Тимочка Крајина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ранко Николић је преместио страницу Тимочка Крајина на Тимочка крајина преко преусмерења ознака: ново преусмерење |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{друго значење2|Крајина}}
{{Област
| Име = Тимочка крајина
| Слика = Bor District and Zaječar District (Timočka Krajina).jpg
| Опис_слике = Мапа Тимочке Крајине.
| Највећи_градови = [[Зајечар]]<br />[[Бор (град)|Бор]]
| држава = [[Србија]]
| регион = [[Јужна и источна Србија]]
| административна_јединица = [[Зајечарски управни округ|Зајечарски округ]]<br />[[Борски управни округ|Борски округ]]
| Површина = 7.133
| Број_становника = 244.959 (2011)
}}
'''Тимочка крајина''' (на [[влашки језик|влашком]], који је један од локалних језика, Тимок (''-{Timoc}-'') или ''Ћимок'') је географска област у источној [[Србија|Србији]] око долине реке [[Тимок]]. По попису из [[2002]]. Тимочка крајина има 284.112 становника. Административно, област је подељена на [[Зајечарски управни округ|Зајечарски]] и [[Борски управни округ|Борски округ]].
== Историја ==
Тимочку Крајину у античко доба насељавају трачка племена која носе име [[Мези]], а део [[Трачани|Трачана]] око Тимока по овој реци добијају име [[Тимахи]]. До [[50]]. године ова област потпада под власт [[Антички Рим|Рима]] и траје до [[395]]. када је Римско царство подељено. Тада овом облашћу влада Источно римско царство, касније названо [[Византијско царство|Византија]]. Данас се код [[Зајечар]]а врши ископавање и делимична реконструкција позно-античког локалитета Феликс Ромулијана ({{јез-лат|Felix Romuliana}}) познатијег под именом ''Гамзиград''.
У средњем веку ову област контролишу Византија, [[Бугарска]], [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарска]] и коначно [[Османско царство|Турска]]. Србија [[Стефан Немања|Стефана Немање]] у једном кратком периоду контролише ову област или је област под влашћу Видинског кнеза који је вазал Србије. После [[Маричка битка|Маричке битке]] [[1371]]. и [[Косовска битка|Косовског боја]] [[1389]]. [[Турци]] су се учврстили у региону и остали ту до [[1833]]. када се област прикључује аутономној Србији. Словенско становништво које се настанило у раном [[средњи вијек|средњем веку]] готово је ишчезло до 15. века. Тада три српске и једна влашка струја насељавају област.
Између [[1918]]. и [[1922]]., постоје две области у [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]] - срезови Крајина и Тимок, а од 1922. [[Тимочка област|једна област]] са седиштем у Зајечару. [[1929]]. област улази у састав [[Моравска бановина|Моравске бановине]] са седиштем у [[Ниш]]у.
== Географија ==
У Тимочкој Крајини постоји 7 општина и један град:
* [[Град Зајечар|Зајечар]] око 70000 становника
* [[Општина Бор|Бор]] око 55000 становника
* [[Општина Неготин|Неготин]] око 43000 становника
* [[Општина Књажевац|Књажевац]] око 37000 становника
* [[Општина Сокобања|Сокобања]] око 17000 становника
* [[Општина Кладово|Кладово]] око 23000 становника
* [[Општина Бољевац|Бољевац]] око 15000становника
* [[Општина Мајданпек|Мајданпек]] око 23000 становника
== Етнички састав становништва ==
2002.
* [[Срби]] = 243.148 (85,58%)
* [[Власи (Србија)|Власи]] = 23.604 (8,31%)
* [[Роми]] = 2.723 (0,96%)
2011.
* [[Срби]] = 202.470 (82,65%)
* [[Власи (Србија)|Власи]] = 19.567 (7,99%)
* [[Роми]] = 4.250 (1,73%)
[[File:Eastern Serbia, according to 2011 census.png|thumb|Етничка мапа Источне Србије и Поморавља према попису из 2011.]]
== Највећа насеља ==
Ово је списак градова са преко 2.000 становника.
{| class="wikitable sortable"
|-
! Насеље !! Број становника (2002) !! Општина/град
|-
| [[Зајечар]]* || 39.491 || [[Град Зајечар|Зајечар]]
|-
| [[Бор (град)|Бор]]* || 39.387 || [[Општина Бор|Бор]]
|-
| [[Књажевац]]* || 19.351 || [[Општина Књажевац|Књажевац]]
|-
| [[Неготин]]* || 17.758 || [[Општина Неготин|Неготин]]
|-
| [[Мајданпек]]* || 10.071 || [[Општина Мајданпек|Мајданпек]]
|-
| [[Кладово]]* || 9.142 || [[Општина Кладово|Кладово]]
|-
| [[Сокобања]]* || 8.407 || [[Општина Сокобања|Сокобања]]
|-
| [[Бољевац]]* || 3.784 || [[Општина Бољевац|Бољевац]]
|-
| [[Злот (Бор)|Злот]] || 3.757 || [[Општина Бор|Бор]]
|-
| [[Доњи Милановац]]* || 3.132 || [[Општина Мајданпек|Мајданпек]]
|-
| [[Брестовац (Бор)|Брестовац]] || 2.950 || [[Општина Бор|Бор]]
|-
| [[Грљан]] || 2.839 || [[ Град Зајечар|Зајечар]]
|-
| [[Велики Извор]] || 2.684 || [[Град Зајечар|Зајечар]]
|-
| [[Рудна Глава]] || 2.309 || [[Општина Мајданпек|Мајданпек]]
|-
| [[Подгорац (Бољевац)|Подгорац]] || 2.218 || [[Општина Бољевац|Бољевац]]
|}
[[Градско насеље]]*
== Језици ==
Од дијалеката српског језика у северном делу говори се [[косовско-ресавски дијалект]], а на југу [[призренско-тимочки дијалект]] познат и под називом [[Торлачки дијалект|торлачки]]. [[влашки језик|Влашки]] се говори највише у северном и централном делу области.
== Религија ==
Становништво је скоро искључиво хришћанско (огромном већином [[Православље|православно]], са малобројним [[католицизам|римокатолицима]] који имају цркву у Зајечару и још малобројнијим [[хришћанска адвентистичка црква|адвентистима]], са црквама у Кладову, Неготину и Зајечару).
== Религија и националност ==
Религија утиче на националну свест становништва тако да су појмови религије и националности у великој мери изједначени. Државе на националној основи јављају се тек у 20. веку, тако да се добар део [[Власи (Србија)|Влаха]] који живе неколико векова заједно са [[Срби]]ма изјашњава као Срби. На ово утиче и језик који, иако спада у романску групу језика, има многе словенске карактеристике - нарочито кад су у питању [[позајмљенице]].
== Економија ==
Област је богата бакром и златом, посебно у Борском округу. На Дунаву су изграђена два велика хидроенергетска система, [[Хидроелектрана Ђердап I|Ђердап I]] и [[Хидроелектрана Ђердап II|Ђердап II]].
== Види још ==
* [[Неготинска Крајина]]
== Спољашње везе ==
{{Wikinewscat|Тимочка Крајина}}
* [http://www.rastko.rs/rastko/delo/12479 Ранко Јаковљевић: „Српска тимочка елита почетком 20. века“]
* [http://www.etos.rs/ Тимочка Крајина]
{{Географски региони Србије}}
[[Категорија:Области Србије]]
| |||