је понудила преноћиште. Одбила да им се придружи у потрази, али се касније предомислила, међутим није могла да их стигне. Поклоне које је спремила за Исуса делила је деци коју је успут сретала.
 
Бефана се такође спушта низ димњак. Од ње се очекује и да казни децу која су била неваљала тако што ће им уместо поклона донети [[угаљ]]. Данас се уместо правог угља деци дају слаткиши који подсећају на угаљ, као симболични гест.
 
Због страних утицаја, Бефана је у Италији постала и пратилац Деда Мраза.
 
== Галерија ==
<gallery>
Слика:Dedek Mraz.JPG|Дедек Мраз у Словенији
Слика:UK Santa.jpg|Отац Божић у Енглеској
Слика:Coca-cola truck.jpg|Кока-колин камион са ликом Деда Мраза
</gallery>
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|author=Forbes, Bruce David|title=Christmas, a candid history|year=2007|url= |publisher=University of California Press|location= |isbn=978-0-520-25104-5|pages=68-79}}
* {{Cite book |ref= harv|last=McKnight|first=George Harley|title=St. Nicholas: His Legend and His Rôle in the Christmas Celebration and Other Popular Customs|url=https://books.google.com/books?id=S4MtGxqMEpEC|year=1917|publisher=G.P. Putman's sons}}
* {{Cite book |ref= harv|title=THE ENCYCLOPEDIA AMERICANA|url=https://books.google.com/books?id=4hbhBsRAOAoC&pg=PA307|year=1920|pages=307-}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Siefker|first=Phyllis|title=Santa Claus, Last of the Wild Men: The Origins and Evolution of Saint Nicholas, Spanning 50,000 Years|url=https://books.google.com/books?id=xSrjsgvCu8YC|year=2006|publisher=McFarland|isbn=978-0-7864-2958-5}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Walsh|first=Joseph J.|title=Were They Wise Men Or Kings?: The Book of Christmas Questions|url=https://books.google.com/books?id=YgyzBtzU86wC|year=2001|publisher=Westminster John Knox Press|isbn=978-0-664-22312-0}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Petrone|first=Karen|title=Life Has Become More Joyous, Comrades: Celebrations in the Time of Stalin|url=https://books.google.com/books?id=O_DSAvPZ7GAC|year=2000|publisher=Indiana University Press|isbn=978-0-253-33768-9}}
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
Линија 218 ⟶ 116:
* [http://www.brunnvalla.ch/e/santaclaus.htm Слике Деда Мраза]
 
[[Категорија:МаркетиншкиБожићне производиличности]]
[[Категорија:МитолошкеНова личностигодина]]
[[Категорија:Словенска митологија]]
[[Категорија:Зимске традиције]]
[[Категорија:Руски фолклони ликови]]
[[Категорија:Руска традиција]]
[[Категорија:Бјелоруска традиција]]
[[Категорија:Словенска легендарна бића]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Дјед_Мраз_(словенска_култура)”