Црвене алге — разлика између измена

[[Ћелија (биологија)|Ћелија]] садржи вишеслојан [[ћелијски зид]]. Унутрашњи слојеви су изграђени од [[целулоза|целулозе]], док су спољашњи слојеви изграђен од [[пектина]]<ref name="Блаженчић"/>. Међу црвеним алгама има представника чији су ћелијски зидови прожети [[калцијум карбонат]]ом и [[магнезијум карбонат]]ом. Највише су калцификовани пектински слојеви, целулозни слојеви су мање калцификовани и идући ка [[протопласт]]у калцификација се смањује.

 

 

Црвене алге врше фотосинтезу преко посебних облика [[хроматофори|хроматофора]] - [[родопласт]]а. У ћелији ових алги се налази један или више родопласта. Најпримитивнији облици имају један, звездаст родопласт са [[пиреноид]]ом, док се код сложенијих алги налазе плочасти или тракасти родопласти без пиреноида<ref name="Блаженчић"/>. Око родопласта се налази двострука мембрана, а у унутрашњости су појединачни [[тилакоиди]]. У родопластима се налазе [[хлорофил]] -{a}- и -{d}-, [[каротен]]и (α и β [[каротен]]), [[ксантофил]]и (зеакстин, лутеин, неоксантином) и [[фикобилини]] (црвени: [[фикоеритрин]] и плави: [[фикоцијанин]] и алофикоцијанин). Фикобилини се налазе на површини тилакоида<ref name="Блаженчић"/>. Количина пигмената у родопластима варира у зависности од врсте алге. Резервна супстанца, која настаје као продукт [[фотосинтеза|фотосинтезе]], је [[флоридеа скроб]] ([[угљени хидрат]] сличан [[амилопектин]]у и [[гликоген]]у). Флоридеа скроб се одлаже у виду малих зрнаца, која се налазе у цитоплазми или око пиреноида (код оних алги које имају пиреноиде)<ref name="Блаженчић"/>. Сем флоридеа скроба код црвених алги се као резервне материје јављају још и [[угљени хидрат|шећери]] ([[флоридозид]], [[сахароза]]...), [[алкохол]]и, [[масти]] ([[холестерол]], [[силостерол]], [[фукостерол]]...).