Стефан Радослав — разлика између измена

'''Стефан Радослав Немањић''' је био краљ [[Срби|Срба]] ([[1227]]/[[1228]]—[[1233]]/[[1234]]). Он је најстарији син [[Стефан Првовенчани|Стефана Немање II Првовенчаног]] и наследио је оца вероватно 1227. године (или 1228), а његова владавина се окончала између краја септембра 1233. и почетка 1234.{{sfn|Логос|2017|p=169-170}}<ref name="automatski generisano1">Историја српског народа, I, Београд (1994). стр. 309.</ref>

Отац га је између 1219. и 1224. године оженио Аном, кћерком [[Теодор Анђео Дука Комнин|Теодора I Анђела]], деспота [[Епирска деспотовина|Епира]],<ref>Историја српског народа, I, Београд (1994). стр. 305-307.</ref> Из времена склапања тог брака сачуван је веренички прстен Стефана Радослава.<ref>[http://www.arheo-amateri.rs/2014/12/prsten-kraljevica-radoslava/ Прстен краљевића Радослава]</ref> По мајци Евдокији деда Стефана Радослава био је [[Алексије III Анђео]], византијски цар, а баба му је била Еуфросина Дука Каматерина. Наводно је имао две сестре, Комнену коју је отац Стефан Немања II удао за албанског принца Димитрија Прогонова, а она се потом преудала за грчко-албанског старешину Грегорија Камонаса.<ref>Историја српског народа, I, Београд (1994). стр. 302.</ref> Друга неименована сестра се наводно удала за севастократора Александра Асена. Георгије Акрополита сматра да је Александар био син бугарског владара Јована Асена I. Не може се са сигурношћу потврдити да ли је Коломан II Бугарски њихов син.

У последњој деценији очеве владавине као престолонаследник Стефан Радослав је имао област којом је управљао са звањем краља. За њега пише да је краљ у две одлуке градског већа [[Котор]]а из 1221. године, а и једној из 1227.{{sfn|ЗРВИ 46|2009|p=205, 210-213. У тим одлукама пише „sub tempore domini regis Radoslavi”}} За краља Стефана Немању II Првовенчаног записано је да је боловао пред смрт.{{sfn|Стара српска књижевност, I|p=236-239}} Зато је настала је и замисао да је пред крај владавине Првовенчани власт делио са најстаријим сином Стефаном Радославом, али Стефан Радослав је вероватно добио само на управу део Захумља и Зете са Котором и ту је био краљ од око 1220. године, то јест управник једне области, слично као што је то раније био и краљ [[Вукан Немањић|Вукан]].{{sfn|ЗРВИ 46|2009|p=210-213.}}

Као син једне а муж друге грчке (византијске) принцезе, Стефан Радослав је био под снажним утицајем Грка. Осећао се више Грком него Србином а због мајке Евдокије се потписивао и презименом византијске царске лозе Дука.<ref>Историја српског народа, I, Београд (1994). стр. 308.</ref>{{sfn|Логос|2017|p=170 са напоменом 841}} На почетку владавине можда је изазвао незадовољство свог стрица архиепископа [[Свети Сава|Саве I Српског]] тиме што се за објашњење црквених (канонских) питања обратио охридском архиепископу [[Димитрије Хоматијан|Димитрију Хоматијану]].{{sfn|Светосавски зборник, књига 2|1939|p=151-153, 155}} То незадовољство је боглоmогло бити повод архиепископу Сави I да испуни своју жељу да посети [[Света земља|Свету земљу]]. Пошто је добио злато за пут од краља Радослава, архиепископ Сава га је благословио,{{sfn|Стара српска књижевност, I|p=240}} а затим је напустио Србију 1229. у коју се вратио 1230.{{sfn|Логос|2017|p=170-171}} У Свету земљу је путовао да тамо да потражи духовно умирење, али и како би дао времена братићу да размисли о свом поступку.

Стефан Радослав је убрзо изгубио главни спољни ослонац. У априлу 1230. године у [[Битка код Клокотнице|бици код Клокотнице]], притока Марице, његов таст цар Теодор I и [[Епирска деспотовина|Епир]] су доживели тежак пораз од [[Бугарска|Бугара]] и њиховог цара [[Јован Асен II|Ивана (Јована) Асена II]] (1218-1241).<ref name="automatski generisano1" /> Тако је Стефан Радослав остао без важне спољне помоћи, а они који су у Србији били незадовољни његовом прогрчком владавином су могли тражити подршку победника Бугара, да се смени владар наклоњен Епиру. Ипак, Стефан Радослав се одржао на престолу још више од три године. Очигледно је имао значајну подршку у својој држави. Упркос неслагањима и архиепископ Сава I је изгледа остао поуздан ослонац краљу Стефану Радославу, а када је краљ смењен архиепископ Сава је неко време оклевао да ли да крунише његовог брата Стефана Владислава I.

Против Стефана Радослава се побунила властела и на престо довела његовог млађег брата [[Стефан Владислав|Стефана Владислава I]].{{sfn|Стара српска књижевност, I|p=267. Доментијан Хиландарац уопштено пише како је Бог допустио да Стефан Владислав I „лиши земље старијег брата” и узме престо свога оца}} Побуна се десила последњих месеци 1233. или почетком 1234. године.{{sfn|Логос|2017|p=171-173 са напоменом 852}} Збачени Стефан Радослав, како сам пише у својој повељи издатој 4. фебруара 1234. године [[Дубровник]]у склонио се у тај град. У истој повељи захваљујући се што су га лепо примили, а из жеље да добије савезника у борби против брата, Стефан Радослав даје неуобичајено велике повластице Дубровчанима, ослобађајући их обавеза према владарима Србије.{{sfn|Соловјев|1926|p=26-27}}

Међутим његов брат нови краљ [[Стефан Владислав|Стефан Владислав I]] је претио Дубровнику, који је пружио склониште збаченом Радославу, а након неуспешног тражења заштите од босанског бана [[Матеј Нинослав|Матеја Нинослава]] да спречи притисак Стефана Владислава I на Дубровник, Радослав је напустио Дубровник.<ref>[http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index_l.html Владимир Ћоровић, Историја српског народа] Приступљено 25. 5. 2016.</ref>

Стефан Радослав није имао деце са краљицом Аном, а на престолу га је наследио млађи брат Владислав I, који је као и сви Немањићи од ступања на престо у Србији користио заједничко владарско име '''Стефан'''.{{sfn|Логос|2017|p=127-133. За разлику од личних имена Немања, или Урош, уз име Стефан код Немањића се никада није јавила одредница, Стефан I, Стефан II итд. Писање Стефан I, Стефан II, … се јавља код неких страних историчара (енглеских), али они греше јер нису довољно упознати са употребом заједничког владарског имена код Немањића у средњовековној Србији}}