Википедија

Zvezda severnjača — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
уклоњена слика непознатог статуса АП
Нема описа измене
Ред 1:
[[Слика:Polaris 3.jpg|мини|300п|Severnjača i sazvezdje[[sazvežđe]] [[Veliki medved|Velikog]] i [[Mali medved|Malog vozamedveda]] (levo). Komponente sistema snimljene [[Teleskop Habl|Habl svemirskim teleskopom]] (desno).]]
'''Zvezda severnjača''' ({{jez-lat|Polaris}}) je zvezda najbliža [[Ekvatorski koordinatni sistem|severnom nebeskom polu]] [[Zemlja|Zemlje]] ([[2006]] godine je bila udaljena od njega 42'). Najsjanija je zvezda sazvežđa [[Mali Medved]] (relativna [[magnituda]] 1,97), pa nosi i oznaku α -{Ursa Minoris}- (α-{UMi}-). Vidi se samo sa severne hemisfere, na kojoj je i [[cirkumpolarnost|cirkumpolarna]]. Zahvaljujući svom položaju na noćnom nebu kao i relativno lakoj uočljivosti, koristi se za orijentaciju. Od Zemlje je udaljena 430±30 [[svetlosna godina|svetlosnih godina]].
'''Zvezda severnjača''' je [[Zemlja|Zemljina]] orijentacijska zvezda, koju se gleda prema Severu. Severnjača ili Polarna zvezda, je zbog toga vidljiva samo sa severne Zemljine [[hemisfera|hemisfere]], ka kojoj je uperena i Zemljina osa. Nalazi se na kraju repa u sazvezdju Malog medveda, odnosno na kraju rude Malih kola.
 
==Komponente sistema==
Zbog pomeranja zemljine ose (precesije), u vreme izgradnje Velike [[piramide]] u Gizi Polarna zvezda (najsevernija) je bila Tuban, iz sazvezdja Drakon, a za 14.000 godina to če biti Vega iz sazvezdja Lira.
Zvezda severnjača predstavlja sistem sastavljen od 3 zvezde. Najsjanija je Polaris A, [[Cefeida]] [[HR dijagram|-{F7}-]] klase. Oko Polarisa A orbitiraju druge dve zvezde – bliža Polaris -{Ab}- i dalja Polaris -{B}-.
 
Polaris -{B}- je -{F3V}- klase i pripada [[glavni niz|glavnom nizu]]. Kreće se na oko 2400 [[Astronomska jedinica|AJ]] oko Polarisa A, tako da se može videti i relativno malim teleskopima. Otkrio ju je [[Vilhelm Heršel]] [[1780]]. godine.
 
Postojanje Polarisa -{Ab}- je pretpostavljeno [[1929]]. godine analizom [[spektar|spektra]] Polarisa A, a potvrđeno je [[2006]]. nakon što je svemirski teleskop „Habl“ snimio sve tri komponente sistema. Polaris -{Ab}- se kreće na svega 18,5 AJ oko Polarisa A, zbog čega ju je teško razlučiti.
[[Категорија:Астрономија]]▼
 
Novija istraživanja sugerišu da je ovaj trojni sistem zapravo deo razvejanog [[otvoreno zvezdano jato|otvorenog zvezdanog jata]] sastavljenog od zvezda klasa A i F.
 
==Upotreba za orijentaciju==
Severnjača je trenutno zvezda (odnosno zvezdani sistem) najbliža severnom nebeskom polu, zbog čega se može koristiti za orijantaciju. Severnjača rotira oko nebeskog pola po krugu prečnika 1°,5. Zbog [[precesija|precesije]], zvezda koja pokazuje sever menja se kroz vreme, tako da je upotreba α-{UMi}- kao severnjače počela početkom nove ere i moći će se koristiti u tu svrhu još oko 2000 godina.
 
Međutim, kako Severnjača nije uvek bila ovako blizu seversnog pola, radi preciznije orijentacije određivan je i položaj β i γ Malog medveda ([[Kohab]] i [[Ferkad]]). Radi lakšeg izvođenja korekcije, konstruisano je nekoliko instrumenata ([[Kortezov rog]], [[nokturnal]], [[polarni teleskop]]).
 
==Vidi još==
*[[Cefeida]]
*[[Južni krst]]
*[[Navigacija]]
*[[Precesija]]
 
▲[[Категорија:АстрономијаЗвезде]]
 
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Zvezda_severnjača”