Уметност старог Египта — разлика између измена

 

Са развитком [[земљорадња|земљорадње]] и [[сточарство|сточарства]], тј припитомљавањем биљака и животиња човек односи победу над природом. Међутим у долинама великих река, „неолитска револуција“ је доживела велики успех и дозволила је локалном становништву да се умножи више него што је дозвољавала постојећа количина хране. Решење је међуплеменски [[рат]] или уједињавање у већа и напреднија друштва – настају прва утврђења, прве цивилизације. Проналаском писма почиње историја.

[[Стари Египат]] настаје у долини реке [[Нил]]. Била је развијена [[земљорадња]]. Робовласничко друштво са [[фараон]]ом на челу (син бога [[Ра]], представљао божанство, главну карактеристику египатске цивилизације и одређивао развој египатске уметности).

Под Нармером ([[Менес]]), који је био владар Горњег Египта, уједињује се Горњи и Доњи Египат и настаје Старо краљевство.

 

 

Египатска култура је везана за Нил. Човек је ту постојао још од палеолита у току [[4300. п. н. е.]] - дуга подела или [[2000. п. н. е.]] кратка подела- једна и друга подела се наводе да би се уочила релативност ових података. Рачуна се да је Менес ујединио Египат. Тада почиње епоха која траје 2200 г. епоха Старог краљевства а затим Средње краљевство и Ново краљевство. У међувремену се догађала и једна велика најезда северних народа из централне Азије.

Фараон је врховни свештеник. Уједињење је било неопходно јер је Нил плавио периодично сваке године у скоро исти дан. Промене боје; зелена значи расте, црвена, плави- могу се две жетве извући у току једне године из овога плодног тла. Нил надође јер у Етиопији и Сомалији падну кише, алге- зелено, земља- црвено- Зелени Нил и Црвени Нил. Религија произилази из робовласништва успостављаног [[4000. п. н. е.]] године. Човек је желео да кроз вечност остане на земљи, отуда мисао о вечитом животу фараона као фараона а роба као роба, без промена. Јавља се гробна архитектура.”Ка”јесте двојник од камена за повратак душе која се сада има камо вратити. Одаје се декоришу сценама које би указивале на моменте из живота фараона.

 

 

Египћани су веровали у култ мртвих, то их је повезивало са [[неолит]]ском прошлошћу, али мрачни страх од [[дух]]ова мртвих није постојао, избрисана је граница између живота и смрти. Египћанин је опремао своју гробницу као неку врсту реплике у сенци своје свакодневне околине, да би његов дух, његов Ка могао да ужива у њој и гледао је да за свој Ка обезбеди мумифицирано тело или статуу.

Египћани су себи градили гробнице (мастабе, пирамиде), домаћинство за њихов Ка. Оне су биле грађене да вечно трају и наше познавање египатске цивилизације почива само на гробницама и њиховом садржају.

Религија диктира монументалност, униформност, фронталност и укоченост у [[уметност]]и, међутим египатска уметност се колеба између конзерватизма и новаторства, али никад није статична.

Осим [[архитектура старог Египта|архитектонских]] остварења египатску уметност чине:

* портретне статуе

* Aldred, Cyril, ''Old Kingdom Art in Ancient Egypt'', Tiranti , London, 1949

* Badawy, Alexander, ''A History of Egyptian Architecture'', sv, I, Sh. Studio Misr, Giza, 1954; sv. II, University of California Press, 1966

* Fakhry, Ahmed, ''The Pyramids'', University of Chicago Press, 1952

* Frankfort, Henri, ured., ''The Mural Painting of El'–Amarnek'', Egyptian Exploration Society, London, 1929