Река — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
м Поправљене везе: меандер → Меандар, Велико језеро → Велико језеро (Хрватска) користећи Dab solver |
||
Ред 28:
[[Датотека:The River Cam from the Green Dragon Bridge.jpg|thumb|250п|Поглед на реку [[River Cam|Кем]] са моста Зеленог драгона, Кембриџ ([[Уједињено Краљевство|Британија]])]]
Река која следи свој канал је извор енергије који делује на речни канал и обликује његов облик и форму. Године 1757, немачки хидролог [[Алберт Брахмс]] је емпиријски уочио да је потопљена тежина објеката који могу да буду ношени реком пропорционална шестом степену брзине речног протока.<ref name="Garde, 1995, 14"/> Ова формулација се понекад назива Еријевим законом.<ref name="Garde, 1995, 19"/> Стога, ако се брзина удвостручи, проток ће уклонити објекте са 64 пута већом потопљеном тежином. У планинским бујичним зонама ово се може уочити у виду ерозионих канала кроз тврде стене и стварања песка и шљунка од деструкције већих стена. Речна долина која је створена из [[Ледник|ледњачке]] долине у облику слова -{„U“}-, често се лако може идентификовати по каналу у облику слова -{„V“}- који је река уклесала. У средишњим деловима где река протиче преко равног земљишта, [[Меандар|меандер]] се може формирати путем ерозије речних обала и депозиције на унутрашњости кривина. Понекад река прекида петљу, скрачујући канал и формирајући [[Мртваја|мртвају]] или [[билабонг]]. Реке које носе велике количине [[седимент]]а могу да развију упечатљиве [[Речна делта|делте]] на свом ушћу. Реке чија су ушћа у сланој [[Плима и осека|осечног]] води могу да формирају [[естуар]]е.
Дуж тока реке, укупна запремина воде која се транспортује низводно често ће бити комбинација слободног протока воде заједно са знатним запремином која тече кроз подземно камење и шљунак који се налазии испод реке и њеног [[поплавну равница|поплавног подручја]] (што се назива [[хирорхејска зона|хирорхејском зоном]]).<ref>{{cite journal |last=Lawrence| first =J.E. |last2=Skold|first=M.|author3=F.A. Hussain |last4=Silverman|first=D.|author5=V.H. Resh |author6=D.L. Sedlak |author7=R.G. Luthy |author8=J.E. McCray | title =Hyporheic Zone in Urban Streams: A Review and Opportunities for Enhancing Water Quality and Improving Aquatic Habitat by Active Management | journal =Environmental Engineering Science | volume =47 | date =14 August 2013 | url = http://online.liebertpub.com/doi/abs/10.1089/ees.2012.0235 | doi=10.1089/ees.2012.0235|pages=480–501}}</ref> За многе реке у великим долинама, ова невидљива компонента тока може знатно премашити видљиви ток.
Ред 88:
== Бифуркација ==
Појава да се ток реке рачва у два слива, тј. да је развође у толикој мери неодређено да се воде одливају у два различита хидрографска система, назива се '''буфуркација''''. Најбољи пример за бифуркацију је река [[Касикијара]], у сливу [[Ориноко|Оринока]], док је код нас то [[Неродимка]], која је ипак вештачки направљена. У [[Република Македонија|Македонији]] су направљене два вештачка рачвања — река [[Радика]] и [[Голема (река)|Мутница]]. Посебан тип рачвања представља и '''језерска бифуркација''' која је својствена за [[Мазурско појезерје]] у [[Пољска|Пољској]] и [[Велико језеро (Хрватска)|Велико језеро]] у [[Лика|Лици]], где се воде сливају у два слива.
Такође, у крашким теренима је својствена и подземна бифуркација. Таква је [[Требишњица]] у [[Попово поље|Поповом пољу]] и [[Дунав]] код [[Имендинген]]а и [[Меринген]]а, где понире на дужини од 8 km и један део се јавља у врелима реке [[Аах]], притоци [[Боденско језеро|Боденског језера]].
Ред 122:
== Најдуже реке на свету ==
{| class="wikitable sortable"
|- style="background:#ececec; text-align:center;"
! бр. !! река !! дужина<br />у km !! површина слива<br /> у хиљ. km² !! средњи проток<br /> на ушћу у хиљ. m³/s !! максимални проток<br /> на ушћу у хиљ. m³/s
Ред 167:
|-
| 21 || [[Замбези]] || 2660 || 1330 || 16,00 ||
|}
| |||