Википедија

Кетрин Хепберн — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 14:
| супружник = Ладлоу Смит (1928—1934)
| партнер = [[Спенсер Трејси]] (1941—1967)
| оскар = '''[[Оскар за најбољу глумицу у главној улози|Најбоља главна глумица]]'''<br />1933 ''[[Ладолеж (филм)|Ладолеж]]''<br />1967 ''[[Погоди ко долази на вечеру]]'' <br />1968 ''[[Зима једног лава]]'' <br />1981 ''[[На Златном језеру]]''
| еми = '''[[Награда Еми|Најбоља глумица у мини–серији]]''' <br /> 1975 ''[[Љубав кад јој време није]]
| baftaawards = '''[[БАФТА за најбољу глумицу у главној улози|Најбоља главна глумица]]''' <br /> 1968 ''[[Зима једног лава]]''<br />1968 ''[[Погоди ко долази на вечеру]]'' <br /> 1982 ''[[На Златном језеру]]''
| cannes = '''[[Награда за најбољу глумицу (Кански филмски фестивал)|Најбоља глумица]]''' <br /> 1962 ''[[Дуго путовање у ноћ (филм)|Дуго путовање у ноћ]]''
| volpicup = '''[[Волпи пехар|Најбоља глумица]]''' <br /> 1934 ''[[Мале жене (филм из 1933)|Мале жене]]''
}}
'''Кетрин Хепберн''' ({{јез-енг|Katharine Hepburn}}; [[Хартфорд]], [[12. мај]] [[1907]] — [[Олд Сајбрук]], [[29. јун]] [[2003]]) је била [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] [[филм]]ска, [[позориште|позоришна]] и [[Телевизија|телевизијска]] глумица, проглашена за [[100 година АФИ-ја... 100 звезда|најбољу глумицу двадесетог века]].
Ред 25:
 
Кетрин Хепберн је на платну увек била софистицирана, пријатна, непосредна и духовита. Неретко носећи панталоне, градећи неконвенционалне, чврсте женске ликове, снажне воље и великог самопоуздања, Хепбернова је лагано али константно развијала свест о модерној и слободној жени двадесетог века. Оставила је печат у историји филма захваљујући улогама романтичних, шармантних, љупких, али образованих и независних жена.
=== Ране годинеМладост ===
Хепбернова је рођена у [[Хартфорд]]у ([[Конектикат]]) у породици Томаса Норвала Хепберна (1879—1962), угледног уролога из [[Вирџинија|Вирџиније]] и Кетрин Марте Хотон (1878—1951). Њен отац је чврсто подржавао идеју да се објаве информације о опасностима полних болести у време кад се о томе није говорило, док јој је мајка била активисткиња и жесток борац за женска права.<ref name="britton 41">{{harvnb|Britton|2003|ppp=41}}</ref>{{sfn|Hepburn|1991|p=14}} Једном се врло млада Кетрин придружила мајци у протесту за женска права.{{sfn|Chandler|2011|p=37}} Хепбернови су захтевали породичне расправе о овим и многим другим актуелним и контроверзним темама, а као резултат свега њихова су деца била упозната са друштвеним и политичким проблемима, стекла су слободу говора и либералан дух.<ref name="higham p 2">{{harvnb|Higham|2004|p=2}}</ref> Деца Хепбернових једноставно никад нису напуштала собу без обзира о чему се говорило. Родитељи су децу охрабривали да изразе своја мишљења о свим питањима, укључујући и о [[секс]]у.
 
[[Датотека:Katharine Hepburn yearbook photo.jpg|мини|upright|left|alt=Portrait of Hepburn, age 21|Слика Кетрин Хепберн из факултетске документације (1928).]] Друштво је према породици Хепберн често било критички и непријатно настројено, јер су наводно били ''превише напредни''. „Многи су нас презирали, али смо уживали у томе“, рекла је после Кетрин о својој смелој либералној породици.<ref name="cavett">{{Cite episode |title=Katharine Hepburn: Part 2 |series=The Dick Cavett Show |serieslink=The Dick Cavett Show |network= American Broadcasting Company |airdate=October&nbsp; 3, 1973}} Кетрин изјавила у интервјуу.</ref><ref>Higham (2004). стр. 4.; Chandler (2011) стр.. 39; Prideaux (1996). стр. 74.</ref> Томас је инсистирао на томе да његова деца буду спортисти те их је уписивао на [[пливање]], [[јахање]], [[голф]] и [[тенис]].<ref>Hepburn (1991). стр. 43.; Higham (2004). стр. 2.</ref> Хепбернова, која је хтела удовољити свом оцу, израсла је у тинејџерским годинама у добру спортисткињу. Бавила се уметничким клизањем, голфом и пливањем. Често би рано ујутро пливала и говорила: ''Што горчи лек, то боље по тебе!'' {{sfn|Higham|2004|p=3}} Волела је да је зову ''Џими'', и често шишала косу као дечак.{{sfn|Chandler|2011|p=30}} Обожавала је филмове, те је сваке суботе ишла у биоскоп на пројекције.{{sfn|Chandler|2011|p=34}} Код куће би за комшије изводила представе, за које је улазница коштала педесет центи. Сву зараду је слала [[Навахо]] [[Индијанци]]ма.{{sfn|Higham|2004|p=4}}
 
[[Април]]а [[1921]]. године, док је била у посети пријатељима у Гринич Вилиџу, Кетрин је пронашла старијег брата Тома, за ког је била веома везана, обешеног у поткровљу.{{sfn|Hepburn|1991|p=44}} Хепбернови су дуго порицали да се намерно убио, говорећи како је био срећан и испуњен дечак.{{sfn|Chandler|2011|p=6}} Инсистирали су на томе да је то био експеримент који је пошао по злу. Било је спекулација како је дечак покушавао да изведе трик који је видео у сестриној представи, што је Кетрин веома тешко падало, те се на неки начин осећала одговорном. Била је дубоко погођена његовом смрћу, пала је у депресију и није се дружила са вршњацима, а већином се школовала у кући.{{sfn|Higham|2004|p=5}} Постала је неповерљива и резервисана према пријатељима и познаницима.{{sfn|Hepburn|1991|p=49}} Много је година славила Томов рођендан (8. новембар) — свој прави рођендан открила је тек 1991. године!{{sfn|Chandler|2011|p=7}} Школовала се на колеџу ''Кингсвуд–Оксфорд'' пре него што је отишла на ''-{Byrn Mawr College}-'', где се говорило како је избачена због пушења и кршења правила. Завршила је [[Историја|историју]] и [[Филозофија|филозофију]] [[1928]]. године, исте године када је дебитовала на [[Бродвеј]]у.
Линија 33 ⟶ 34:
Кетрин се такође исте године удала за бизнисмена Ладлоуа (''Ладија'') Огдена Смита, кога је упознала док је похађала ''-{Byrn Mawr College}-''. Њихов брак је био нестабилан од почетка, и често су га љуљале бројне размирице. Кетрин је између осталог захтевала да он промени име у С. Огден Ладлоу, како га не би мењали са познатом певачицом [[Кејт Смит]]. Развели су се у [[Мексико|Мексику]] [[1934]]. године. Бојећи се да мексички развод није легалан, Ладлоу се други пут развео у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]] [[1942]]. године, а неколико дана после се поново оженио. Иако је њихов брак био промашај, Кетрин Хепберн је увек говорила колико му је захвална на финансијској и моралној подршци у раним данима њене каријере. Она и ''Лади'' су остали пријатељи до краја његовог живота.
 
Године [[1938]]. кућу Хепбернових у Олд Сајбруку (Конектикат) уништио је [[ураган]]. Породица је побегла непосредно пре самог удара. Кетрин је често истицала да су њени родитељи били изузетни људи, заслужни за њен успех и формирање њене личности.{{sfn|Hepburn|1991|p=21}}{{sfn|Berg|2004|p=47}}<ref>{{Cite episode |title=Katharine Hepburn: Part 1 |series=The Dick Cavett Show |serieslink=The Dick Cavett Show |network= American Broadcasting Company |airdate=October&nbsp; 2, 1973}} Када су је питали да ли су њено лепо детињство и добро васпитање били од утицаја на њен успех у каријери, одговорила је: Мислим да је лепо имати интелигентне, бриљантне и инспиришуће родитеље...</ref> Остала је блиска са својом породицом до краја свог живота.<ref>Hepburn (1991). стр. 30.; Kanin (1971). стр. 82.</ref>
 
== Каријера ==
=== 1928—1932: Рад у позоришту ===
Хепбернова је уписала глуму у школи ''-{Byrn Mawr}-'', и врло брзо је добила неколико мањих улога у локалном позоришту.<ref name="Time">{{cite news|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,816908,00.html|title=Cinema: The Hepburn Story |date = 1. 9. 1952.|newspaper= Time|accessdate = 21. 8. 2011.}}</ref><ref name="all about me">{{Cite episode|title=Katharine Hepburn: All About Me|network=Turner Network Television|airdate=18&nbsp; January, 1993|credits=Directed by David Healy}} Кетрин изјавила у документарцу о њеном животу.</ref> Током задње године школе, упознала је младог продуцента Едвина Нофа, који је имао позориште у [[Балтимор]]у ([[Мериленд]]), те је ангажовао за пар споредних улога у својим представама. Прву главну улогу добила је у представи ''Царица'', а када је Ноф продукцију преселио у [[Њујорк]], Хепбернова је добила улогу и у представи ''-{The Big Pond}-''.{{sfn|Higham|2004|p=8}} У Њујорку су се нашли сасвим случајно, пошто је Кетрин ишла код једног угледног логопеда, будући да је један од критичара рекао да је њен глас ''пискав''.{{sfn|Higham|2004|p=9}} Продуцент је у задњем тренутку отпустио главну глумицу и замолио Хепбернову да ускочи на то место.<ref name=autogenerated5>Berg (2004). стр. 59.; Higham (2004). стр. 9.</ref> Кетрин је закаснила на премијеру, а онда заборављала текст, спотицала се и говорила тако брзо да је била готово неразумљива.<ref name=autogenerated5 /> Добила је отказ, али је наставила да ради у мањим позориштима као замена за друге глумице.
 
[[Датотека:Katharine Hepburn in The Warriors Husband.jpg|мини|лево|180px|Хепбернова у представи ''Супруг ратнице'' (1932).]] Мало по мало, Кетрин је захваљујући представи ''Ових дана'' поправљала прве утиске које је оставила на критичаре. Коначно је дебитовала на [[Бродвеј]]у у новембру 1928. године, мада прилично неуспешно, јер је представа због слабог интересовања публике, после седам дана скинута са репертоара.<ref name=autogenerated5 /> Упркос свему, продуцент је одлучио да је задржи и дао јој улогу у представи ''Празник''. Међутим, већ почетком децембра, Кетрин се удала за Ладлоуа Смита, колегу са факултета, и одлучила да напусти глуму. Позоришне даске су врло брзо почеле да јој недостају, те се убрзо након вечања вратила глуми, и главну улогу у ''Празнику'' играла наредних шест месеци.{{sfn|Berg|2004|p=73}}
 
Линија 57 ⟶ 59:
Студио је потом дозволио глумици да сама одабере пројекат на коме ће радити, и Хепбернова је изабрала драму ''Силвија Скарлет'', где јој је партнер био [[Кери Грант]].<ref name=autogenerated1 /> Испоставило се да је и ово био погрешан избор, те се горка прича из претходне године поновила.{{sfn|Berg|2004|p=110}} За ту улогу је одсекла косу јер је често морала да глуми младића. Филм ''Марија од Шкотске'', где глуми [[Мери Стјуарт|Марију Стјуарт]], прошао је исто као и претходни – изгледало је као да народ више не воли филмове у којима глуми Кетрин Хепберн.<ref name=autogenerated13>{{harvnb|Berg|2004|p=111}}</ref> Но, упркос томе, она наставља да снима, и прави још два промашаја. Уследили су филмови ''-{A Woman Rebels}-'' и ''-{Quality Street}-'', који, иако је био комедија, није успео да угаси анимозитет који је народ осећао према глумици.{{sfn|Berg|2004|p=112}}
За нагли пад у њеној каријери, одговорна је и сама Кетрин и њен однос према Холивуду.<ref name=autogenerated15>{{harvnb|Horton|Simmons|2007|p=120}}</ref> Хепбернова још увек није била звезда какве су у то време биле [[Грета Гарбо]] и [[Марлен Дитрих]], али је већ имала Оскара иза себе. Публика је очекивала аутограме које ова никада није давала, новинари су очекивали интервјуе, које је избегавала или у њима пак била непристојна и ћутљива.<ref name=autogenerated15 /> У једном интервјуу је на питање да ли је заиста у браку са Ладлоуом, рекла да се не сећа, док је на питање има ли деце, одговорила: „Да, имам их петоро – два белца и три црнца.“{{sfn|Kanin|1971|p=284}} Године 1936. стекла је неславни надимак ''Кетрин од Ароганције'', иако у позадини свега тога није било ни трага од славољубивости и неговања сопственог култа.<ref name=autogenerated13 /> Хепбернова је гајила антихоливудски став, није желела да је доживљавају као филмску звезду или недодирљиву ''-{femme fatale}-'', није се шминкала, облачила се као мушкарац, а понашала се нимало женствено. Толика неконвенционалност довела је до тога да у народу постане веома непопуларна и невољена, код филмских критичара и продуцената готово презрена.{{sfn|Britton|2003|p=16}} Видевши какво је мишљење јавности о њој, повлачи се у позориште где спрема ''[[Емили Бронте|Џејн Ер]]'', али уплашивши се за могућ неуспех у [[Лос Анђелес]]у, сели продукцију на [[Бродвеј]].{{sfn|Berg|2004|p=114}} Представа је била прилично успешна, надмашила је сва очекивања, а глумица је поново пожелела да се врати филму.{{sfn|Chandler|2011|p=105}} Овог пута је заиста била амбициозна, откривши [[Дејвид О. Селзник|Дејвиду О. Селзнику]] да прижељкује улогу Скарлет О'Харе у високобуџетном епском спектаклу ''[[Прохујало са вихором (филм)|Прохујало са вихором]]''. Иако јој је ставио до знања да није довољно сексипилна за јужњачку лепотицу, Селзник је ипак држао у резерви, за случај да не пронађе одговарајућу глумицу.<ref name=autogenerated17>{{harvnb|Higham|2004|p=94}}</ref><ref>{{harvnb|Haver|1980|pp=237–238}}</ref> Није тајна да је Кетрин помно учила текст, када је продуцент задњег дана кастинга изабрао британску позоришну звезду [[Вивијен Ли]], потпуно непознату [[Холивуд]]у.
 
[[Датотека:Bringing up baby film still.jpg|мини|десно|180px|Хепберова и Кери Грант у комедији ''Невоље са бебом'' (1938).]]
Године 1937. Хепбернова је играла у комедији ''[[Сценска врата]]'', са [[Џинџер Роџерс]] у главној улози. Овај филм је готово аутобиографски јер говори о пар девојака које живе заједно и желе да постану глумице.<ref name=autogenerated19>{{harvnb|Berg|2004|p=116}}</ref> Иако је Роџерсова у то време била једна од најпопуларнијих звезда комедија и мјузикла, Кетрин је по мишљењу критичара изнела цео филм.{{sfn|Hepburn|1991|p=238}} Међутим, и поред профитабилне звезде Џинџер и одличне Кетрин, ''Сценска врата'' нису била комерцијални хит какав је студио очекивао.<ref name=autogenerated19 /> РКО је био подељен – доста челника куће је сматрало да је Кетрин крива за мали профит, док су други посвећено радили на прављењу звезде од ње.<ref name=autogenerated22>{{harvnb|Berg|2004|p=117}}</ref> Следеће године је играла главну женску улогу и показала изузетне атлетичарске вештине у комедији ''[[Невоље са бебом]]'', заједно са Керијем Грантом.<ref name=autogenerated22 /> Упркос Грантовој популарности и одличним критикама, ни овај филм није био биоскопски хит.{{sfn|Higham|2004|p=88}} Исте године је објављена листа тзв. ''отрова за благајне'', односно најнепожељнијих глумаца, на којој се између [[Фред Астер|Фреда Астера]], [[Џоун Крафорд]] и других нашла и Хепбернова.<ref name=autogenerated16>{{harvnb|Berg|2004|p=118}}</ref> Следећи филм који јој је понуђен је била јефтина комедија ''Мајка Керини пилићи''.<ref name=autogenerated16 /> Видевши о каквом се пројекту ради, Кетрин се понудила да студију исплати 75.000 долара те да раскину уговор са њом.{{sfn|Hepburn|1991|p=201}} РКО је радо прихватио понуду, а Хепбернова је од тад била препуштена самој себи. Рад независно од филмског студија је у то време био јако ризичан подухват, готово једнак свесном прекиду каријере.<ref>Verlhac (2009). стр. 8.; Chandler (2011). стр. 142.</ref> [[Бети Дејвис]], у то време звезда у успону, учинила је исто тек двадесет година касније. Први филм који је Кетрин снимила након раскида са РКО-м је био ''Празник'', филмска адаптација представе са којом је почела каријеру. Филм је финансирала ''Колумбија пикчерс'', а партнер јој је трећи пут био Грант. Но упркос добрим оценама критичара, ''Празник'' је био још само један финансијски промашај, након чега је глумичина зарада спала на десет хиљада долара – исти износ који је добијала за своје прве улоге.{{sfn|Edwards|1985|p=166}}{{sfn|Berg|2004|p=119}} Један од њених биографа написао је да ''ниједна филсмка звезда није напредовала већом брзином и уз већу подршку критике, али ни брже изгубила на популарности.''{{sfn|Britton|2003|p=13}}
 
=== 1940 — „Филаделфијска прича“ ===
Линија 134 ⟶ 137:
Кетрин није била од оне сорте глумаца који импровизују или текст препуштају случају и тренутном осећању.{{sfn|Curtis|2011|p=435}} Она би сценарио ишчитавала данима, анализирајући ликове и покушавајући да разуме и оправда њихове поступке, потпуно се утапала у улогу, те није ни чудо што је сматрана једном од најдаровитијих глумица своје генерације.<ref>Higham (2004). стр. 30., 34; Kanin (1971). стр. 18.; Prideaux (1996). стр. 149.</ref> Са невероватном снагом се бавила детаљима и не толико битним реченицама, максимално увежбавала покрете и савлађивала неопходне физичке вештине,<ref>Higham (2004). стр. 131.; Chandler (2011). стр. 287.</ref> учила је чак и текстове својих колега, те би увек била спремнија од њих.<ref>Chandler (2011). стр. 241.; Higham (2004). стр. 53.</ref> Редитељ Стенли Крамер описао је славну глумицу речима ''рад, рад, рад''. „Та може да ради док сви остали око ње не попадају!“{{sfn|Higham|2004|p=201}} Волела је да изнесе своје мишљење у вези са сценариом, да предложи како треба да изгледа костим или какво осветљење треба користити.<ref>Curtis (2011). стр. 508., 539, 844; Higham (2004). стр. 34., 126, 139, 180; Kanin (1971). стр. 271.; Berg (2004) рст. 144; Prideaux (1996). стр. 141.</ref>
[[Датотека:Katharine Hepburn Place.jpg|200px|мини|left|Једна улица у [[Њујорк]]у носи име славне глумице.]]
Већина ликова које је играла биле су богате и паметне жене, наизглед јаке и независне, али заправо увек нежне и рањиве.{{sfn|Horton|Simmons|2007|p=118}}<ref>{{cite news|last=French|first=Philip|title=Philip French's Screen Legends: Katharine Hepburn|url=http://www.guardian.co.uk/film/2009/apr/12/katharine-hepburn-screen-legend|accessdate=Јул 08, 2012|newspaper=The Observer|date = 12. 4. 2009.}}</ref> Гарсон Канин је, како каже, ''пронашао формулу успеха Кетрин Хепберн'': „Жена из високог друштва... У шкрипцу... Спусти је на земљу један ''чврст момак'', простак, или нека катастрофа... Изгледа да је овај шаблон палио у свим њеним филмовима.“{{sfn|Kanin|1971|p=80}} Филмска критичарка Моли Хаскел рекла је да је нека врста само–понижења, коју је често трпео углађен и софистициран лик какав би Кетрин играла, била једноставно неопходна како би је публика волела.<ref name="lat life">{{cite news|last=McNamara |first=Mary |title=It was her defining role: life |url=http://articles.latimes.com/2003/jul/01/entertainment/et-mary1 |accessdate = 2. 10. 2011. |newspaper=[[Los Angeles Times]] |date = 1. 077. 2003. |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120113051140/http://articles.latimes.com/2003/jul/01/entertainment/et-mary1 |archivedate = 13. 011. 2012. |df= }}</ref> Жене које је тумачила, најчешће аристократкиње, неретко су красили демократичност, виспреност, енергичност и спортски дух.<ref name="lat obit"/>
 
Хепбернова је често била критикована због недостатка свестраности, непрестаног играња једних те истих особа. Године 1991. признала је да је увек бирала себи сличне ликове. „Мислим да сам увек иста. Дефинисана сам као личност, и привлачиле су ме понуде које то могу да прикажу и на филмском платну.“<ref name="kh the movie">{{cite news|last=James|first=Caryn|title=Katharine Hepburn: The Movie|url=http://www.nytimes.com/1991/09/01/arts/katharine-hepburn-the-movie.html |accessdate=Јул 08, 2012|newspaper=[[Њујорк тајмс|The New York Times]]|date = 1. 9. 1991.}}</ref> Један од критичара рекао је да Кетрин у филму често изгледа као да се пита да ли то опет игра улогу коју је некад већ одиграла.<ref>{{cite news|last=Macaray|first=David|title=Admire Hepburn's qualities, but not her acting|url=http://articles.latimes.com/2003/jul/14/entertainment/et-counterpunch14|accessdate=Јул 08, 2012|newspaper=[[Los Angeles Times]]|date = 14. 7. 2003.}}</ref> Било како било, Хепбернова је и данас остала једна од најцењенијих глумица на свету, некадашња планетарна филмска звезда.<ref>{{cite news|last=King|first=Susan|title=Kate at 100: No one else like her|url=http://articles.latimes.com/2007/may/27/entertainment/ca-secondlook27|accessdate=Јул 08 2012|newspaper=[[Los Angeles Times]]|date = 27. 5. 2007.}}</ref> Једина је која је добила четири [[Оскар]]а, а број номинација за ту награду – чак дванаест – надмашила је једино [[Мерил Стрип]]. [[Амерички филмски институт]] прогласио је за [[100 година АФИ-ја... 100 звезда|највећу глумицу двадесетог века]].
Линија 277 ⟶ 280:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Citecite book |ref= harv|last=Bacall|first=Lauren|title=By Myself and Then Some|year=2005|publisher=Headline|location=London|isbn=978-0-7553-1350-1|authorlink=Lauren Bacall}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Berg|fist= Scott A. |title=Kate Remembered: Katharine Hepburn, a Personal Biography |publisher=Pocket|location=London|year=2004|origyear=2003|isbn=978-0-7434-1563-7|authorlink=A. Scott Berg}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Britton|first=Andrew|title=Katharine Hepburn: Star as Feminist|year=2003|origyear=1984|publisher=Columbia University Press|location=New York City, NY|isbn=978-0-231-13277-0}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Кетрин_Хепберн”