'''Тонски акценат''' је лингвистички појам за различите ограничене тонске системе који користе варијације висине гласа и наглашавају слог у оквиру ријечиречи. Стављање овог тона може дати различит смисао међусобно сличним ријечимаречима. Израз се користи за описивање [[Скандинавски језик|скандинавског језика]], [[Српскохрватски језик|српскохрватског]], [[Старогрчки језик|старогрчког]], [[Јапански језик|јапанског језика]], неких дијалеката [[Корејски језик|корејског]] и [[Шангајски језик|шангајског језика]]. Тонски акценат се често представља као посреднички између тона и стреса, али то није концепт који је потребан за описивање било којегког језика.
Мисли се да [[Индоевропски прајезик]] има суставсaстав тонског акцента, која је сачувано у [[старогрчки језик|старогрчком]] и ведик [[санскрит]]ском језику, гдјегде се касније промијенилопроменило у наглашени акценат <!-- stress accent-->. У другим Индоевропским језицима, као што су [[шведски језик|шведски]], [[норвешки језик|норвешки]], [[литвански језик|литвански]], и [[српскохрватски]], нови суставсaстав тонског акцента се развио којиу суоне који су неповезани са Индоевропским прајезиком. (СуставСастав литавског и српскохрватског језика може да произлази из једне иновације у [[старословенски језик|старословенском језику]].)
