Синагога — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
#1Lib1Ref |
||
Ред 9:
[[Немачка|Немачки]] реформисти су увели [[оргуље]] и музику у верску службу, што су до извесне мере преузеле и конзервативне синагоге у [[20. век]]у. Прихватање проповеди, [[свештеник|свештеничке]] одеће, говорног језика околине и секуларног, поред верског образовања, представљали су основне елементе за развој савремене синагоге. Учешће жена у служби, прво у реформистичкој заједници, а касније и у многим другим либералним конгрегацијама, појавило се као врло значајно питање чак и у ортодоксним круговима. На тај начин, како је синагога изашла из [[гето|гета]] као заједнице средњовековних времена, модерно доба је извршило на њу већи утицај од било којег другог чиниоца у њеној историји.
У старом добу и у [[средњи вијек|средњем веку]], синагога је била носилац свих јеврејских вредности, као и средиште већег дела активности заједнице. Данас такве секуларне ствари као што су [[човекољубље|филантропија]] и [[ционизам]] имају друге канале. Опстајање синагоге<ref>{{cite web|title=Српске синагоге којих нема|url=https://pulse.rs/srpske-sinagoge-kojih-nema/|website=Puls|accessdate=25. 1. 2018}}</ref> као трајне одлике јеврејске цивилизације указује, међутим, на непрекинути контекст за оне митске елементе традиције који надилазе историјско време.
== Референце ==
{{reflist}}
== Види још ==
* [[Београдска синагога]]
| |||