Стеван Шупљикац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 27:
Војвода српски, пуковник аустријски Стефан Шупљикац, рођен је 1786. године у [[Петриња|Петрињи]] у [[Хабзбуршка монархија|Аустрији]] (данашња [[Хрватска]]), а умро 1848. године у [[Панчево|Панчеву]] ([[Војводина]], [[Аустријско царство|Аустрија]] (данас [[Србија]]).
 
Шупљикац потиче из српске граничарске породице; отац му је био Србин штабс-официр. Похађао је Карловачку гимназију, а филозофију завршио у Шопроњу. Током школовања имао је најбоље оцене "првог реда" (1804)<ref>"Застава", Нови Сад 1898. године</ref>. У [[Аустрија|аустријску]] војску је ступио [[1805]]. године, и био у пуку свог оца. После стварања [[Илирске провинције|Илирских провинција]] [[1809]]. године, прешао је у [[Француска|француску војску]] и био ађутант маршала [[Огист Мармон|Огиста Мармона]]. Године [[1812]]. учествовао је са 1 и 3. хрватским пуком (-{Regiment provisoires croates}-) у саставу Француске армије у походу на [[Русија|Русију]] ушао у Москву. Током рата против [[Руска Империја|Русије]] (1812. године), француски цар [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон I]] одликовао га је због особите храбрости [[Национални Орден Легије части|Орденом легије части]].
 
Поново је примљен у аустријску војску [[1814]]. године. Служио је у [[Банат]]у и у [[Лика|Лици]], као командант Огулинске регименте, а потом бригаде под врховном командом [[Јозеф Радецки|Јозефа Радецког]], где је награђен великим крстом гвоздене круне.