Википедија

Река — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 5:
'''Река''' је велики природни водоток и сачињавају је усечени жлијеб — [[корито]] и водена маса која се у њему креће. Од [[извор]]а до [[ушће|ушћа]] у другу реку, [[језеро]] или [[море]], реке примају воду од [[притока]] и подземних токова и тако се хране. Проучавањем река и речних токова бави се засебна наука — [[потамологија]], док [[лимнологија]] генерално изучава воду у унутрашњости копнених области.<ref name="Wetzel" >Wetzel, R.G. Limnology: Lake and River Ecosystems, 3rd ed. Academic Press. {{page|year=2001|isbn=978-0-12-744760-5|pages=}}</ref>
 
У неким случајевима река тече у подземље и исушује се на крају свог тока без досезања до неког другог тела воде. Мале реке се обично називају потоцима. Не постоји званична дефиниција за генерички термин реке у смислу [[Географски објекат|географских својстава]],<ref>{{cite web |url= http://geonames.usgs.gov/domestic/faqs.htm |title= GNIS FAQ |publisher= [[United States Geological Survey]] |accessdate = 26. 011. 2012.}}</ref> мада је у неким земљама или заједницама поток дефинисан по његовој величини. Многа имена за мале реке су специфична за географске локације. Понекад се река дефинише као водени ток који је већи од потока,<ref>{{cite web | title = WordNet Search: River | publisher = The Trustees of Princeton University | accessdate = 2. 10. 2009. | url = http://wordnetweb.princeton.edu/perl/webwn?s=river&sub=Search+WordNet&o2=&o0=1&o7=&o5=&o1=1&o6=&o4=&o3=&h=}}</ref> мада то није увек случај, јер језик може да буде нејасан.<ref>{{cite web | title = Domestic Names: Frequently Asked Question (FAQs), #17 | publisher = United States Geological Survey | accessdate = 2. 10. 2009. | url = http://geonames.usgs.gov/domestic/faqs.htm}}</ref>
 
Реке су део [[Хидролошки циклус|хидролошког циклуса]]. Вода се генерално сакупља у рекама из [[Падавине|преципитације]] кроз [[Слив|дренажни басин]] из површинских токова и других извора као што су [[обнављање подземних вода|обновљена подземна вода]], [[извор]]и, и испуштања воде задржане у природном леду и накупинама снега (e.g., из [[глечер]]а).
 
== Топографија ==
[[Датотека:Melting Toe of Athabasca Glacier.jpg|thumb|right|250п|Топљење [[Атабаска (глечер)|Атабаска глечера]],<ref>[http://climbwild.net/MP_Mt_Athabasca_page_one.html MP_Mt_Athabasca_page_one] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070718041534/http://climbwild.net/MP_Mt_Athabasca_page_one.html |date = 18. 077. 2007. }}</ref> [[Национални парк Банф]], [[Алберта|Алберта, Канада]]]]
[[Датотека:Loboc river.png|thumb|right|250п|Река Лобок<ref>{{cite web|title=Geographical Names: Loay, Philippines|url=http://www.geographic.org/geographic_names/name.php?uni=9139530&fid=4988&c=philippines|website=www.geographic.org|publisher=Geographic.org|accessdate = 8. 099. 2016.}}</ref> у [[Бохол]]у, на [[Филипини]]ма]]
[[Датотека:Waimakariri01 gobeirne.jpg|thumb|лево|[[Waimakariri River|Вајмакарири река]] на [[Јужно острво|Јужном острву]] [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]] је испреплетана у највећем делу њеног тока.<ref name=Schumm>{{cite journal|last=Schumm|first=S|author2=Kahn, H.|title=Experimental Study of Channel Patterns|journal=Bulletin of the Geological Society of America |year=1972|volume=83 |doi= 10.1130/0016—7606(1972)83[1755:ESOCP]2.0.CO;2 |pages=1755–1770}}</ref>]]
[[Датотека:Horseshoe_Bend_TC_27-09-2012_15-34-14.jpg|thumb|right|250п|[[Колорадо (река)|Река Колорадо]]<ref name="Waterman2">{{cite news|last=Waterman|first=Jonathan|title=Where the Colorado Runs Dry|work=The New York Times|url=https://www.nytimes.com/2012/02/15/opinion/where-the-colorado-river-runs-dry.html?_r=0|date = 14. 022. 2012.| accessdate = 14. 10. 2014.}}</ref> код [[Велики кањон Колорада|великог потковичастог завоја]]<ref>{{cite web|url=http://www.nps.gov/glca/planyourvisit/upload/Horseshoe%20Bend2.pdf|title=Horseshoe Bend Hiking Guide|publisher=National Park Service|date=October 2007|accessdate=November 26, 2014}}</ref> у [[Аризона|Аризони]] ]]
Место на којем река почиње да тече назива се извор. Најмањи водоток назива се ''цурац'' и он представља водени млаз који се креће кроз [[ерозија|ерозионе]] бразде на неком нагнутом [[терен]]у. Знатно већи је '''поточић''', чијим спајањем са другим поточићима настаје [[поток]]. Два или више потока сачињавају речицу. '''Река''', као највећи водоток настаје спајањем поточића, потока и речица, а у крашким теренима и од воде из [[врело (хидрографија)|врела]].
Ред 25:
Термин лева обала се односу обалу са леве стране у гледано у смеру протока реке, док је на супротној страни десна обала.
Речни канал типично садржи један ток воде, мада неке реке теку као неколико међусобно повезаних токова воде, формирајући [[испреплетана река|испреплетану реку]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=dWMqaOTqSqcC&pg=PA308&dq=river+channel+typically+contains+single+stream+of+water&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiitcmdh9rUAhVTHGMKHe6cB6YQ6AEILzAC#v=onepage&q=river%20channel%20typically%20contains%20single%20stream%20of%20water&f=false|title=Earth's Natural Resources|last=Walther|first=John V.|date year= 15. 02. 2013.|publisher=Jones & Bartlett Publishers|isbn=9781449632342|language=en}}</ref> Екстензивно испреплетане реке су у данашње време присутне у само неколико региона у свету, као што је [[Јужно острво]] [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]]. Оне се исто тако јављају на [[пенеплен]]овима и у ушћима неких већих река. [[Anastomosis|Анастомозне реке]] су сличне испреплетаним и веома су ретке. Оне имају вишеструке синусоидне канале и носе велике количине седимента. Постоје ретки случајеви [[Бифуркација|речне бифуркације]] при чему се река дели и резултантни токови завршавају у различитим морима. Пример тога је [[Неродимка|бифуркација реке Неродимке]] на [[Косово|Косову]].
[[Датотека:The River Cam from the Green Dragon Bridge.jpg|thumb|250п|Поглед на реку [[River Cam|Кем]] са моста Зеленог драгона, Кембриџ ([[Уједињено Краљевство|Британија]])]]
 
Ред 179:
<ref name=Hawkes1975>{{harvnb|Hawkes|1975|pp=312–374}}</ref>
 
<ref name="Garde, 1995, 14">{{harvnb|Garde|1995|p=14}}</ref>
<ref name="Garde, 1995, 14">{{Cite book|last=Garde|first=R. J.|title=History of fluvial hydraulics|publisher=New Age Publishers|year=1995|url=https://books.google.co.uk/books?id=MWXvfQ6UGjgC&pg=PA14#v=onepage&q&f=false|isbn=978-81-224-0815-7|oclc=34628134|pages=14}}</ref>▼
 
<ref name="Garde, 1995, 19">{{citeCite book|last=Garde|first=R. J.|title=History of fluvial hydraulics|publisher=New Age Publishers|year=1995|url=https://books.google.co.uk/books?id=MWXvfQ6UGjgC&pg=PA19#v=onepage&q&f=false|isbn=978-81-224-0815-7|oclc=34628134|pages=19}}</ref>
 
}}
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Garde|first=R. J.|title=History of fluvial hydraulics|publisher=New Age Publishers|year=1995|url=https://books.google.co.uk/books?id=MWXvfQ6UGjgC&pg=PA14PA19#v=onepage&q&f=false|isbn=978-81-224-0815-7|oclc=34628134|pages=1419}}
{{refbegin}}
▲<ref* name="Garde, 1995, 14">{{Cite book |ref= harv|last=Garde|first=R. J.|title=History of fluvial hydraulics|publisher=New Age Publishers|year=1995|url=https://books.google.co.uk/books?id=MWXvfQ6UGjgC&pg=PA14#v=onepage&q&f=false|isbn=978-81-224-0815-7|oclc=34628134|pages=14}}</ref>
* {{Cite book |ref= harv|last=Hawkes|first=H.A.|year=1975|title=River zonation and classification|work=River ecology|publisher=Blackwell|pages=312–374}}
* Дукић, Д. и Гавриловић Љ. : ''Хидрологија'', Завод за уџбенике и наставна средстав, Београд. {{page|year=2006|isbn=978-86-17-13110-2|pages=}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Река”