Академизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 17:
Академизам по Луису Хоткеру (Louis Hautecoeur) је ”облик [[фарисејство|фарисејства]] : слепо праћење слова идући против његовог духа.” Критичари обично примењују реч ’академизам’ на феномен опште [[склероза|склерозе]], која напада уметничке покрете који постају сувише овисни од стереотипа и формула, односно слепог праћења правила. Историчари уметности би ограничили овај појам на одређену историјску реалност, тј., на многобројне академије које су од [[16. век]]а створене по [[Европа|Европи]]. Најраније академије, као што су Академија св. Луке у Риму; Удружење св. Луке у Антверпу; Мајсторска радионица сликара и вајара града и предграђа Париза, која је основана [[1260]]. године а која је [[1649]]. године такође добила име Академија св. Луке и на чије чело је постављен [[Симон Вуе]] (Simon Vouet), су уствари наследнице средњовековних уметничких и занатских удружења. С друге стране, сама академска доктрина и њено преношење на младе уметнике је пресликана из циљева [[Болоња|болоњске]] ''-{Accademia degli Incamminati}-'', коју је основао [[Анибале Карачи]] око [[1585]]-[[1586|86]]. године, како би оживео свесну аналитичку студију нагог људског тела и развио интелигентну имитацију дела старих мајстора ([[Леонардо да Винчи|Леонарда да Винчија]], [[Микеланђело Буонароти|Микеланђела]], [[Рафаел]]а, итд).
Други би опет применили појам академизам на снажан и јединствен стил настао у Француској у и око Краљевске академије сликарства и вајарства, основане [[1648]]. године на иницијативу краљевог канцелара Сегјеа и сликара [[Шарл л’Бран|Шарл л’Брана.]] Од [[1671]]. године на Академији је вођена жива полемика око тога да ли у слици треба да преовладава [[боја]] или [[цртеж]], односно између присталица [[Никола Пусен|Пусена]] (пусениста) и присталица [[Рубенс]]а (рубенсиста). Период који следи превласт л’Бруновог критеријума уистину се и не би могао окарактерисати као академизам. Иако су [[естетика|естетске]] норме остале практично исте, и иако су многи сликари остали верни [[рационализам|рационалистичком]] духу [[17. век]]а, на Академији се јавила струја здравог духа иновације. Већи број академија које су сукцесивно отворене у провинцијама широм Француске су се заснивале на моделу париске Академије. И други главни градови Европе су убрзо кренули истим стопама: Академија у Антверпу, коју је [[1663]]. године основао [[Филип IV|Филип IV од Шпаније]]; Академија у Берлину основана [[1697]]. године; [[Краљевска академија лијепих умјетности Сан Фернандо|Академија Сан Фернандо у Мадриду]], коју је још планирао [[Веласкез]] а коју ће [[1752]]. године основати [[Филип V|Филип V од
== Референце ==
| |||