Универзитет у Београду — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
|||
Ред 26:
[[Датотека:prvi_profesori.jpg|лево|мини|Првих осам редовних професора]]
Развој Универзитета може се пратити од 1808. године, када је [[Доситеј Обрадовић]] основао Велику школу, која је радила до 1813. године.
У Крагујевцу је 1838. године основан [[Београдски Лицеј|Лицеј]], а Законом о устројству Велике школе од 24. септембра 1863. године, Лицеј је трансформисан у [[Велика школа|Велику школу]]. Ова установа смештена је у здање које је један од најбогатијих Срба тога времена капетан [[Миша Анастасијевић]], поклонио „своме отечеству“. Велика школа је имала значајну репутацију, не само у Кнежевини (Краљевини) Србији, него и у европским размерама. Њени најистакнутији наставници школовали су се на водећим иностраним универзитетима, а затим, са катедри Велике школе, одржавали интензивну сарадњу са својим ранијим професорима и колегама. Осим Мише Анастасијевића велики задужбинари су били [[Лука Ћеловић]], [[Ђока Влајковић]], краљица [[Наталија Обреновић]] и други.<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/03/12/srpski/D05031103.shtml Сто година универзитета („Глас јавности“, 12. март 2005)]</ref>
| |||