Википедија

Константин Бодин — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Нема описа измене
Ред 41:
Константин Бодин је био син првог [[Срби|српског]] краља [[Михаило Војислављевић|Михаила]]. Као млади принц учествовао је у бунтовним борбама против [[Византијско царство|Византије]].
[[Датотека:Bulgaria under Bizantine rule.png|200px|мини|лево|Бодиново учешће у устанку.]]
Након великог пораза Византије [[Битка код Манцикерта|код Манцикерта]] у [[Македонија|Македонији]] се почео припремати устанак изазван фискалном политиком логотета [[Нићифор Карантенос|Нићифорице]]. Главни извор за устанак из [[1072]]. године јесте анонимни [[Скиличин настављач]]. Устаници су за вођу изабрали Константина Бодина јер је био краљевског рода. [[Самуило (цар)|Самуилови]] [[Комитопули|потомци]] већ су ишчезли или су били непожељни због [[Словенски устанак у Поморављу (1040—1041)|искуства из 1041. године]]. Михаило је послао и 300 војника под војсковођом [[војвода Петрило|Петрилом]] у [[Призрен]] где су се окупљале вође покрета, укључујући и [[Ђорђе Војтех|Ђорђа Војтеха]] из Скопља, најугледнијег међу устаницима. Бодин је почетком јесени 1072. године проглашен за цара под именом '''Петар''', што је разбеснело цара [[Византија|Византије]]. [[Стратег]] [[Бугарска|Бугарске]] кренуо је да угуши устанак, али је у међувремену смењен. Нови намесник претрпео је пораз у коме је изгубио живот. Устаници заузимају [[Скопље]] након чега се деле у две скупине. Бодин је кренуо према [[Ниш]]у, а Петрило према југу заузимајући Охрид и Девол. Напао је Костур, али је у нападу поражен те се морао спасити бекством у [[Дукља|Дукљу]] код Михаила. Бодин је за то време постизао успехе у Нишу, али је [[Ђорђе Војтех|Војтех]] предао Скопље Византинцима уз гаранције да му се неће ништа десити. Бодина је позвао да нападне Скопље. Била је зима и Бодин је на [[Косово]] стигао по снегу. Византинци су му пошли у сусрет и тешко га поразили код места Пауни. Бодин је заробљен и послат у [[Црква светих Срђа и Ваха|манастир светих Срђа и Ваха]] одакле је пребачен у [[Антиохија|Антиохију]]. Отуда се спасао помоћу [[Млетачка република|млетачких]] морнара унајмљених од стране краља Радослава, Михаиловог брата и наследника на владарском престолу [[Србија|Србије]] (док се у другим изворима спомиње да их је унајмио сам [[Михаило Војислављевић|Михаило]]). Све то је пољуљало Михаилов положај, али после 1072. године нема података о његовом односу са [[Бугарска|Бугарском]].{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|p=68}}{{sfn|Живковић|2007}}<ref>Златарски,{{Cite [web|url=http://www.promacedonia.org/vz2/vz2_1_4.htm|title=Васил II: 145-146]; Павлов, [http://liternetН.bg/publish13/p_pavlov/buntari/georgi.htm 67-69];Златарски Литаврин, 406-408</ref>
История на българската държава презъ срѣднитѣ вѣкове.|last=|first=|date=|website=promacedonia|publisher=Промакедонија|archive-url=|archive-date=|access-date=12. 4. 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://liternet.bg/publish13/p_pavlov/buntari/georgi.htm|title=ГЕОРГИ ВОЙТЕХ ОТ РОДА НА КАВХАНИТЕ|last=|first=|date=|website=liternet|publisher=Литернет|archive-url=|archive-date=|access-date=12. 4. 2018}}</ref>
 
== Владавина ==
=== Савез са Норманима и освајања ===
На пролеће [[1081]]. [[Михаило Војислављевић|Михаило]] је уприличио брак између Бодина и [[Јаквинта|Јаквинте]], ћерке вође из норманске странке. Овај политички брак означио је и ослоњење [[Дукља|дукљанског]] владара на [[Нормани|Нормане]]. Већ у октобру 1081. Бодин је владао сам па се тако сматра да је његов отац између маја и септембра 1081. године преминуо. [[Антипапа Клемент III]] 8. јануара [[1089]]. године је већ потврдио његову краљевску круну.<ref>[{{Cite web|url=http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/duklja/dukljanski_zetski_kralj_mihailo_vojislavljevic.htm |title=О дукљанским краљевима, документи]|last=|first=|date=|website=www.montenegrina.net|publisher=Монтенегрина|archive-url=|archive-date=|access-date=12. 4. 2018}}</ref> Цитира у писму:
{{цитат|'''regis Bodini gloriossimi'''}}
У октобру 1081. [[Роберт Гвискар]], вођа [[Нормани|Нормана]] из јужне [[Италија|Италије]], искрцао се код [[Драч]]а, и опколио град. Према споразуму са Ромејским царством Бодин је био дужан да пружи помоћ [[Византија|Византији]], он је довео своје трупе у близину Драча, али у одлучујућем тренутку, видевши да Византијска војска губи битку, повлачи се не узевши учешћа.<ref>Ann. Comn. I , 155.20 – 23</ref> Ана Комнин то образложује са разлогом. То је зато што је Бодин прво хтео да биди да ли ће да византијска војска да изгуби па да се повуче, што се и десило, али је зато слао снаге да узнемиравају Нормане. Заиста се византијска војска код Драча распала, јер су се помоћни турски одреди разбежали, а ни сам цар није хтео да учествује у бици, јер је био рањен, а ни Бодин није хтео да се придружи у борбу.<ref>Ann. Comn. I , 162.24 – 163.5</ref> Његова одлука је била драматична, јер је тек преузео врховну власт у [[Дукља|Дукљи]] и још се није учврстио.<ref>Ann. Comn. II , 60.14 – 16</ref>{{sfn||Живковић|2006|p=115}}
Линија 86 ⟶ 87:
 
Водин је издао повељу о поклону цркве Св. Мартина бенедиктинцима на Локруму, пред крај своје владавине. У Бодиновој повељи пише:
{{цитат|''У име господа нашег [[Исус Христ|Исуса Христа]] године од утемељења хиљаду стоте, индикције осме. Потврђује се ова повеља и непокретно имање од мене, [[Бог|божјом]] милошћу краља Бодина: Нека је свима знано да место [[Мартин Турски|Св. Мартин]] са свим поседима и [[виноград]]има који се налазе на томе месту дајемо манастиру светога [[Бенедикт Нурсијски|Бенедикта]], да имају допуштење монаси да га заувек уживају и да немају неприлика ни од кога нас данашњих и будућих...|}} <ref>[{{Cite web|url=http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/duklja/povelja_dukljanskog_kralja_bodina_o_poklonu_crkve_na_lokrumu.htm |title=Повеља дукљанског краља Бодина]|last=|first=|date=|website=www.montenegrina.net|publisher=Монтенегрина|archive-url=|archive-date=|access-date=12. 4. 2018}}</ref>
 
=== Проблем титулације и назив државе ===
Једини члан династије [[Војислављевићи|Војислављевића]] чија се држава у којој је владао називала [[Дукља]] био је [[Стефан Војислав]], у периоду од [[1018]]. до [[1034]]. Друга [[Стефан Војислав|Војиславова]] држава, која је обухватала и [[Травунија|Травунију]], [[Захумље|Хум]] и [[Подгорје]], већ се звала [[Србија]], како је званична титула [[Стефан Војислав|Стефана Војислава]] била "[[кнез]] [[Србија|Србије]]" у том периоду. [[Михаило Војислављевић|Михаило]] је такође имао титулу "кнеза [[Срби|Срба]]", али и "[[Протосеваст|протоспарат]] Срба", а након [[1078]] "краљ [[Трибали|Трибала]] и [[Словени|Словена]]", а [[Византија|Византинци]] су за [[Срби|Србе]] користили егзоним [[Трибали|Трибал]], о чему сведоче [[Никефор Григора]], [[Јован Кантакузин]] и [[Лаоник Халкокондил]]. [[Ана Комнина]] Михаила такође зове "Егзарх Србије" Бодин је на почетку владавине такође имао титулу "[[Протосеваст|протоспарата]] Срба", али након поновног успостављања краљевине [[1085]], "краљ Срба". Стога, Бодинова држава се вероватно није ни звала Дукља, већ Србија.
 
Ипак, новије студије показују да је титула Константина Бодина вероватно заправо била "Краљ [[Дукља|Дукље]] и Србије" <ref>[{{Cite web|url=https://www.academia.edu/3510012/Vizantijska_titula_Konstantina_Bodina_Byzantine_title_of_Constantine_Bodin_ |title=Коматина, Предраг "Византијска титула Константина Бодина" (2011) Византолошки институт САНУ, Београд]|last=|first=|date=|website=www.academia.edu|publisher=Академија|archive-url=|archive-date=|access-date=12. 4. 2018}}</ref> То се на неки начин може објаснити померањем епицентра [[Срби|српске]] културе из Дукље назад у [[Рашка|Рашку]], тако да није више само Дукља имала права да се назове једноставно "[[Србија|Србијом]]". Плус, Рашка није била "[[Дукља|дукљанска]]" територија, него само њен вазал. Тако да је Бодиново право да своју државу назове једноставно "Србија" полако опадало.
 
=== Подела државе ===
Линија 106 ⟶ 107:
[[Датотека:Seal of Constantine Bodin.jpg|150px|мини|лево|Бодинов печат.]]
Оштећен кружни натпис на грчком би се превео:
{{цитат|Константин, [[протосеваст]] и ексусијаст Дукље и Србије <ref name ="O Bodinovom pečatu pronađenom 2008. godine">{{Cite [web|url=http://www.portalanalitika.me/drustvo/tema/93246-bodinov-olovni-peat-zlatnog-sjaja.html|title=О OБодиновом Bodinovomпечату pečatu pronađenomпронађеном 2008. godine]године|last=|first=|date=|website=www.portalanalitika|publisher=Портал Аналитика|archive-url=|archive-date=|access-date=12. 4. 2018}}</ref>}}
 
А оригинал:
{{цитат|καὶ ἐζουσιαστ(η) Διοκλίας (καὶ) Σερβ(ίας) <ref>{{Cite name web|url="Ohttp://www.portalanalitika.me/drustvo/tema/93246-bodinov-olovni-peat-zlatnog-sjaja.html|title=О BodinovomБодиновом pečatuпечату pronađenomпронађеном 2008. godine">године|last=|first=|date=|website=www.portalanalitika|publisher=Портал Аналитика|archive-url=|archive-date=|access-date=12. 4. 2018}}</ref>}}
 
=== Титула протосеваста ===
Линија 177 ⟶ 178:
 
== Спољашње везе ==
*[http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/duklja/ljetopis_pop_dukljanina_latinicna_redakcija.htm ''Љетопис Попа Дукљанина'' (-{www.montenegrina.net}-)]
*[http://www.vaseljenska.com/vesti/konstantin-bodin-prvi-srpski-car-274-godine-pre-cara-dusana/ ''Константин Бодин – први српски цар, 274 године пре цара Душана'' (-{http://www.vaseljenska.com}-)]
 
{{портал|Биографија}}
{{Commonscat|Konstantin Bodin King of Duklja}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Константин_Бодин”