Авангардни филм — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м је променио име чланку Авантгардни филм у Авангардни филм |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
'''
Филм је константно привлачио пажњу умјетника с почетка 20. вијека. Ипак, та традиција тзв. авангардног филма није привукла пажњу шире публике, него се одржала изван комерцијалног филма и конвенционалне [[историја уметности|историје умјетности]]. Приступи умјетника медијима су се мјењали уједно са различитим [[естетика]]ма различитих епоха, али двије карактеристичне константе тзв. авантгардног филма су његов сукоб са комерцијалним филмом и симпатије према модернизму, схваћеном као ригурозно истраживање формалистичких граница одређеног медија.
Већ 1910. године, неки умјетници (нарочито италијански [[футуризам|футуристи]]) су заговарали идеју по којој је филм идеалан медиј за постизање естетских вриједности које је представио модернистички покрет. Ипак, тек тридесетих година 20. вијека, јавља се једна кохерентна традиција
''Апсолутна апстракција'' кинематографа као што су [[Викинг Егелинг]], [[Ханс Рихтер]] и [[Валтер Ретман]] се идентификује са неопластицизмом; ''Механички балет'' (Balllet Мècanique) (1924), Фернанда Лежеа и Дидлија Марфија (Didley Murphy) као и ''-{Jeux de Reflets et de Vitesse}-'' (1923-25), Анрија Чомета и Ки Фоа Гвида Себера, су филмови рађени по [[кубизам|кубистичкој]] традицији; [[Ман Реј]], Рене Клер и [[Марсел Дишан|Марсел Дишан]] су снимали филмове у [[дадаизам|дадаистичком]] духу; ''Мртва природа у Берлину'' (1926) и ''Игра свјетлости'' (1930) [[Ласло Мохољи Нађ|Ласла Мохољи Нађа]], као и ''[[Човјек са камером]]'' [[Џига Ветров|Џиге Ветрова]], слиједе [[конструктивизам|конструктивистичке]] принципе; Ман Рeјев филм ''-{L'Etoile de Mer}-'' (1928) и ''[[Андалузијски пас]]'' (''-{Un Chien Andalou}-'') (1929) шпанског [[режисер]]а [[Луис Буњуел|Буњуела]] и сликара [[Дали]]ја, чине истракнуте примјере аутентичне [[надреализам|надреалистичке]] традиције.
Већина ових умјетника су се већ истакли у другим умјетничким медијима, прије него што су кренули да
Сви ти умјетници су тежили да преко филма створе један универзални језик који се базирао на фундаменталним естетским принципима модерног доба, као што су и сви модернистички покрети дијелили тежњу за стварањем универзалног, космополитског и прогресивног естетског језика.
|