|
'''Дунавски водени дух''' је [[Натприродна бића|натприродно]] водено биће у [[српска митологија|српској народној митологији]]. Замишља се као [[патуљак]] са брадом до појаса и дугачким носом. НогеИма суноге муналик каона у козекозје, на глави има рошчић и козје уши, а носи купасту капу или црвени фес. Зао је и опасан за људе.
ВерујеВеровало се да у [[Дунав]]у има 99 оваквих духова, а да је стоти његов старешина. Он носи бубањ и бич у руци. Бубњем позива својеостале друштводухове, а бичем кажњава потчињене и њима хвата људе на реп и дави ихљуде.
Своје жртве водени духови позивају по имену и наређују им да дођу на Дунав. Одвлаче их на речно дно клештимаКлештима, ланцима иили бичем, који им обавијају око ногу или врата, одвлаче их на речно дно. Да би се нашао утопљеник нашао, у народу је постојао обичај да се спреми неслана [[погача]], па се у њу забоде вишеструка свећа и на свећу метне метални новчић. НагаЗатим би нага жена расплетерасплетла косу, загазизагазила у воду између поноћи и првихраног петловајутра, па погачипустила погачу са запаљеном свећом пусти низ воду и молимолила нечастивог да пусти утопљеника.
Причало се уУ прошлости да је било жена које су вадиле духове из Дунава . Улазилетако сушто би ушле у воду голе и расплетене косе, само су гениталије чувале неким судићем да не би зачеле са духовима, при том су бајале и изговарале [[Басма|басме]] (чаробне речи). Међутим, веровало се да су се неке жене подавале духовима и тако стицале неограничену моћ над њима али и изгубиле [[душа|душу]]. Такве жене могле су да помогну мужевима да имају успеха у риболову.▼Власт дунавског духа само је на води. Кад се човек прекрсти, дух нестане.
[[Рибар]]и су се чували да не падну у руке нечастивима. Ноћу нису спавали крај свог алата, да их духови не нађу. Зато се и говорило: "Ни [[ ђавођавo]] не зна где [[алас]] спава". ▼▲Причало се у прошлости да је било жена које су вадиле духове из Дунава. Улазиле су у воду голе и расплетене косе, само су гениталије чувале неким судићем, при том су бајале и изговарале [[Басма|басме]] (чаробне речи).
У време великог [[Празноверје|празноверја]] говорило се да су се неке желе подавале духовима и тако су стицале неограничену моћ над њима. Такве жене могле су да помогну мужевима да имају успеха у риболову.
▲[[Рибар]]и су се чували да не падну у руке нечастивима. Ноћу нису спавали крај свог алата, да их духови не нађу. Зато се и говорило: "Ни [[ђаво]] не зна где [[алас]] спава".
==Литература==
* Ш. Кулишић, П.Ж. Петровић, Н. Пантелић, '''Српски митолошки речник''', Београд 1970. Чланак '''Дух'''.
==Сродне теме==
*[[Словенска митологија]]
*[[Списак тајанствених бића]]
[[Категорија:Словенска митологија]]
| 