Охридска легенда — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Превођење магичних речи
Ред 9:
[[Слика:Biljana_2.jpg]]
*Преплитање ова два мотива на почетку IV чина балета:
[[Слика:Legenda_IV_cin.jpg|150px150п|centerцентар|]]
 
Шири контекст целом делу је [[Стеван Христић|Христић]] дао у трећем чину, где на двору турског султана, у дивертисману, даје фолклорну "арому" и других балканских народа, румуна, бугара, грка и албанаца.
Ред 15:
 
=='''Ликови и улоге'''==
[[Слика:Ohridska_legenda.jpg|thumbмини|Сцена из финала III чина „Охридске легенде” ([[Народно позориште (Београд)|Народно позориште]], [[Београд]])]]
Биљана '''I карактерна играчица'''<br>
Марко, ''сиромашни сељак у служби Биљаниног оца'' '''I играч'''<br>
Ред 50:
 
=='''Садржај балета'''==
[[Слика:012.jpg|thumbмини|Нотни пример - сцена из I чина балета (клавирски извод)]]
==='''I Чин'''===
Село у близини [[Охрид|Охрида]]. Берба шљива у воћњаку Биљаниног оца, богатог сеоског домаћина, је у току. Окупљени момци и девојке раде, а међу њима су Биљана и сиромашни сељак Марко, који је у служби Биљаниног оца. Када дође стари слепи фрулаш, они остављају рад и играју уз његову музику. Излази Биљанин отац и прекорева их, терајући их да наставе рад. Они то невољко чине. Марко види да је Биљана тужна и покушава да је развесели позвавши све да заиграју (ова игра, ''Грлица'', један је од најпознатијих и најпопуларнијих делова балета). Момци и девојке полако одлазе. Биљана и Марко остају сами, срећни што су заједно, али и тужни, знајући да ће тешко придобити дозволу Биљаниног оца да се венчају. Марко одлази, а из куће излази Биљанин отац који јој саопштава да је одлучио да је уда за богатог сељака Ивана. Биљана је очајна, мајка је теши, али отац је неумољив. Долази Иван са пратњом да проси Биљану, и настаје опште весеље. Једино је Биљана тужна. Када сви уђу у кућу, она се баци Марку, који је све посматрао из прикрајка, у загрљај и опрашта се од њега. Сцена остаје празна, само се из куће чује бубањ и дајре сватова. Ноћ је пала, али су се навукли облаци и прекрили месечину, а у ваздуху се осећа нека нелагода. Из даљине се чује звук марша. Људи излазе из куће, а долазе и комшије. У село упада одред јањичара, који нападају народ и пале куће. Биљанини родитељи су рањени, а њен младожења у покушају да је одбрани пада мртав на прагу куће. Турци одводе Биљану и још неке житеље у ропство, оставњајући многе мртве и рањене за собом. Марко стиже прекасно.<br>