Теорија информације — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м + категорија "Теорија информације" (HotCat) |
|||
Ред 5:
== Информација ==
Математичко тврђење, односно [[математички исказ]] је израз, питање на које је могућ одговор Тачно, односно Нетачно. То је основа тзв. бинарне логике. Помоћу [[Бинарна логика|бинарне логике]] је могуће дефинисати сваки исказ [[Поливалентна логика|поливалентне логике]]. Ове посљедње математичке логике, поред бинарних вредности: <math>\top, \bot</math>, тј. тачно, нетачно, укључују читав спектар одговора "можда".
Када желимо једноставан одговор "да" или "не" постављамо питања која почињу са: "Да ли је ...". На пример питање "Да ли је ова подлога бела?" тражи једноставнији одговор од питања: "Какве је боје ова подлога?". У првом случају имамо само дилему да-не, у другом случају имамо спектар боја. Када имамо спектар боја имамо већу дилему, па ћемо рећи да је тада неизвесност већа.
Ред 13:
: '''Неодређеност''' је најмања количина података потребних за препознавање датог елемента.
Неодређеност исказа се може дефинисати као најмањи број питања чији је једини допустив одговор да-не, потребних да се дође до одговора. Свако тако постављено питање дефинишемо као један бит. Дакле број бита је број бинарних питања.
Колико бинарних питања треба поставити, да би се сазнао један од 8 бројева? Одговор је 3.
На пример, замислили сте број 6.
1. питање: Да ли је то један од бројева 1, 2, 3, 4?
Одговор: Не.
2. питање: Да ли је то један од бројева 5, 6?
Одговор: Да.
3. питање: Да ли је то број 5?
Одговор: Не.
Решење: Замишљени број је био 6.
Број (бинарних) питања је 3. Неодређеност замишљеног броја била је 3. Информација коју добијамо сазнањем замишљеног броја је 3.
[[Категорија:Математика]]
| |||