Википедија

Ембрионални омотач — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{сређивање}}
 
'''Ембрионални омотачи''' (екстраембрионалне опне) не представљају део самог ембриона, али су неопходни за његово развиће и преживљавање (заштита, исхрана, снабдевање кисеоником идр.). У образовању ових структура учествују сва три клицина листа. Ови омотачи образују следеће структуре:
* амнион
* хорион
* алантоис
* жуманцетна кеса
 
Код нижих кичмењака (рибе и водоземци) од ембрионалних омотача образује се само жуманцетна кеса. Зато се ови кичмењаци називају [[анамниота]].
 
Код виших кичмењака (гмизавци, птице и сисари) се, поред жуманцетне кесе, образују се и остала три ембрионална омотача: амнион, хорион и алантоис. Ова група кичмењака се назива [[амниота]]. Код гмизаваца и птица ови омотачи представљају прилагођеност у развићу јаја која се полажу на копно. Код сисара су прилагођеност на интраутерино (у материци) развиће [[ембрион]]а па се од једног дела образује [[постељица]].
 
===Жуманцентна кеса===
 
Жуманцетна кеса има улогу резервоара [[жуманце]]та које се преко ње користи за исхрану ембриона. Код сисара ова кеса губи значај у исхрани (исхрана се врши преко плаценте). У жуманцетној кеси сисара и птица настају прве крвне ћелије (од [[мезодерм]]а) и првобитне [[герминативна ћелија|герминативне ћелије]] (од [[ендодерм]]а). Клицини листови који учествују у образовању ове кесе су ендодерм и мезодерм.
 
===Амнион и хорион===
Код ембриона гмизанаца, птица и сисара, сва три клицина листа учествују у образовању структура које нису делови самог ембриона, али су неопходне за његово развиће и преживљавање. То су ембрионални омотачи који образују следеће структуре : амнион, хорион (сероза), алантоис и жуманцетна кеса. Код гмизаваца и птица, ови омотачи представљају адаптацију (прилагођеност) у развићу јаја која се полажу на копно. Код сисара, ове опне су прилагођене на интраутерино (у материци) развиће ембриона, па се од једног дела образује постељица. Код нижих кичмењака (рибе и водоземци) образује се само жуманцетна кеса па се због тога они називају анамниота, док су виши кичмењаци амниота.
 
Жуманцетна кеса садржи хранљиве материје (жуманце) за исхрану ембриона. Код сисара, због исхране ембриона преко плаценте, ова кеса губи значај па је код већине сисара закржљала. Већ ја напоменуто да се у жуманцетној кеси образују прве крвне ћелије, а осим тога у њој се образују и првобитне клицине ћелије које се касније премештају у гонаде.
Амнион и хорион се образују у виду двоструког амнионског набора који обавија ембрион и затвара га у амнионску дупљу. Дупља је испуњена течношћу у којој се ембион купа (код хуманих ембриона познатија као ''плодова вода''). На амнионском набору се разликују две површине (слоја):
Амнион и хорион се образују у виду амнионског набора који има две површине: спољашњу и унутрашњу. Овај набор обавија ембрион и затвара га у дупљу названу амнионска дупља. Дупља се испуњава течношћу чиме се све више шири, тако да ембрион у њој плива (код ембриона човека та течност је познатија под називом плодова вода). Унутрашњи слој (површина) амнионског набора, окренут ка ембриону назива се амнион, а спољашњи слој , окренут од ембриона је хорион (''кожа''). Између амниона и хориона образује се дупља – екстраембрионални целом . Целом је дупља која је увек ограничена омотачем (зидом) кога гради мезодерм. Из те чињенице произлази да су : спољашњи слој амниона и унутрашњи слој хориона изграђени су од мезодерма, а обрнуто унутрашњи слој амниона и спољашњи хориона изграђени су од ектодерма. Дакле, амнион и хорион су изграђени од ектодерма и мезодерма.
* спољашња, окренута од ембриона је хорион (''кожа'') и
Улоге амниона и хориона су заштита ембриона (од исушивања –јаје је на копну, а ембрион се развија у води;од механичких повреда), спречавају да се ембрион залепи за љуску јајета, а код сисара хорион учествује у образовању плаценте. Истовремено ови омотачи и сама амнионска дупља удаљавају ембрион од извора кисеоника, па је тај недостатак надокнађен алантоисом (види слику).
* унутрашња, окренута ка ембриону је амнион.
Алантоис настаје као кесаста избочина задњег црева ембриона, па се по пореклу сматра мокраћном бешиком. Изграђен је од ендодерма и мезодерма. Осим по пореклу, алантоис је код гмизаваца и птица мокраћна бешика и по функцији (примарна функција). Штетни продукти метаболизма одлажу се у алантоис у виду кристала мокраћне киселине. Алантоис расте веома брзо и ускоро продире у екстраембрионални целом, у простор између жуманцетне кесе, амниона и хориона. Шири се испод хориона, преко целе површине јајета и тако долази у положај (близу љуске јајета) где може да ембрион снабдева кисеоником. То је секундарна улога алантоиса (види слику). На спољашњој површини алантоиса развија се тада мрежа крвних судова, која је у вези са крвотоком ембриона преко крвних судова у дршки алантоиса. Алантоиска циркулација се одвија све док се младунче не излеже из јајета и не почне да удише атмосферски ваздух. По излегању се алантоис исушује и отпада.
Ембрион је са ембрионалним омотачима у вези преко узане пупчане врпце (види слику). Врпца садржи сва три клицина листа. Обухвата дршку жуманцетне кесе и алантоиса и пупчане артерије и вене.
Између амниона и хориона образује се дупља која је названа [[екстраембрионални целом]] и ограничена је зидом изграђеном од мезодерм. Тако су спољашњи слој амниона и унутрашњи хориона изграђени од мезодерма, а унутрашњи амниона и спољашњи хориона изграђени су од [[ектодерм]]а.
Ембрионални омотачи сисара трпе одређене промене ( пошто се ембрион развија у материци мајке) у односу на омотаче гмизаваца и птица. Примарна функција алантоиса се код сисара потпуно губи зато што матерински организам удаљује штетне продукте метаболизма из ембриона. Функција алантоиса, која је код гмизаваца и птица била секундарна, код сисара постаје примарна. Односно, алантоис сисара снабдева ембрион кисеоником из материнског организма. Штавише, поред обезбеђивања ембриона кисеоником, алантоиским крвним судовима се ембрион снабдева и хранљивим материјама. Жуманцетна кеса закржљава, јер јајне ћелије сисара су без жуманцета. На хориону се образују израштаји названи хорионске ресице (хорионски вили) преко којих се ембрион причвршћује за зид материце образујући плаценту
 
Улоге амниона и хориона, код гмизаваца и птица, су:
* заштита ембиона од исушивања (јаје је на копну, а ембрион се развија у води);
* заштита од механичких повреда (као водено јастуче),
* спречавају да се ембрион залепи за љуску јајета.
 
Истовремено, образовање амнионске дупље удаљава ембрион од површине јајета, односно извора кисеоника.
 
Код сисара се од хориона образују израштаји у облику [[хорионска ресица|ресица]] (вили) који са зидом материце образују постељицу (плаценту).
 
===Алантоис===
 
Алантоис настаје као кесаста избочина задњег црева, па се по пореклу сматра [[мокраћна бешика|мокраћном бешиком]]. Алантоис продире у екстраембрионални целом и брзо се шири између амниона и хориона, приближавајући се површини јајета код гмизаваца и птица. Код већине сисара залази у хорионске ресице – учествује у образовању плаценте. Алантоис је преко узане дршке у вези са ембрионом. Дршка жуманцетне кесе, алантоиса, пупчане вене и артерије су заједно обухваћене [[пупчана врпца|пупчаном врпцом]].
 
*Улоге алантоиса
**Примарна улога алантоиса, код гмизаваца и птица, је улога мокраћне бешике – одлагање непотребних и штетних материја у облику кристала мокраћне киселине. Секундарна улога је снабдевање ембриоа кисеоником.
**Код сисара се задржала секундарна улога алантоиса гмизаваца и птица – снабдевање ембриона кисеоником и хранљивим материјама преко алантоиске мреже крвних судова. У изградњи алантоиса учествују мезодерм и ендодерм.
 
===Спољашње повезнице===
 
*[http://snena.tripod.com/id105.html BioNet Škola]
 
[[Категорија:Животиње]]
 
[[en:fetal membrane]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ембрионални_омотач”