Фибер оптички кабл — разлика између измена

м
razne ispravke
м (razne ispravke)
Два основна типа оптичких влакана су '''једномодно''' (''мономоде, [[синглемоде]]'') и '''вишемодно''' (''[[мултимоде]]'') влакно, према броју модова светлосног таласа који се простиру кроз влакно. [[Мод]] најлакше визуелизује као светлосни зрак одређене дебљине, који се простире кроз влакно. Једномодно влакно има толико мали пречник језгра само једног зрака-мода. Кроз вишемодно влакно више зрака-модова се простире различитим путањама кроз језгро. Постоје две врсте вишемодних влакана: влакна са СТЕП, индексом, са наглом променом индекса преламања на граници језгра и омотача и влакна са [[градијентним]] индексом, са постепеним смањењем индекса преламања од центра језгра према и у омотачу. Путања зрака у влакну са степ индексом има изломљен цик-цак облик, што је последица одбијања зрака на граници језгра и омотача. Путања зрака у градијентном влакну је глатка и закривљена увек према унутра, задржавајући зрак увек око централне осе. <ref name="типови оптичких влакана">{{cite web|title=Singlemode&Multimode Fiber Optic|url=http://www.multicominc.com/training/technical-resources/single-mode-vs-multi-mode-fiber-optic-cable/|website=Multicom|accessdate=14. 5. 2017}}</ref>
=== Типови према профилу индекса преламања ===
* ''СТЕП ИНДЕКС (СИ) ВЛАКНО'': Влакно са две вредности индекса преламања, са скоковитом променом, назива се СИ влакно.
* ''ГРАДИЈЕНТНО ВЛАКНО (ГИ) ВЛАКНО'': Ради се о влакну са континуалном, градијентном променом вредности индекса преламања.<ref name="типови према профилу индекса преламања">{{cite web|title=SI & GI|url=http://opticalfiberalsa.over-blog.com/2016/07/graded-index-or-step-index-multimode-fiber.html|website=Graded Index or Step Index Multimode Fiber|accessdate=14. 5. 2017}}</ref>
== Простирање светлости кроз оптичко влакно ==
 
Могу бити [[вођени]] и [[невођени]].
* Код вођених система карактеристично је да се емитован оптички [[сноп]] при [[трансмисији]] просторно ограничава коришћењием оптичких влакана. Због тога се ови системи често називају фибер – оптички комуникациони системи.
* Код невођених система оптички сноп се емитује кроз слободан простор. Реч је о [[фрее спаце]] комуникацијама.<ref name="фрее спаце">{{cite web|title=Free-Space Communication|url=https://www.rp-photonics.com/free_space_optical_communications.html|website=Free-space Optical Communications|accessdate=14. 5. 2017}}</ref>
Компоненте оптичког комуникационог система су:
* Оптички предајник
* Оптичко влакно
* Оптички пријемник
=== Оптички предајник ===
[[Датотека:Блок шема оптичког предајника.jpg|thumb|лево|420п|Блок шема оптичког предајника]]
 
То су уређаји који служе за слање говорних и других информација у облику светлосног сигнала дуж светловода. Предајник има двоструку улогу. У себи мора да садржи светлосни [[извор]], који ће напајати оптичко влакно, и [[модулато]]р, који треба да модулише ту светлост, тако да она репрезентује бинарни или аналогни улазни сигнал. У [[дигиталним]] системима модулација се најчешће врши променом интензитета светлости, која се шаље на улаз оптичког влакна. Може се рећи да предајник представља неку врсту претварача дигиталног електронског сигнала у светлосни сигнал. Предајник се може посматрати као”[[црна кутија]]”, која испуњава одређене захтеве везане за емитовану оптичку снагу, таласну дужину емитоване светлости, брзину рада оптичког извора, фокусираност зрачења, итд. Предајници се могу упоређивати по два основа. Један је посматрање карактеристика оптичког дела, који представља извор светлости, а други је начин модулације светлосног сигнала. Приликом посматрања карактеристика везаних за оптички део предајника, треба узети у обзир следеће:Физичке карактеристике треба да су усаглашене са оптичким влакном које се жели користити, у смислу да извор треба да обезбеди емитовање светлости у облику [[конуса]], пречника попречних пресека од 8µм до 100µм, иначе оптичко влакно неће бити побуђено светлосним извором;<ref name="Оптички предајник">{{cite web|title=Оптички предајник и пријемник|url=http://www.sectron.rs/sr/product/1460/ft86011-fr86011|website=SECTRON|accessdate=14. 5. 2017}}</ref>
* Снага извора треба да буде довољно велика даможе да се постигне жељена вредност вероватноће грешке (''[[BER]]'').<ref name="BER">{{cite web|title=BER|url=http://www.photonics.umbc.edu/publications/Theses/Sinkin_PhD_Dissertation_082906.pdf|website=Bit Error Rate for Optical communication systems|accessdate=14. 5. 2017}}</ref>
* Неопходно је извршити фокусирање светлости извораврло ефикасно, како би се оптичко влакно побудило довољном оптичком снагом.
* Оптички извор треба да генерише сигнал [[линеарних]] карактеристика како би се спречило генерисање вишиххармоника и интермодулационих изобличења, пошто се они тешко елиминишу.
* Неопходна је лака модулација оптичког извора електричним сигналом, и да су при томе, брзине модулације велике, иначе се предности које поседује оптичко влакно са својим широким опсегом не могу искористити.
* На крају, ту су и захтеви као што су: мале димензије, мала [[тежина]], ниска [[цена]] и висока поузданост.
 
Постоје две врсте полупроводничких диода које задовољавају наведене захтеве и могу се користити као оптички извори у предајнику. То су:
* ''Некохерентне'' − светлеће диоде, [[LED]] (''Light Emitting Diode'')
* ''Кохерентне'' – ласерске диоде, [[LD]].
== Настављање оптичких каблова ==
 
1.572.075

измена