Џејмс Ват — разлика између измена

Још [[1759]]. године, Ватов пријатељ, Џон Робинсон, скренуо му пажњу на коришћење водене паре као главниглавног изворизвора за добијање снаге за вршење одређеног [[Механички рад|механичког рада]]. Конструктивни дизајн Њукоменове парне машине је до тада био у употреби скоро 50 година, користила се за пумпање воде из рудника и готово да није било и једног помака у њеном усавршавањупобољшању од њеног првог настанка. Ват је тада почео да врши огледе са паром, иако никада пре тога није видео уживо оперативан рад дотадашњеЊуоменове парне машине. Године [[1763]]. од Вата је затражено да поправи умањен модел Њукоменове парне машине која је припадала Универзитету и служила за наставу. Чак и након Ватове поправке ова машина једва да је радила како треба. Угаљ у ложионици је загревао воду у котлу из које се путем цеви, отварањем вентила, спроводила пара ка отвору на дну цилиндра у чијој унутрашњости је смештен клип, којег потом притисак паре гура ка горе до самог врха цилиндра, тада из издвојеног резервоара путем слободног пада кроз доводну цев, отварањем вентила и затварањем вентила за пару, улази хладан млаз воде у други отвор на дну цилиндра, који расхлађује унутрашњост цилиндра слабећи топлотни притисак паре. Истог трена хладнији ваздушни притисак изван цилиндра надјачава и гура клип ка доле према дну цилиндра чиме окончава радни циклус клипа. Међутим, током сваког наредног циклуса померање клипа ка горе је све слабије јер цилиндар је све хладнији због непрестаног наизменичног дотока хладне воде, а пара која улази у цилиндар кондензује се раније након чега вакуумвакум преовлада са горње стране, заустављајући било какав рад клипа. Да би се поновио радни циклус клипа мора се поново постићи радна температура додатним загревањем, коришћењем угља чиме се троши додатна енергија, међутим и након тога се понавља се исти ефекат. Ват је наставио своје огледе, упоредо читајући и учећи све што је могао о тој теми. Ват је дошао до закључка да велики значај има латентна топлота за разумевање рада машине, коју је, а незнајући за то, открио његов пријатељ, Џозеф Блек, неколико година раније.

Након пуно огледа, Ват је схватио да је проблем у самом цилиндру и његовој [[Кондензација|кондензацији]] и да се око три четвртине топлоте паре трошило и губило на загревање цилиндра, односно, поновним загревањем цилиндра машине током сваког циклуса. Ват је решио овај случај маја [[1765]]. године, тако што је уклонио резервоар за воду и уместо њега израдио и поставио одвојену комору цилиндарског облика коју је поставио на нижем нивоу од главног цилиндра са клипом. У овом случају пара која је улазила из отвора на дну цилиндра, отварањем вентила, гурала је клип све до врха, да би потом почела да излази кроз други отвор на дну цилиндра, отварањем вентила и затварањем доводног вентила за пару, и била спроводена путем цеви до посебне коморе где се кондензовала, односно хладила и на тај начин одржавала температуру главног цилиндра са клипом на истом нивоу. Иако је пронашао решење за овај проблем, израдом кондензатора за пару, Ват је уочио још један проблем, ручноодносно отварањеусмерио исе затварањена вентила,решавање као и могућностпроблема да клип у цилиндру погони пара у оба правца.

Упркос решеном проблему, Ват је имао финансијске тешкоће да заврши израду целе парне машине. Знатан капитал му је пружио Џон Ројбук, власник металске радионице Карон, са којим је договориоушао у пословну сарадњу. Ват је наставио да ради на својојусавршавању парнојпарне машинимашине, у викенд кући, у близини куће самог Ројбука. Данас су још видљиви остаци „Ватове“ викенд куће-радионице.

Главна потешкоћа која му се тада била наметнула била је у обради клипа и цилиндра. Металски радници у то доба били су више [[ковач]]и него савремени машин-бравари, а и нису били у стању да производе делове са довољно прецизности. Много новца је потрошеноутрошено, а резултата није било. У међувремену, Ројбук је банкротирао, а Метју Болтон, власник Сохо ливнице поред [[Бирмингем]]а постао је власник патентних права. Радећи сада са Болтоном, Ват је добио могућност да делове за његову машину раде најбољи металски радници тога доба у свету. Потешкоће у производњеизради великог цилиндра и клипа је решио је Џон Вилкинсон, који је претходно разрадио прецизне технике током прављењепроизводње топова. Након тога Ват и Болтон су започели тада пословну сарадњу која ће успешно трајати наредних 25 година.