Кнез Игор (опера) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Опера Кнез Игор''' ({{јез-рус|Князь Игорь}}) је дело у 4 чина са прологом [[Александар Бородин|Александра Бородина]], настало у периоду 1869—1887, а које су довршили [[Николај Римски-Корсаков]] и [[Александар Глазунов]] након Бородинове смрти. Глазунов је написао већи део трећег чина и увертиру, док је Римски-Корсаков организовао и оркестрирао оперу. Она је имала премијеру у [[Санкт Петерсбург|Санкт Петерсбургу]] ([[Театар Марински]]) 4. новембра [[1890]].
'''Опера Кнез Игор''' припада жанру историјске опере (либрето је рађен према [[Русија|руском]] [[еп]]у [[Слово о полку Игорову|''Слово о полку Игорову'']] из [[12. век|XII века]]), али се епском концепцијом драматургије више ослања на Глинкиног Руслана, него на линију развоја историјске опере. Написао ју је [[Александар Бородин]], а довршио [[Николај Римски-Корсаков]], након Бородинове смрти. ▼
▲
Улога коју у овом делу игра [[балет]] (чувене Половецке игре) директно произилази из начина коришћења балета у Глинкиној опери-бајци. Велики балет у овој опери написан је на источњачким ритмовима, проткан мотивом старословенске црквене песме (Свјати Боже). Овај балет долази у ред највреднијих из музичке литературе оперске музике који може да се изведе и као самостално дело.▼
▲Улога коју у овом делу игра [[балет]] (чувене [[Половецке игре]]) директно произилази из начина коришћења балета у Глинкиној опери-бајци. Велики балет у овој опери написан је на источњачким ритмовима, проткан мотивом старословенске црквене песме (Свјати Боже). Овај балет долази у ред највреднијих из музичке литературе оперске музике који може да се изведе и као самостално дело.
Половецке игре и половецки марш из ове опере се изводе и као концертна свита. Дело има изузетно лепе музичке моменте, али је као прича неповезано, и делује као скуп епизода. Разлог је што је музика писана у време када либрето још није био довршен.
==Радња==
===Пролог===
[[Кумани|Половци]] су опљачкали више руских градова. Кнез Игор полази у војни поход против њиховог кана Кончака. Помрачење Сунца је лош предзнак за овај поход. Своју супругу, Јарославну, Игор оставља под заштиту њеног брата, кнеза Галицког.
===Први чин===
Сцена прва - У дому кнеза Галицког одвија се пир у коме предњаче дезертери Скула и Јерочка. Група девојака долази са молбом да кнез ослободи једну њихову отету другарицу, али кнез то одбија.
Сцена друга - Очајне, девојке одлазе код Јарославне која тужи за својим мужем, кнезом Игором. Оне јој се жале на злодела њеног брата. Тада наилази сам кнез Галицки, девојке побегну, а сестра га претњама натера да ослободи отету девојку. После тога код ње долазе бојари који јој саопштавају да су кнез Игор и њихов син пали у [[Татари|татарско]] ропство. Штавише, непријатељ се спрема да нападне град.
===Други чин===
У половецком логору Игоров син Владимир и Кончаковна, кћи половецког кана, се зближавају. Они знају да би кан пристао на њихов брак, али да кнез Игор не би.
Кончак је пријатељски расположен према Игору, третира га као себи равног, и нуди му слободу у замену за споразум о миру. Игор то одбија.
Најзад, Половци изводе игре (Половецке игре) којима забављају кана и његове заробљенике.
===Трећи чин===
Пошто зна да је његов град угрожен, Игор одлучује да побегне. Али Кончаковна не жели да Владимир оде од ње, и тражи од њега да докаже своју љубав тако што ће остати са њом. Тако, кнез Игор бежи сам. Владимир и Кончаковна се венчавају.
===Четврти чин===
Игор се враћа у [[Московски кремљ]] где га супруга и народ славе као спаситеља.
[[Категорија:Опере]]
| |||